ANDRIJEVICA – U okviru obilježavanja značajnih istorijskih datuma juče je u selu Trešnjevo kod Andrijevice, na lokalitetu Stanjevo brdo, otkriven spomenik posvećenom Karađorđevim šančevima i njegovim ustanicima, koji su se, nakon veličanstvene pobjede nad turskom vojskom na Suvodolu 27. marta 1809. godine, ulogorili na prostoru Vasojevića. Spomenik je, u prisustvu mještana i brojnih gostiju, otkrio mještanin Domo Vulević, Golootočanin i učesnik Narodnooslobodilačkog rata, dok je o Prvom srpskom ustan­ku i okol­no­sti­ma ko­je su pret­ho­di­le po­di­za­nju Ka­ra­đor­đe­vih šan­če­va go­vo­rio ge­ne­ral dr Lu­ka Ka­stra­to­vić. On je ka­zao da su na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća po­ni­kli broj­ni ju­na­ci i pr­va­ci či­je su ru­ke uvi­jek bi­le ši­ro­ko ra­ši­re­ne za srp­sku bra­ću ko­ja je hr­li­la da do­pri­nos oslo­ba­đa­a­nju ovih pro­sto­ra od broj­nih za­vo­je­va­ča. Is­ta­ko je da je to po­seb­no bi­lo iz­ra­že­no za vri­je­me Pr­vog srp­skog ustan­ka kad su i iz­nad se­la Tre­šnje­vo srp­ski voj­ni­ci raz­vi­li svo­je bar­ja­ke.
- Ko­li­ko je Ka­ra­đor­đe bio ci­je­njen u Cr­noj Go­ri i Evro­pi uka­zu­je broj­ne knji­ge ko­je su na­pi­sa­ne nje­mu u čast. Nje­mu je pri­zna­nje oda­vao i je­dan Na­po­le­on ko­ji je go­vo­rio da je Ka­ra­đor­đe ve­li­ki vo­đa. Nje­ga je Nje­goš po­re­dio sa Ku­tu­zo­vim. A ko­li­ko je bio po­pu­la­ran u svom vre­me­nu go­vo­ri i to da je ta­da o nje­mu na­pi­sa­no oko 110 po­zo­ri­šnih ko­ma­da. Za­to da­nas ra­di mla­dih ge­ne­ra­ci­ja ot­kri­va­mo ovaj spo­me­nik, ka­ko bi bi­li svje­sni ve­li­či­ne Vo­žda Ka­ra­đor­đa i nje­go­vih usta­ni­ka – na­gla­sio je Ka­stra­to­vić.
On je is­ta­kao da spo­me­nik ni­je po­dig­nut ra­di pro­du­blji­va­nja po­dje­la i re­me­će­nja bi­lo ko­jih od­no­sa, već ra­di po­što­va­nja pre­da­ka i bu­duć­no­sti po­to­ma­ka.
- Ovaj spo­me­nik tre­ba da bu­de ogle­da­lo za do­la­ze­će ge­ne­ra­ci­je i pu­to­kaz ka­ko se tre­ba bo­ri­ti za uz­vi­še­ne vri­jed­no­sti. On je pod­sti­caj za mir, jer bez slo­ge i mi­ra ne­ma na­pret­ka. A na­pre­dak ne mo­že da se ostva­ri ako isti­na ne iza­đe na vi­dje­lo, po­put ove o Ka­ra­đor­đe­vim šan­če­vi­ma. Za­to že­lim da ovi kra­je­vi oži­ve, da se mom­ci i dje­voj­ke vi­še že­ne i uda­ju, da vi­še bu­de ko­li­jev­ki i da se oku­plja­mo u brat­skoj slo­zi i lju­ba­vi. Ne­ka nam ži­ve Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, kao i brat­ska Ru­si­ja ko­ja se uvi­jek bo­ri­la na na­šoj stra­ni – na­veo je Ka­stra­to­vić. Sa njim se sa­gla­sio i pred­stav­nik ru­ske am­ba­sa­de u Cr­noj Go­ri Edu­ard Še­rik, re­kav­ši da je iz­u­zet­no po­ča­stvo­van što pri­su­stvu­je ova­ko uz­vi­še­nom či­nu.
