KO­TOR- Gru­pa pla­ni­na­ra klu­ba „Vje­ve­ri­ce“ ima­la je div­nu pri­li­ku da nedavno prošeta sta­za­ma du­gim oko 15 ki­lo­me­ta­ra i to­kom šest sa­ti obi­đe dio se­la po­lu­o­str­va Lu­šti­ca i da u la­ga­nom ho­du uži­va u pre­li­je­pim vi­di­ci­ma i pej­za­ži­ma s po­gle­dom na Bo­ko­ko­tor­ski za­liv i na otvo­re­no mo­re. Uz vo­di­ča Sve­tla­nu Ki­ka­no­vić, ko­ja je po­ri­je­klom s Lu­šti­ce, pje­ša­ci iz Her­ceg No­vog, Tiv­ta, Ko­to­ra, svih sta­ro­snih do­bi (naj­mla­đi Đor­đe Ča­vor, uče­nik Sred­nje po­mor­ske ško­le) kre­nu­li su iz Bje­li­la, ma­log mje­sta na sa­moj oba­li, gdje se tre­nut­no gra­đe­vin­skim ma­ši­na­ma ra­di na pro­ši­re­nju pri­o­bal­nog pu­ta ra­di po­sta­vlja­nja re­gi­o­nal­ne ka­na­li­za­ci­je. Idu­ći uz­br­do sta­rim pu­tem sti­gli su do Go­ši­ća sa cr­kvom Sv. Lu­ke, oda­tle kal­dr­mi­sa­nim pu­tem, ome­đe­nim ki­lo­me­tar­skim ka­me­nim me­đa­ma, po­red tu­mu­la (ilir­skih go­mi­la) i sta­rih, za­pu­šte­nih ma­sli­nja­ka, sti­gli do se­la Ba­bun­ci, sa osta­ci­ma se­o­ske grad­nje, gdje im je po­seb­no pa­žnju pri­vu­kao ka­me­ni re­ljef sa mo­ti­vom la­va na ula­zu u na­pu­šte­no ga­zdin­stvo fa­mi­li­je Pa­lan­da­čić. Oda­tle su, uz su­ge­sti­je ba­ke Cvi­je­te, do­šli do se­la Ma­ro­vi­ći, gdje se na­la­zi cr­kva Sve­tog Ni­ko­le, sa­gra­đe­na 1111. go­di­ne. Oni ra­do­zna­li­ji po­sje­ti­li su i ma­lu cr­kvu Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce iz 1757. go­di­ne u obli­žnjem se­lu Ra­do­va­ni­ći. Na­sta­vi­li su pu­ta­njom kroz dio ko­ji se zo­ve Vr­mac i sti­gli do se­la Br­gu­li, gdje su na vi­si­ni od oko 200 m.n.v. iza­šli na pro­pla­nak s cr­kvom Sv. Pe­tra i Pa­vla. S guv­na na vr­hu pru­ža se pre­di­van po­gled na otvo­re­no mo­re-vi­de se Ar­za, Ma­mu­la, Pre­vla­ka.
-Lje­po­ta ove tu­re je i u to­me što smo uspje­li da či­ta­vo vri­je­me ho­da­mo sta­rim ka­me­ni­tim sta­za­ma, da iz­bjeg­ne­mo as­fal­ti­ra­ne pu­te­ve. Ma­lo smo bi­li za­te­če­ni što je sta­za od Ma­ro­vi­ća do Br­gu­la, ku­da su ra­ni­je mje­šta­ni pro­la­zi­li, skroz za­pu­šte­na, dok je sta­za ko­ju su mar­ki­ra­li pla­ni­na­ri PK „Su­bra“ i “Vje­ve­ri­ca“, u so­lid­nom sta­nju, ma­da ma­lo raz­ro­va­na gra­đe­vin­skim ra­do­vi­ma ko­je oba­vlja „Lu­šti­ca di­ve­lop­ment“. Uži­va­li smo u onim fan­ta­stič­nim du­gač­kim me­đa­ma, sa­vr­še­nog gra­di­telj­skog na­sle­đa, ko­je na­ža­lost ni­je za­šti­će­no kao dio ru­ral­nog na­sle­đa Bo­ke Ko­tor­ske, ka­že Sve­tla­na Ki­ka­no­vić i do­da­je da su sva se­la na Lu­šti­ci bi­la po­ve­za­na sa Ža­nji­ca­ma, ali su broj­ne sta­ze neo­bi­lje­že­ne i za­pu­šte­ne.
-Se­la na Lu­šti­ci su div­na zbog ri­jet­ke auten­tič­ne grad­nje, do­pa­la mi se kom­bi­na­ci­ja te­re­na, baš jed­na fi­na šet­nja, sa­mo kad bi se još ove sta­ze oči­sti­le i obi­lje­ži­le za pla­ni­na­re i za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, ka­že Ma­ja Traj­kov­ska, pred­sjed­ni­ca udru­že­nja „Lon­don­ski evrop­ski klub“, ko­ja se pri­dru­ži­la pla­ni­na­ri­ma. Ona je već ne­de­lju da­na u Ko­to­ru i is­tra­žu­je ze­mlje Bal­ka­na ko­je još ni­su čla­ni­ce Evrop­ske uni­je, s na­mje­rom da ih po­ve­že ka­ko bi ima­le lak­ši pri­stup spe­ci­jal­nim fon­do­vi­ma za raz­voj ova­kvog ti­pa pje­ša­če­nja. Ma­ja je kao sti­pen­di­sta di­plo­mi­ra­la na Fa­kul­te­tu za no­vi­nar­stvo u Sko­plju, u En­gle­skoj je za­vr­ši­la ma­gi­stra­tu­ru, ali je to pla­ti­la iz svog dže­pa, te na ovaj na­čin že­li da se na ne­ki na­čin odu­ži svom rod­nom kra­ju za bes­plat­no ško­lo­va­nje ko­je joj je omo­gu­ći­lo ka­ri­je­ru u Lon­do­nu. Za­jed­nič­ko or­ga­ni­zo­va­nje tu­ra omo­gu­ća­va svi­ma da odu na tu­re na ko­je sa­mi ne bi mo­gli po­ći, svi su vo­lon­te­ri, ko­ji se ra­du­ju što mo­gu da upo­zna­ju lju­de i pre­dje­le, što je naj­va­žni­je u či­ta­voj pla­ni­nar­skoj pri­či.
Na­kon pa­u­ze, osvje­že­nja i obro­ka na cr­kve­nom guv­nu, „pu­nih ba­te­ri­ja“, pje­ša­ci su se vra­ti­li dru­gim pu­tem pre­ma Ba­bun­ci­ma, opet pre­ko Go­ši­ća, do Bje­li­la i na­zad, svo­jim do­mo­vi­ma.
M.D.Po­po­vić

