KO­TOR - Na cr­no­gor­skoj oba­li po­sled­njih go­di­na ve­o­ma je iz­ra­žen pro­ces sna­žne ur­ba­ni­za­ci­je i iz­grad­nje, ko­ji čak do­vo­di u pi­ta­nje op­sta­nak pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Ko­to­ra. Iz bran­še ar­hi­te­ka­ta upo­zo­ra­va­ju na opa­snost do­dat­ne grad­nje u šest pri­mor­skih gra­do­va gdje je u po­ja­su ši­ri­ne jed­nog ki­lo­me­tra od obal­ne li­ni­je pla­ni­ra­nio čak 46 od­sto za­hva­ta te­ri­to­ri­je. U obal­nim pod­ruč­ji­ma Ita­li­je, Fran­cu­ske i Špa­ni­je, ko­je ima­ju bit­no ve­ću gu­sti­nu na­se­lje­no­sti od cr­no­gor­skog pri­mor­ja, udio pla­ni­ra­ne iz­gra­đe­no­sti je pro­sječ­no oko 30 od­sto. Ne­ga­tiv­ne efek­te pre­ko­mjer­ne iz­gra­đe­no­sti gra­đa­ni Ko­to­ra i broj­ni ar­hi­tek­ti ima­li su pri­il­ku da vi­de u pro­jek­ci­ji do­ku­men­tar­nog fil­ma iz 2012. go­di­ne „Ca­sa pa­ra to­dos“ („Ku­ća za sva­ko­ga“) u nje­mač­koj pro­duk­ci­ji, ko­ji go­vo­ri o gra­đe­vin­skom bu­mu na špan­skoj oba­li po­čet­kom mi­le­ni­ju­ma. Vr­lo in­spi­ra­tiv­na je bi­la di­sku­si­ja ko­ju su sa pri­sut­ni­ma vo­di­li San­dra Ka­pe­ta­no­vić, Ma­ri­ja Ni­ko­lić, vo­di­telj­ke pro­jek­ta is­pred NVO Ex­pe­di­tio Ko­tor i Kul­tur­no za­vi­čaj­nog dru­štva „Na­pre­dak“ Gor­nja La­stva, a par­te­ne­ri u pro­jek­tu su i „Na­ša Ak­ci­ja“, „Ur­ban No­va“ iz Her­ceg No­vog i „Ago­ra“ iz Bu­dve. Ide­ja sku­pa je bi­la da tu­đa ne­ga­tiv­na is­ku­stva bla­go­vre­me­no sa­gle­da­mo da se to sve ne bi de­si­lo Bo­ki, pa i ci­je­lom Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, iako se već u Bu­dvi u ve­li­koj mje­ri de­si­lo i de­ša­va.
- Na­ža­lost, Bu­dva je već sa­ma se­be po­tro­ši­la, ta­ko da je sad in­va­zi­ja in­ve­sti­to­ra kre­nu­la na Bo­ku - re­kao je za „Dan“ ar­hi­tek­ta Slo­bo­dan Bo­bo Mi­tro­vić.
