No­vo­pro­si­jav­ši sve­ti­telj na­še cr­kve, Sve­ti Mar­da­ri­je Lje­šan­sko – li­ber­tvil­ski i Sve­a­me­ri­kan­ski bi­će sve­ča­no pro­sla­vljen u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko – pri­mor­skoj u ne­dje­lju, 15. no­vem­bra u sve­ti­te­lje­vom rod­nom se­lu Kor­net u Lje­šan­skoj na­hi­ji. U 9 ča­so­va na te­me­lji­ma ne­ka­da­šnje cr­kve mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko – pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je slu­ži­će Sve­tu slu­žbu Bo­ži­ju uz sa­slu­že­nje vi­še arhi­je­re­ja na­še po­mje­sne Cr­kve i mno­go­broj­nog sve­šten­stva na­še Mi­tro­po­li­je, kao i Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke i Za­hum­sko-her­ce­go­vač­ke i pri­mor­ske.
Sve­ti Mar­da­ri­je se ro­dio 2. no­vem­bra 1889. go­di­ne u se­lu Kor­net u Lje­šan­skoj na­hi­ji. Kr­šten je u se­o­skoj cr­kvi­ci po­sve­će­noj Sve­tom Đor­đu, a kr­šte­no ime mu je bi­lo Ivan Usko­ko­vić. Sve­ti Mar­da­ri­je pre­mi­nuo je 12. de­cem­bra 1935. go­di­ne u 46. go­di­ni ze­malj­skog ži­vo­ta. Sa­hra­njen je u svo­joj za­du­žbi­ni u Li­ber­tvi­lu. Sve­ti ar­hi­je­rej­ski sa­bor Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve ga je na ovo­go­di­šnjem re­dov­nom maj­skom za­sje­da­nju u Be­o­gra­du unio u Dip­tih Sve­tih, za­jed­no sa dru­gim apo­sto­lom Ame­ri­ke, po­ri­je­klom iz Bo­ke, Se­ba­sti­ja­nom Da­bo­vi­ćem, pr­vim Pra­vo­slav­nim sve­šte­ni­kom ro­đe­nim u Ame­ri­ci.
Va­tre­na pra­vo­slav­na vje­ra, ve­li­čan­stve­na cr­kve­na bo­go­slu­že­nja i po­bo­žni ži­vot ru­skog na­ro­da, ka­ko se po­ka­za­lo ka­sni­je, osta­vi­će naj­du­bljeg tra­ga u Mar­da­ri­je­voj du­ši. Mu­ko­tr­pan mi­si­o­nar­ski rad ko­ji je za­po­čeo još u pra­vo­slav­noj Ru­si­ji, Sve­ti Mar­da­ri­je na­sta­vio je u još uda­lje­ni­joj Ame­ri­ci. Sve­ti si­nod Ru­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve je za­rad po­tre­be auten­tič­nog mi­si­o­nar­skog ra­da me­đu Sr­bi­ma u Sje­ver­noj Ame­ri­ci, 3. ju­la 1917. go­di­ne od­lu­čio da po­ša­lje u Ame­ri­ku već po­svje­do­če­nog slu­gu Bo­ži­jeg srp­sko­ga ro­da, mla­dog sin­đe­la Mar­da­ri­ja Usko­ko­vi­ća. Sve­ti ar­hi­je­rej­ski si­nod Ru­si­je je do­nio od­lu­ku da u okvi­ri­ma Ru­ske cr­kve­ne mi­si­je u Ame­ri­ci i Ka­na­di, sin­đel Mar­da­ri­je ru­ko­vo­di Srp­skom mi­si­jom, da svoj ži­vot u Hri­stu na­sta­vi u Ame­ri­ci. U Fi­la­del­fi­ji će 1917. bi­ti pro­iz­ve­den u čin ar­hi­man­dri­ta.
Pr­vi epi­skop-ad­mi­ni­stra­tor Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Ame­ri­ci i Ka­na­di bio je Sve­ti vla­di­ka Ni­ko­laj Ohrid­ski i Žič­ki ko­ji je i pred­lo­žio je­ro­mo­na­ha Mar­da­ri­ja Usko­ko­vi­ća za pr­vog epi­sko­pa Ame­rič­ko-ka­nad­ske epar­hi­je. Ko­li­ko je Sve­ti vla­di­ka Ni­ko­laj bio u pra­vu osvje­do­či­će stra­dal­ni, kr­sto­no­sni ži­vot ovog u pr­vom re­du bo­go­tra­ži­te­lja, a po­tom i sve­šte­no­slu­ži­te­lja, ro­do­lju­ba, sve­slo­ven­skog i ame­rič­kog pro­svje­ti­te­lja, vr­snog be­sjed­ni­ka i pi­sca.
