T
I­VAT – Vo­lon­te­ri, njih 25, ko­je je an­ga­žo­va­la fir­ma Ger­men, ko­ja se ba­vi hor­ti­kul­tu­rom, mi­nu­lih da­na ure­di­li su ru­sko gro­blje i Cr­kvu Sve­tog Fjo­do­ra Uša­ko­va na Sa­vi­ni. Pre­ma ri­je­či­ma pred­stav­ni­ce fir­me Ger­men Na­ta­li Sol­da­to­ve, Mo­sko­vljan­ke ko­ja sa po­ro­di­com ži­vi u Tiv­tu, na ide­ju su do­šli spon­ta­no na­kon ob­ja­vlji­va­nja ogla­sa za fir­mu u „Ru­skom vje­sni­ku”.
– Or­ga­ni­zo­va­li smo ak­ci­ju po­što su nam se ja­vi­li po­tom­ci vi­so­kih ru­skih ofi­ci­ra, na­uč­ni­ka i umjet­ni­ka ko­ji po­či­va­ju na gro­blju na Sa­vi­ni. S ob­zi­rom na to da ni­ko od po­ro­di­ca pre­mi­nu­lih ne ži­vi vi­še u Cr­noj Go­ri, od­lu­či­li smo da ure­di­mo svih 75 grob­ni­ca u ko­ji­ma po­či­va­ju zna­čaj­ni lju­di ru­ske voj­ske i ru­skog car­stva ko­ji su tu sa­hra­nje­ni 1921. go­di­ne, od­no­sno na­kon Pr­vog svjet­skog ra­ta. Tu po­či­va­ju po­zna­ti ge­ne­ra­li, ofi­ci­ri, pro­fe­so­ri. Me­đu vo­lon­te­ri­ma je bi­lo i onih ru­sko-cr­no­gor­ske kr­vi – is­ti­če Sol­da­to­va.
Ona ka­že i da su vo­lon­te­ri ofar­ba­li no­vom bo­jom nad­grob­ne spo­me­ni­ke, ure­di­li fa­sa­du, zvo­nik i unu­tra­šnjost cr­kve sve­tog ru­skog ad­mi­ra­la Fjo­do­ra Uša­ko­va.
– Pre­o­sta­lo je da se ob­no­vi bo­ja na ku­po­li cr­kve. Ak­ci­ju će­mo, na­dam se, na­sta­vi­ti kra­jem ma­ja. Mi smo bes­plat­no or­ga­ni­zo­va­li ovu ak­ci­ju. Ne­ma tu po­li­ti­ke, sa­mo do­bra vo­lja i že­lja da se po­mog­ne – ka­že Sol­da­to­va.
Ru­sko gro­blje je for­mi­ra­no na Sa­vi­ni u tre­ćoj de­ce­ni­ji pro­šlog vi­je­ka, a nje­go­vo pro­pa­da­nje ot­po­če­lo je već na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ra­đe­no je „si­tu­a­ci­o­no rje­še­nje ru­skog gro­blja” ka­da su po­pi­sa­na grob­na mje­sta, ma­da se pre­ci­zan broj ru­skih emi­gra­na­ta sa­hra­nje­nih na nje­mu još uvi­jek ne zna.
Idej­no rje­še­nje pro­jek­ta re­kon­struk­ci­je ru­skog gro­blja ura­dio je ar­hi­tek­ta Mi­lo­rad Pe­ti­je­vić, a fi­nan­sij­ska sred­stva za nje­go­vu re­kon­struk­ci­ju, 60.000 eura, opre­di­je­li­la je „Je­di­na Ru­si­ja”, sna­žna frak­ci­ja ru­ske Du­me. Zbog ve­li­kog bro­ja ru­skih ge­ne­ra­la ko­ji su na­kon Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je emi­gri­ra­li u Bo­ku ko­tor­sku i ko­ji su na nje­mu sa­hra­nje­ni, gro­blje na Sa­vi­ni je po­zna­to i kao ge­ne­ral­sko.
Gro­blje se ne­ka­da na­zi­va­lo i ru­sko-srp­sko gro­blje, a naj­če­šće sa­mo voj­no. Pre­ma ne­kim po­da­ci­ma na ru­skom gro­blju na Sa­vi­ni po­či­va de­vet ge­ne­ra­la, se­dam pu­kov­ni­ka, je­dan pot­pu­kov­nik, tri ka­pe­ta­na i je­dan po­ruč­nik, a me­đu ge­ne­ra­li­ma je bio je­dan lje­kar, uklju­ču­ju­ći i ge­ne­ra­la Va­si­li­ja Ra­čin­skog, ko­ji je stra­dao u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
U ob­no­vi gro­blja i pr­ve ru­ske cr­kve po­sve­će­nu ad­mi­ra­lu Fjo­do­ru Uša­ko­vu pre­sud­nu ulo­gu od­i­gra­lo je Dru­štvo srp­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva za Her­ceg No­vi i Bo­ku ko­tor­sku. Ru­ska du­ma je 2006. go­di­ne sta­la iza ob­no­ve gro­blja. To­kom ra­do­va gro­blje su ob­i­šle vi­so­ke ru­ske de­le­ga­ci­je na če­lu sa Lju­bov Kon­stan­ti­no­vom Sil­skom, a u nji­ho­vom sa­sta­vu su bi­li i am­ba­sa­dor Ja­kov Fe­do­ro­vič Ge­ra­si­mov, kao i po­sla­ni­ci Du­me Alek­san­dar Sa­rič, An­dri­ja Žu­kov, Vik­tor Za­va­ra­zin. Ra­do­ve na gro­blju nad­gle­dao je sli­kar Alek­san­dar Be­lja­kov, iz­vr­šni di­rek­tor Slo­ven­ske ali­jan­se, ko­ja je ima­la sje­di­šte u Her­ceg No­vom. Cr­kva je za­vr­še­na 2009. go­di­ne, a osve­štao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
Ž.K.