-Bo­ke­ško ur­ba­no tki­vo ko­je je na spi­sku UNE­SKO-ve Svjet­ske ba­šti­ne tra­ži ap­so­lut­no je­dan mi­kro­hi­rur­ški pro­ces pri­stu­pa, ana­li­za, u ko­jem mo­ra­ju da uče­stvu­ju i ak­te­ri ži­vo­ta u Bo­ki, ne sa­mo ovi da­na­šnji, ne­go svi oni sa svo­jim pre­ci­ma ko­ji ov­dje i dan-da­nas ži­ve de­se­ti­ne ge­ne­ra­ci­ja po­to­ma­ka, ko­ji su gra­di­li Bo­ku. Tre­ba ući u re­kon­struk­ci­ju tog kre­a­tiv­nog du­ha ko­ji je na­pra­vio ovaj je­din­stve­ni pro­stor. Pro­blem je u to­me što je dr­ža­va sa svo­jim in­sti­tu­ci­ja­ma, nad­le­žnim za ova pi­ta­nja, ap­so­lut­no ne­ko­o­pe­ra­tiv­na, da je čak se­be obez­bi­je­di­la za­ko­ni­ma da ne mo­ra­ju ni­kog ni­šta da pi­ta­ju, što je an­ti­u­stav­no, an­ti­de­mo­krat­ski, pro­tiv evrop­skih de­mo­krat­skih za­ko­na. Ap­surd je da gra­đa­ni ne uče­stvu­ju u pla­ni­ra­nju svo­je bu­duć­no­sti, ne­go da svo­ju bu­duć­nost pre­pu­ste Vla­di ili in­sti­tu­ci­ji. Sva­ki gra­đa­nin mo­ra do­bro da se za­mi­sli i da se uklju­či u rje­ša­va­nje pro­ble­ma, jer ovo vi­še ni­ku­da ne vo­di – jer sve što ra­di­mo, ne ra­di­mo za na­šu dje­cu, za op­šte do­bro, ne­go ra­di­mo za ne­ke špe­ku­lan­te ko­ji iz ovog na­šeg ži­vo­ta vi­de sa­mo ka­ko da iz­vu­ku svoj lič­ni pro­fit, ne ni pa­me­ću ni kva­li­te­tom ni zna­njem, ne­go po­li­tič­kim ve­zama - ka­že Mi­tro­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju vlast ma­ni­pu­li­še sa gra­đa­ni­ma, jav­ne ras­pra­ve su sa­mo for­ma, a bran­ša i stru­ka (ar­hi­te­ka­ta) su pot­ku­plje­ne.
-Pot­ku­plje­ne su In­ži­njer­ska ko­mo­ra, Sa­vez ar­hi­te­ka­ta, ni­ko ne­ma sna­gu da se iz­bo­ri sa onim ar­hi­tek­ti­ma i struč­nja­ci­ma ko­ji su u ru­ka­ma po­li­ti­ke ili tih in­ve­sti­to­ra – in­te­re­snih gru­pa. Sna­ga za­pad­ne de­mo­kra­ti­je i na­ših in­ten­ci­ja pre­ma Evrop­skoj uni­ji je upra­vo u sna­zi stru­ke, a mi još ni­smo stvo­ri­li esna­fe, ni­smo stvo­ri­li sin­di­kat- ocje­nju­je Mi­tro­vić.
Pro­stor­no pla­ni­ra­nje je da­le­ko vi­še od iz­grad­nje obje­ka­ta, na­ža­lost, to lju­di u Mi­ni­star­stvu ne zna­ju i mi vi­di­mo zlo­čin u ono­me što se de­ša­va u Bo­ki, ka­za­la je Bi­lja­na Gli­go­rić i na­ve­la lo­še pri­mje­re iz­grad­nje ben­zin­ske pum­pe i auto­ser­vi­sa na ula­zu iz tu­ne­la Vr­mac, ko­ji za­tva­ra­ju po­gled u Ko­tor­ski za­liv, po­di­za­nje zgra­da na tre­ćem pu­tu u Do­bro­ti ko­ji pot­pu­no uki­da­ju po­gled na za­liv, kao i gra­đe­vin­ski „ma­sto­don­ti“ na kam­pu.
