CETINjE- Ni posle 14 godina borbe da istjera pravdu u sporu koji vodi s Opštinom zbog utvrđivanja prava svojine na gradskoj pijaci, Cetinjanin Milorad Mišo Stanković ne vidi da će njegova agonija skorije biti završena. Porodica Stanković se već godinama sudi s Opštinom Cetinje, navodeći da je uzurpirana njihova imovina na prostoru gdje se nalazi pijaca i nezakonito upisana na prestonicu.
Kako navodi Stanković, prije nešto više od mjesec dana je Višem sudu predao tužbu protiv Aleksandra Bogdanovića, gradonačelnika Cetinja, zbog niza nezakonitih radnji u slučaju gradske pijace i dobio je rješenje da je tužba odbijena.
-Da stvar bude gora, tužba nije odbijena zbog suštine i sadržajnosti nego zbog neurednosti, što je apsurdno. Ali, to su njihove fore kad hoće nekoga da otkače, međutim, moja borba ne prestaje tako lako. Imao sam rok i pravo na žalbu Apelacionom sudu što sam i učinio. Žalba je možda na oko komična, ali ja više ne znam kako da im se obraćam nego tako. Moguće da, kao neuka stranka, nijesam naveo baš sve, ali to što je navedeno smatram da je dovoljno razumljivo ko hoće da razumije. Nijesam specijalni tužilac pa da napišem tako jasnu, razumljivu i urednu tužbu kao u slučaju „državni udar” već neuka stranka koja se četvrt vijeka pokušava institucionalno izboriti za pravdu protiv jedne organizovane kriminalne bande. Poodavno mi „dolazi da se opasam Nobelom” i u skladu s običajnim pravom riješim problem s ovom lopovskom državom, ali sve velim dako se neko već jednom urazumi i dako počnu da funkcionišu institucije, promijene se „trule daske” u pravosuđu i zažive evropski standardi. Ali „ne lipši magarče do zelene trave”. Dosad sam 33 lica prijavio sam, a poslednjom tužbom protiv gradonačelnika Bogdanovića, obuhvatio sam i četiri tužioca i jednog poslanika. Ja se stalno borim institucionalno, sad više neću birati sredstva, sad ću i po običajnom pravu da radim, nema mi druge - ističe Stanković.
Nedavno je, kako kaže, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, tražio od prestonice da mu se dozvoli uvid u odluku Skupštine prestonice o kupovini dijela tržnice- Zelene pijace površine 1.150 kvadrata na osnovu koje je sačinjen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 18.5.2004. godine i aneks tog ugovora od 19.7. 2006. godine, ali mu je i to odbijeno.
-Rečenica iz obrazloženja da je „u postupku po zahtjevu, sekretarka skupštine utvrdila da ne posjeduje traženu informaciju, te da nije u mogućnosti dostaviti istu” dokaz je da je prestonica kupila pijacu bez skupštinske odluke, jer da je postojala takva odluka skupštine oni bi je imali, dali je na uvid ne samo meni već svima i time dokazali da ja nisam u pravu, ali oni znaju da sam u pravu – kaže Stanković.
Ističe da on i njegova porodica nemaju problem sa zakonom- on je na njihovoj strani, ali imaju, kako navodi, problem „sa organizovanom kriminalnom strukturom koja je zarobila insitucije”, a najviše s kabinetom gradonačelnika, Osnovnim državnim tužilaštvom Cetinje i Odjeljenjem bezbjednosti Cetinje.S.R.
Uhapsili čitavu porodicu
Na Dan prestonice Cetinje, 13. novembra 2014. godine, kada je „svečano” otvorena rekonstruisana pijaca, podsjeća Stanković, pohapšena je čitava njegova porodica, lažno su optuženi i neko za to mora da odgovara.
- Tražimo odgovore, zašto sam hapšen dan uoči otvaranja pijace, ko je kriv za pet dana koje sam proveo na koronarnom odjeljenju, ko je kriv za privođenje moje supruge, snahe i dva sina... Ne može biti da niko nije kriv, jer od tog trena kreću procesi protiv svih nas... Ja, supruga i snaha smo se oslobodili bez pravne pomoći, jer se, gle čuda, čim se završila ceremonija ispostavilo da smo svi čisti, a sinovi su oslobođeni tek prije mjesec dana. Ja znam da nekome smetam i da me drže na margini toliko vremena, ali su prešli liniju, jer su mi udarili na porodicu. Istjeraću pravdu, jer ja samo hoću da koristim ono što je moje, da radimo i da živimo kao ljudi. Mi to ne možemo već 14 godina, ne možemo da priđemo onome što je naše, a kamoli šta drugo. Ja se njih ne bojim, oni se mene očigledno boje… Ne može posle svega biti neriješeno i da se samo ide dalje. Naumio sam da vratim ono što je moje, da to stavim u funkciju i ostavim nešto svojoj djeci – poručuje Stanković.
)){kind=small}
