Ni­je­dan dan ne oku­pi i uje­di­ni Bje­lo­pa­vli­će kao Pet­kov­dan. Kr­sna sla­va ko­ju sla­vi ve­ći­na ži­te­lja ovo­ga kra­ja po­vod je da se Bje­lo­pa­vli­ći još jed­nom vra­te sa­mi­ma se­bi, pod­sje­te pro­šlo­sti i du­hov­ne za­štit­ni­ce svo­ga ple­me­na. Zbog to­ga i ne ču­di što je cr­kva Sve­te Te­kle u Da­ni­lov­gra­du ju­če bi­la pu­na vjer­ni­ka, ko­ji su do­ni­je­li slav­ske ko­la­če i upa­li­li svi­je­će u sla­vu Sve­te Pet­ke.
- Ni­je sla­va sa­mo zbog je­la i pi­ća, već je njen du­bo­ki smi­sao pro­sla­va Go­spo­da. Svi ko­ji da­nas sla­ve do­če­ku­ju dra­gog go­sta, od­no­sno Sve­tu Pet­ku i zbog to­ga vri­je­di se po­mo­li­ti za njen bla­go­slov – po­ru­čio je sve­šte­nik Želj­ko Ća­lić, da­ni­lov­grad­ski pa­roh.
U Bje­lo­pa­vli­ći­ma je pu­no za­pi­sa o to­me da Bje­lo­pa­vli­ći od dav­ni­na sla­ve Sve­tu Pet­ku. Je­dan od njih pri­pa­da i No­va­ku J. Sta­ni­ši­ću ko­ji je u knji­zi o svo­me brat­stvu ob­ja­snio za­što Bje­lo­pa­vli­ći sla­ve Sve­tu Pet­ku. Pr­vi pi­sa­ni do­ku­ment o to­me da Bje­lo­pa­vli­ći sla­ve Sv. Pet­ku na­la­zi se u „Lje­to­pi­su ma­na­sti­ra Ra­va­ni­ca Fru­ško­gor­ska” iz 1768. go­di­ne. Mi­ljan Sta­ni­šić, so­ci­o­log i pu­bli­ci­sta, po­ja­šnja­va da je taj za­pis naj­sta­ri­ji pi­sa­ni trag o Sv. Pet­ki u Bje­lo­pa­vli­ći­ma, a da se od sta­rih vre­me­na u srp­skom na­ro­du odo­ma­ći­la uz­re­či­ca: „Do­če­ka­li su me kao što Bje­lo­pa­vli­ći do­če­ku­ju o Pet­kov­da­nu”, što je po­ka­zi­va­lo ko­li­ko je ova sve­ti­telj­ka po­što­va­na i sla­vlje­na u ovom kra­ju..
- Isti­na, mno­gi od ne­ka­da­šnjih obi­ča­ja su ne­sta­li, ka­ko zbog vre­me­na bez­bo­žni­štva i ko­mu­ni­zma, ali i zbog dru­gih pri­li­ka, ali vri­je­di se pod­sje­ti­ti ka­ko se ne­ka­da sla­vi­la Sv. Pet­ka. Na sre­di­ni ku­će po­sta­vljen je sto na ko­jem se na­la­zi slav­ski ko­lač, svi­je­ća i ko­lji­vo. Go­sti se pr­vo po­slu­že ko­lji­vom i ra­ki­jom. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje po­či­nje tek ka­da se po­sta­vi ru­čak, a pri­je to­ga do­ma­ćin sa go­sti­ma lo­mi slav­ski ko­lač, a za­tim se iz­no­si vi­no i je­lo. Na sla­vi se vi­še na­zdra­vlja­lo i pi­lo, ne­go pje­va­lo, a te zdra­vi­ce go­vo­ri­li su ve­ći­nom sta­ri­ji lju­di – ob­ja­šnja­va Sta­ni­šić.
On na­ro­či­to is­ti­če lje­po­tu i stil ne­ka­da­šnjih zdra­vi­ca i sma­tra da je šte­ta što ih je da­nas mno­go ma­nje. Za­pi­sa­no je si­ja­set zdra­vi­ca po­vo­dom Sv. Pet­ke, ali u da­na­šnjim Bje­lo­pa­vli­ći­ma ma­lo ko­ja se iz­go­vo­ri auten­tič­no i ona­ko ka­ko je po pr­vi put za­pi­sa­na.
- Jed­ne od njih vri­je­di se pod­sje­ti­ti. Ona gla­si: „Bra­te do­ma­ći­ne, da Bog da ti od ne­ba ro­si­lo, a od ze­mlje ro­di­lo, du­šma­ne po­ko­rio i ni­ka­da im se ka­pom ne umo­lio, ne­go se va­zda od njih ju­nač­kom mi­ši­com bra­nio, va­zda ti u od­bra­ni pu­ška pu­ca­la, gdje sa­bljom ma­nuo tu i po­sje­kao”. I ta­ko sve do ne­ka do­ba no­ći. Ka­da go­sti od­la­ze do­ma­ćin ih is­pra­ća. Dok go­sti od­la­ze uve­če ili sju­tra­dan, odi­ve se za­dr­že po­ne­kad i vi­še da­na. Sla­va se pre­no­si­la s ko­lje­na na ko­lje­no i nje­ni obi­ča­ji se ni­je­su mno­go mi­je­nja­li – pri­ča Sta­ni­šić. I.M.


U ne­dje­lju ka­men te­me­ljac za sa­bor­ni hram

U ne­dje­lju će na Gla­vi­ci bi­ti po­sta­vljen ka­men te­me­ljac bu­du­ćeg Sa­bor­nog hra­ma po­sve­će­nog Sve­toj Pet­ki. Ka­ko je na­ja­vio sve­šte­nik Ća­lić Sve­ta li­tur­gi­ja ko­ju će slu­ži­ti mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je po­če­će u 9 sa­ti, a na­kon to­ga li­ti­ja će pro­ći uli­ca­ma gra­da i upu­ti­ti se na Gla­vi­cu, gdje će se oba­vi­ti osve­šta­va­nje ka­me­na te­melj­ca.
- To je isto­rij­ski dan za Bje­lo­pa­vli­će i po­zi­vam sve ži­te­lje gra­da i kra­ja i osta­le, da bu­du na Gla­vi­ci u ne­dje­lju. Sre­ćom, na­kon 10 go­di­na odu­go­vla­če­nja i ra­znih ur­ba­ni­stič­kih i osta­lih ba­ri­je­ra ko­nač­no smo do­bi­li sve do­zvo­le i grad­nja hra­ma mo­že da poč­ne. U Bo­ga se na­da­mo da će se pod svo­do­vi­ma no­vo­ga hra­ma vr­lo br­zo ču­ti li­tur­gi­ja, ali za sa­da ne mo­že­mo da bu­de­mo si­gur­ni ka­da će cr­kva bi­ti za­vr­še­na. Ne­će­mo hram ra­di­ti na br­zi­nu, već te­melj­no i sa lju­ba­vlju u sr­cu i pre­ma na­šem Go­spo­du. To je mno­go va­žni­je ne­go ka­da će hram bi­ti za­vr­šen – ka­že sve­šte­nik Ća­lić.
Ze­mlji­šte na ko­jem će se gra­di­ti hram je po­klon Ol­ge Be­go­vić, a pro­je­kat hra­ma je dje­lo ar­hi­tek­te Sve­ti­sla­va Po­po­vi­ća.