- Ove gre­ške u ogra­ni­če­nom pro­sto­ru eska­li­ra­će u pot­pu­ni ko­laps- ne mo­gu se gra­di­ti to­li­ka apart­man­ska na­se­lja, a da ne­ma pla­žnih mje­sta (za­to sa­da kre­ću da na­si­pa­ju pla­že), a ka­da kre­ne autom ka ri­vi, ta­mo je već sa­o­bra­ćaj­ni čep. Stra­šno je da se ne ra­zu­mi­je ta uzroč­no-po­slje­dič­na ve­za - tvr­di Gi­go­rić i is­ti­če da je Za­kon o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju „zlo­čin na stru­ku“,
- Ima­mo ba­če­no po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte glu­po­sti­ma ko­je se ni­žu uz ma­gi­stra­lu, a na sto me­ta­ra va­zdu­šne li­ni­je ima­mo kom­plet­no ure­đe­nu opre­mlje­nu in­du­strij­sku zo­nu ko­ja pro­pa­da. Ne­ma­mo pri­li­ke da pri­ča­mo o vi­zi­ji raz­vo­ja ovog gra­da. Na­ža­lost, pret­hod­na vlast je već go­di­nu da­na iz­gu­bi­la da ne po­kre­ne pri­ču o Stra­te­škom pla­nu. Ima bez­broj va­ri­jan­ti raz­vo­ja, ko­je pro­stor­no pla­ni­ra­nje od­ra­ža­va, to ni­je ni­ka­ko iz­grad­nja u ova­ko ma­lim pro­sto­ri­ma, ne­go je pi­ta­nje i na­šeg opre­dje­lje­nja ko­ji je to tu­ri­zam- ni­je kru­zer­ski je­di­ni, ni­ti je ma­sov­ni je­di­ni, mo­žda će bi­ti sport­ski, kul­tur­ni, ge­ron­to-tu­ri­zam za sta­ri­je lju­de iz Skan­di­na­vi­je, ima mi­li­on na­či­na, a mi ne­ma­mo uop­šte pri­li­ju da o to­me pri­ča­mo - re­kla je Gli­go­rić i ape­lo­va­la na nad­le­žne u Op­šti­ni da or­ga­ni­zu­ju ova­kve di­sku­si­je, da se ču­je ri­ječ stru­ke, da se ne bi de­ša­va­le gre­ške ko­je sa­da pla­ća­mo.
Ima­mo cen­tar gra­da, ka­že ona, ko­ji je pot­pu­no de­va­sti­ran, Ška­lja­re- ne­is­ko­ri­šte­no, je­dan ho­tel se ras­pa­da a dru­gi je par­king, a otva­ra­mo „de­vi­čan­ske lo­ka­ci­je“ ko­je ni­kad ni­je tre­ba­lo da bu­du iz­gra­đe­ne (Ko­sta­nji­ca).
U di­sku­si­ji su uče­stvo­va­li i Vla­sta Man­dić, Ivo Ar­men­ko, Ma­ri­ja Bra­i­no­vić, Sa­ša Den­der, Dra­gan Đur­čić i dru­gi.Ova di­sku­si­ja i pro­jek­ci­ja fi­lam re­a­li­zo­va­ne su u okvi­ru pro­jek­ta STRON­GO uz po­dr­šku IPA pro­gra­ma Evrop­ske uni­je, pod po­kro­vi­telj­stvom De­le­ga­ci­je EU u Cr­noj Go­ri.
M.D. Po­po­vić


Stam­be­nom grad­njom obe­smi­šljen tu­ri­zam

- Bu­dva je, za­hva­lju­ju­ći tu­ri­zmu, u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji bi­la jed­na od naj­bo­ga­ti­jih op­šti­na, ali ako je to neo­dr­ži­vi tu­ri­zam, on ima kon­tra­e­fek­te. Gra­di­telj­ski bum po­čet­kom mi­le­ni­ju­ma ni­je do­pri­nio tom raz­vo­ju, ogrom­ne pa­re su oti­šle u stam­be­ne ma­sto­don­te i sa­da smo mi ze­mlja sa naj­go­rom struk­tu­rom glo­bal­nih smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta na svi­je­tu, mo­žda ima­mo de­set od­sto osnov­nih, a oko 90 od­sto kom­ple­men­tar­nih. Me­đu nji­ma do­mi­ni­ra naj­ma­nje po­želj­na struk­tu­ra, i još go­re – vi­kend-sta­no­vi –ku­će ili još go­re – sta­no­vi za se­kun­dar­no sta­no­va­nje. To je ozbi­ljan pro­blem ko­ji je za­pri­je­tio da obe­smi­sli tu­ri­zam, i još ako ima­te tu­ri­za­mu či­joj po­nu­di uče­stvu­ju pro­iz­vo­di i ro­be ko­ji se do­mi­nant­no ne pro­iz­vo­de u ovoj ze­mlji, pa sav mul­ti­pli­ka­tiv­ni efe­kat is­ti­če kao kroz pro­bu­še­nu sak­si­ju - ka­zao je prof.dr Ra­de Rat­ko­vić.