BI­JE­LO PO­LjE – Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra i lo­šeg od­no­sa, ka­ko pre­ma ži­vot­noj sre­di­ni, ta­ko i pre­ma vri­jed­no­sti­ma iz bli­že isto­ri­je, pred­sta­vlja lo­ka­ci­ja po­red ma­gi­stral­nog pu­ta Ri­ba­re­vi­ne–Be­ra­ne, u mje­stu Bi­o­ča, u bli­zi­ni spo­men-kom­plek­sa ko­ji je po­dig­nut u spo­men na dva ve­li­ka re­vo­lu­ci­na­ra iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ri­ječ je o spo­men-če­smi, ko­ja je po­dig­nu­ta još 1952. go­di­ne u spo­men na­rod­nog he­ro­ja Ra­do­mi­ra Mi­tro­vi­ća i pr­vo­bor­ca Iva­na Jok­si­mo­vi­ća. Oni su 1942. go­di­ne u bor­bi za slo­bo­du hra­bro iz­gu­bi­li svo­je ži­vo­te.
Mi­le Ko­rać i nje­gov brat Mi­lo­je, s ob­zi­rom na to da su im ku­će naj­bli­že spo­men-kom­plek­su, ka­žu da su svej­do­ci sva­ko­dnev­nog skr­na­vlje­nja tog objek­ta i da su če­sto u rad­noj ak­ci­ji ka­ko bi oči­sti­li ono što ne­sa­vje­sni pro­la­zni­ci, naj­če­šće za­sta­ju­ći da se od­mo­re i okri­je­pe hlad­nom vo­dom, osta­ve iza se­be.
– Ov­dje je mje­sto ko­je pod­sje­ća na slav­ne slo­bo­dar­ske da­ne, ka­da se ni­je ža­li­lo ni ono što je naj­sve­ti­je, a to su ži­vo­ti, da se do­đe do slo­bo­de. Za­to je bo­rač­ka or­ga­ni­za­ci­ja pred­lo­ži­la, a pred­u­ze­će „Auto­put” iz Be­o­gra­da ko­je je iz­vo­di­lo ra­do­ve na ma­gi­stra­li, bes­plat­no je po­di­glo spo­men-kom­pleks u okvi­ru ko­jeg je i spo­men-če­sma u spo­men na ova dva ve­li­ka re­vo­lu­ci­o­na­ra. Če­sma je po­dig­nu­ta da put­ni­ka na­mjer­ni­ka, ali i sve one ko­ji ži­ve u ovim kra­je­vi­ma, ili bli­žoj i da­ljoj oko­li­ni, pod­sje­ća da su slo­bo­du iz­vo­je­va­li Mi­tro­vić i Jok­si­mo­vić – ka­že Mi­lo­je Ko­rać, je­dan od naj­sta­ri­jih ži­te­lja Bi­o­če.
On do­da­je da se ak­ci­jom mje­šta­na i kom­ši­ja ovaj spo­men-kom­pleks s vre­me­na na vri­je­me oči­sti, ali da je ono što osta­je niz br­do pre­ma oba­li i ko­ri­tu ri­je­ke Lim za sva­ku je osu­du.
– Tu su sad već ogrom­ne na­sla­ge sme­ća i ot­pa­da. Tu ni­je­smo u sta­nju da in­ter­ve­ni­še­mo sa­mi i či­sti­mo, jer je str­mi­na od tri­de­se­tak me­ta­ra, i po­sto­ji ve­li­ka opa­snost da se po­vri­je­di­mo. Isti­na, do­đu s vre­me­na na vri­je­me i ko­mu­nal­ci iz Be­ra­na i od­ne­su sme­će, ali ovo što osta­je pre­ma ko­ri­tu ri­je­ke pre­ra­slo je u pra­vu cr­nu eko­lo­šku tač­ku. Pri­je go­di­nu i vi­še ov­dje je bio po­sta­vljen me­tal­ni kon­tej­ner, ali se ni­je pu­no za­dr­žao jer ga je ne­ko od­nio – na­vo­di Ko­rać, ape­lu­ju­ći da oni ko­ji tre­ba da vo­de ra­ču­na o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne ma­lo po­ve­du ra­ču­na i o spo­men-kom­plek­su u Bi­o­či.