Po­čet­kom 1923. go­di­ne ar­hi­man­drit Mar­da­ri­je po­no­vo od­la­zi u Ame­ri­ku ka­ko bi na­sta­vio mu­ko­tr­pan rad na or­ga­ni­za­ci­ji Srp­ske pra­vo­slav­ne epar­hi­je u Ame­ri­ci i Ka­na­di, ko­ji je pro­mi­slom Bo­ži­jim već ra­ni­je za­po­čeo na da­le­kom ame­rič­kom kon­ti­nen­tu. Du­bo­ko svje­stan neo­p­hod­no­sti po­sto­ja­nja jed­nog, i to du­hov­nog cen­tra, 1923. go­di­ne on je od­re­dio da pri­vre­me­no sje­di­šte no­vo­o­sno­va­ne Srp­ske pra­vo­slav­ne ame­rič­ko-ka­nad­ske epar­hi­je bu­de u Či­ka­gu. Iste go­di­ne, po­čet­kom av­gu­sta ku­pio je oko 10 hek­ta­ra ze­mlje u Li­ber­ti­vi­lu. Tra­žio je ta­kvo ima­nje ko­je bi od­go­va­ra­lo po­tre­ba­ma ma­na­sti­ra–si­ro­ti­šta. Če­tr­de­set mi­lja sje­ver­no od Či­ka­ga je pro­na­šao pre­div­no ima­nje sa vi­ju­ga­vom re­kom Dis Plejn ko­je ga je naj­vi­še pod­sje­ća­lo na okru­že­nje u ko­ji­ma se na­la­ze ma­na­sti­ri-si­ro­ti­šta u otadž­bi­ni i Ru­si­ji. Ima­nje je pla­tio 15 hi­lja­da do­la­ra. Ko­li­ko je vla­di­ka Mar­da­ri­je ci­je­lo­ga se­be uzi­dao kao ži­vo ka­me­nje u te­me­lje Ame­rič­ko-ka­nad­ske epar­hi­je ko­joj je po­sta­vio cen­tar u ma­na­sti­ru Sv. Sa­ve u Li­ber­ti­vi­lu, da­nas naj­u­bje­dlji­vi­je svje­do­če upra­vo ovaj, u Ame­ri­ci naj­zna­čaj­ni­ji du­hov­ni cen­tar pra­vo­slav­nog srp­skog na­ro­da, i sve­ga ame­rič­kofg pra­vo­sla­vlja kao i oči­gled­na žr­tva ko­ju je tre­ba­lo pod­ni­je­ti za nje­go­vu grad­nju. Sve okol­no­sti su bi­le pro­tiv sa­me po­mi­sli da je ta­ko ne­što mo­gu­će. Grad­njom ma­na­sti­ra Sv. Mar­da­ri­je je ru­ko­vo­dio u go­to­vo ne­mo­gu­ćim uslo­vi­ma: u vre­me­ni­ma te­ške eko­nom­ske kri­ze pra­će­ne ne­slo­gom i dru­gim is­ku­še­nji­ma unu­tar srp­ske di­ja­spo­re u Ame­ri­ci. Ta­da je na­sta­la ču­ve­na iz­re­ka: „Cr­kvu gra­di, umi­re od gla­di”. Ona se od­no­si upra­vo na sve­ti­te­ljev pod­vig grad­nje ma­na­sti­ra Sve­tog Sa­ve u Li­ber­tvi­lu. A.Ć.


Pro­sla­va u Ame­ri­ci

Pra­znik Sve­tog Mar­da­ri­ja lje­šan­sko-li­ber­tvil­skog pra­znu­je se 12. de­cem­bra. Idu­će, 2016. go­di­ne u Li­ber­tvi­lu će ovaj pra­znik bi­ti pro­sla­vljen Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tu­r­gi­jom ko­ju će slu­ži­ti pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej uz sa­slu­že­nje svih pra­vo­slav­nih epi­sko­pa Sje­ver­ne Ame­ri­ke. Ove, pak, go­di­ne u Li­ber­tvi­lu će pra­znik bi­ti pro­sla­vljen Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom ko­jom će na­čal­stvo­va­ti ad­mi­ni­stra­tor Epar­hi­je SPC za Cen­tral­nu i Ju­žnu Ame­ri­ku mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, uz sa­slu­že­nje čla­no­va Epi­skop­skog sa­vje­ta Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve za Sje­ver­nu, Cen­tral­nu i Ju­žnu Ame­ri­ku.