- Pu­no vam hva­la na po­zi­vu, jer sam po­seb­no po­ča­stvo­van što mo­gu u ime ru­skog am­ba­sa­do­ra da vam če­sti­tam po­di­za­nje ovog spo­me­ni­ka. Ovo je još je­dan do­kaz na­šeg pri­ja­telj­stva, na­še do­bre sa­rad­nje. Ne­ki zva­nič­ni­ci u Cr­noj Go­ri ka­žu da je na­še pri­ja­telj­stvo mit iz pro­šlo­sti, ali svi mi zna­mo da to ni­je ta­ko. Mi ne že­li­mo da raz­vi­ja­mo od­no­se sa ova­kvom Vla­dom Cr­ne Go­re, ali že­li­mo sa na­ro­dom Cr­ne Go­re ko­ga vo­li­mo i po­štu­je­mo i sa ko­jim će­mo bi­ti za­jed­no. Ru­si­ja, Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su bra­ća za­u­vi­jek – po­ru­čio je Še­rik.
Spo­me­nik u Tre­šnje­vi po­di­gla su Udru­že­nje ra­to­va od 1912-1999. go­di­ne uz po­ru­ku da Ka­ra­đor­đe­vi šan­če­vi, skri­ve­ni u sr­cu va­so­je­vić­kih go­ra, i da­nas sja­je isto­rij­skim sja­jem i ve­li­či­nom hra­brih voj­ni­ka ko­ji su uzi­da­li svo­je ko­sti u slo­bo­du ko­ju uži­va­mo.
- Ka­ra­đor­đe­vi šan­če­vi uka­zu­ju da je na­rod Va­so­je­vi­ća uvi­jek ra­do pri­mao i pri­hva­tao svo­ju srp­sku bra­ću, zna­ju­ći da su im to is­kre­ni do­bro­tvo­ri i naj­sve­ti­ji go­sti na ovom svi­je­tu. Za­to smo od­lu­či­li da po­dig­ne­mo ovo spo­men -obi­ljež­je ka­ko bi od za­bo­ra­va sa­ču­va­li taj slav­ni do­ga­đaj ko­ji se zbio pri­je vi­še od 200 go­di­na. Ura­di­li smo to ka­ko bi, iz­me­đu osta­log, sta­vi­li do zna­nja da nas još uvi­jek ima i da smo ja­či od tvo­ra­ca mrač­nih ide­o­lo­gi­ja ko­ji že­le da za­tru sve što je srp­sko i ljud­sko na ovim pro­sto­ri­ma – za­klju­či­li su iz Udru­že­nja ra­to­va od 1912-1999. go­di­ne.
D.J.


Vožd i do­ma­ćin i gost

Iz Udru­že­nja srp­skih knji­žev­ni­ka u otadž­bi­ni i ra­se­ja­nju su na­gla­si­li da će spo­men obi­ljež­je u Tre­šnje­vu traj­no pod­sje­ća­ti na ve­li­kog srp­skog si­na či­ji pre­ci vo­de por­ti­je­klo iz Va­so­jev­vi­ća.
- Sr­bi su ov­dje svo­ji na svo­me. Ov­dje su se uvi­jek ra­đa­li Sr­bi, lju­di i ju­na­ci od Ne­ma­nji­ća do da­na­šnjih da­na. Na­ža­lost, bi­lo je i onih dru­gih, ali znat­no ma­nje, ko­ji su se iz­da­jom hva­li­li. No, njih je sud isto­ri­je svr­stao u tam­ni­ce, ta­mo gdje im je i mje­sto, kao što će i da­na­šnje iz­daj­ni­ke smje­sti­ti na sram­nim isto­rij­skim stra­ni­ca­ma. Za­to shva­ti­mo da je ovo srp­ska ze­mlja, da je ov­dje slav­ni Vožd i gost i do­ma­ćin i da u ovim te­škim vre­me­ni­ma ne­ma­mo pra­vo na iz­da­ju. A ko se sti­di srp­skog ime­na i zna­me­nja ni­je do­bro­do­šao na Sve­tim vo­da­ma Li­ma – na­ve­li su iz po­me­nu­tog Udru­že­nja.