– Za krat­ko vri­je­me ov­dje se na­ku­pi pu­no sme­ća. Isti­na, po­sto­ji u okvi­ru kom­plek­sa i be­ton­ska kor­pa za ot­pat­ke, ali je oni ko­ji ov­dje sta­ju naj­če­šće za­ne­ma­ru­ju i ba­ca­ju iza se­be gdje i šta stig­nu. I ne sa­mo do be­ton­skih klu­pa i od­mo­ri­šta sa be­ton­skim sto­lo­vi­ma, i spo­men-obi­ljež­ja, na ko­jem su ukle­sa­na ime­na re­vo­lu­ci­na­ra Mi­tro­vi­ća i Jok­si­mo­vi­ća, već i do če­sme ko­ja je ta­ko­đe be­ton­ska i na pre­li­jep ar­hi­tek­ton­ski na­čin ure­đe­na. Na dva be­ton­ska sto­la, iza ko­jih se na­la­ze be­ton­ske klu­pe, pi­še ve­li­kim slo­vi­ma ,,Pa­zi­mo na či­sto­ću”. Ipak, ni­šta tu ne po­ma­že. Kao da su oni ko­ji ov­dje do­la­ze ne­pi­sme­ni i ne umi­ju da či­ta­ju, ili ne že­le da vi­de po­ru­ku. Ov­dje se po­ne­kad ne mo­že pri­ći od smra­da ko­ji se ši­ri oko­li­nom – pri­ča Mi­le Ko­rać.
On ape­lu­je na sve put­ni­ke pro­la­zni­ke, ko­jih je ve­li­ki broj, s ob­zi­rom na to da je ri­ječ o ve­o­ma fre­kvent­noj ma­gi­stra­li, da po­ve­du ra­ču­na o eko­lo­gi­ji.
– Ape­lu­jem na sve one ko­ji ov­dje sta­nu da se od­mo­re da ne stva­ra­ju ru­glo i na­no­se nam šte­tu. Ovje su se ra­ni­je oku­plja­li i mla­di i sta­ri iz se­la. Ka­da je bi­lo li­je­po vri­je­me tu se sje­de­lo, pje­va­lo i dru­ži­lo to­kom da­na, ali i če­sto do ka­sno u noć. Da­nas ni­ko od nas vi­še ni ne po­mi­šlja da tu pri­đe, a psi lu­ta­li­ce su se odo­ma­ći­li i raz­vla­če ot­pad na sve stra­ne.
Ape­lu­jem na pro­la­zni­ke da is­ko­ri­ste po­god­no­sti ko­je pru­ža ovaj kom­plesk za od­mor i okre­plje­nje, ali i pod­sje­ća­nje na slav­ne isto­rij­ske da­ne, uz mol­bu da sme­će po­ku­pe i uba­ce u kor­pu za ot­pat­ke – po­ru­ču­je Mi­lo­je Ko­rać i ape­lu­je na nad­le­žne da ra­de efi­ka­sni­je svoj po­sao i s vre­me­na na vri­je­me upu­te ko­mu­nal­nog po­li­caj­ca, ko­ji bi spri­je­čio ova­ko ne­do­lič­no po­na­ša­nje. On je po­ru­čio i pred­stav­ni­ci­ma ne­vla­di­nih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne i za­šti­tom ri­je­ka da pre­du­zmu mje­re iz svo­jih nad­le­žno­sti.
Po­red spo­men-kom­plek­sa za­te­kli smo Ba­ra­ni­na Dar­ka Đu­ki­ća. On je osu­dio ne­pri­mje­re­no osta­vlja­nje sme­ća i uka­zao na či­nje­ni­cu da če­sto pro­la­zi ovim put­nim prav­cem i da ni­kad ne pro­đe a da ne svra­ti u Vr­po­lje i okri­je­pi se hlad­nom vo­dom.
– Uvi­jek je ov­dje pit­ka hlad­na vo­da. Ni­kad se ni­je de­si­lo da je ne­ma. Mo­ra­ju svi zna­ti zna­čaj ove spo­men-če­sme i vo­di­ti ra­ču­na da iza se­be ne osta­vlja­ju ne­red i sme­će – po­ru­čio je Đu­kić.M.N.


Ko­mu­nal­no iz Be­ra­na po­sta­vlja kon­tej­ner

Di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Be­ra­ne Sa­vo Vu­če­tić ka­že da su če­sto ne­moć­ni da se iz­bo­re sa neo­d­go­vor­nim od­no­snom po­je­di­na­ca pre­ma ži­vot­noj sre­di­ni.
– Zna­mo da se na ovom mje­stu stva­ra pro­blem, ta­ko da re­a­gu­je­mo i ša­lje­mo ka­mi­on da sa rad­ni­ci­ma oči­sti taj te­ner. Iako nam to ni­je u okvi­ru po­sla, jer odr­ža­va­mo ur­ba­ni dio gra­da, od­ra­di­mo po­sao u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti. Usko­ro će­mo na tom mje­stu, ali i ne­što bli­že Be­ra­na­ma, kod tu­ne­la u Ti­fra­nu, gdje se ta­ko­đe ne­kon­tro­li­sa­no od­la­že sme­će, po­sta­vi­ti kon­tej­ne­re – ka­zao je Vu­če­tić.
Ina­če, na sa­mo sto­ti­nak me­ta­ra uda­lje­no­sti od ovog spo­men-kom­plek­sa, na­la­zi se i ad­mi­ni­stra­tiv­na gra­ni­ca iz­me­đu op­šti­na Bi­je­lo Po­lje i Be­ra­ne.