Od Lov­će­na do Mu­sa­le

-Pro­šle go­di­ne sam s pri­ja­te­lji­ma iz „Lon­don­skog evrop­skog klu­ba“, 16 pla­ni­na­ra iz In­di­je, Špa­ni­je, Nje­mač­ke, Polj­ske, Ho­lan­di­je, En­gle­ske, uz po­moć vo­di­ča Vlat­ka Bu­la­to­vi­ća iz Ko­to­ra, u Cr­noj Go­ri ot­pje­ša­čio še­sto­dnev­nu pla­ni­nar­sku tu­ru. Od Pod­go­ri­ce smo do­šli do Ko­to­ra, oda­tle se po­pe­li na Lov­ćen pa si­šli na Ska­dar­sko je­ze­ro, Ri­je­ku Cr­no­je­vi­ća, za­tim smo pla­ni­na­ri­li na sje­ver Al­ba­ni­je (Tet) i vra­ti­li se na­za­d u Pod­go­ri­cu. U Londonu se ve­o­ma ma­lo zna o Bal­ka­nu i o Cr­noj Go­ri, čak ima­ju pred­ra­su­de po­ve­zu­ju­ći nas s rat­nim zbi­va­nji­ma de­ve­de­se­tih. Mo­ji pri­ja­te­lji su bi­li vi­še ne­go iz­ne­na­đe­ni. Cilj mi je da pro­mo­vi­šem pla­ni­nar­ske tu­re Bal­ka­na. Po­če­ću da pi­šem blog o ovom re­gi­o­nu... U ju­nu idem na Ko­so­vo, kra­jem ma­ja pu­tu­jem s go­sti­ma u Ohrid, a on­da se na­dam da ću oti­ći i u Bu­gar­sku na Mu­sa­lu, naj­ve­ći vrh na Bal­ka­nu. Ove se­zo­ne s mo­jom gru­pom pla­ni­ram od­la­zak u Ohrid i oko­li­nu, Ga­li­či­cu, na Pre­span­sko je­ze­ro- uz osmi­jeh ka­že Ma­ja Traj­kov­ska.

Ma­lo po­ten­ci­ja­la kao Lu­šti­ca

-Ide­ja mi je da sve lju­de ko­ji se ba­ve or­ga­ni­zo­va­njem pje­šač­kih tu­ra na Bal­ka­nu po­ve­žem, za­to što svi ima­ju slič­ne or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­ble­me, raš­či­šća­va­nje sta­za, mar­ki­ra­nje, a ka­ko se ove ze­mlje bu­du pri­bli­ža­va­le uklju­če­nju u Evrop­sku uni­ju, ima­će sve vi­še pri­stup fon­do­vi­ma ko­ji fi­nan­si­ra­ju pla­ni­na­re­nje. Pla­ni­na­ri­la sam u Švaj­car­skoj, Ita­li­ji, Austri­ji, ali Evro­pa ima ve­o­ma ma­lo re­gi­o­na ko­ji su ne­tak­nu­ti i ima­ju ova­kav po­ten­ci­jal, kao što je ovaj na Lu­šti­ci- ka­že Traj­kov­ska.