Olim­pij­ski ba­zen. Gle­da­la­ca: 3.000. Su­di­je: Mar­ge­ta (Slo­ve­ni­ja) i Na­u­mov (Ru­si­ja). Igrač vi­še: Cr­na Go­ra 12 (8), Ita­li­ja 11 (6). Pe­ter­ci: Cr­na Go­ra 1 (0).
CR­NA GO­RA: Ra­dić (jed­na od­bra­na), Dr. Br­gu­ljan, Pa­sko­vić, Pe­tro­vić, Da. Br­gu­ljan 2, Ra­do­vić 1, Ja­no­vić 3, Čuč­ko­vić, Ivo­vić 2, Mi­šić 1, Kli­ko­vac 1, Jo­kić, Šće­pa­no­vić (dvi­je od­bra­ne).
ITA­LI­JA: Tem­pe­sti (de­vet od­bra­na), Di Ful­vio, Đi­to, Fi­ljo­li 1, Fon­de­li, Ve­lo­to, No­ra 1, Ga­lo 3, K. Pre­šu­ti 4, Bo­de­ga, Aj­kar­di 1, N. Pre­šu­ti 2, Del Lun­go.
Olim­pij­ska me­da­lja je i da­lje san za va­ter­po­li­ste Cr­ne Go­re – i sa tre­ćih Olim­pij­skih iga­ra „cr­ve­ni“ se vra­ća­ju bez od­lič­ja. Na­kon Pe­kin­ga 2008. i Lon­do­na 2012. go­di­ne, cr­no­gor­ski va­ter­po­li­sti su i u Ri­ju iz­gu­bi­li meč za bron­zu. Sr­bi­ja je dva pu­ta bi­la kob­na za Cr­no­gor­ce, a sa­da i Ita­li­ja. Sa­svim za­slu­že­no su Azu­ri do­šli do od­lič­ja, po­što su od sa­mog po­čet­ka ima­li vođ­stvo, do­zvo­liv­ši ri­va­lu sa­mo če­ti­ri pu­ta da iz­jed­na­či, a ni­jed­nom i da po­ve­de. Kao i u po­lu­fi­nal­nom me­ču sa Hr­vat­skom, iza­bra­ni­ci se­lek­to­ra Vla­di­mi­ra Goj­ko­vi­ća su i u du­el za br­on­zu ušli ve­o­ma sla­bo, pa su Ita­li­ja­ni pre­ko Ga­la i Ni­ko­la­sa Pre­šu­ti­ja po­ve­li sa 2:0. Do­du­še, uspje­li su „cr­ve­ni“ sa dva go­la Mla­đa­na Ja­no­vi­ća da do­đu do iz­jed­na­če­nja (2:2), a ona su još tri pu­ta sti­za­li vođ­stvo ri­va­la, po­sled­nji put po­čet­kom tre­će di­o­ni­ce ka­da je Ja­no­vić svo­jim tre­ćim go­lom po­go­dio sa igra­čem vi­še za 5:5. Po­no­vo je Ita­li­ja do­šla do dva go­la raz­li­ke (7:5), a on­da na ma­nje od šest mi­nu­ta pri­je kra­ja i na plus tri (11:8). Pre­vi­še la­kih go­lo­va su pri­mi­li „cr­ve­ni“, a na dru­goj stra­ni su pro­pu­sti­li pre­vi­še do­brih pri­li­ka. Ta­ko je Alek­san­dar Ivo­vić po­go­dio sta­ti­tu iz pe­ter­ca, ali se i po­red to­ga po­ja­vio tra­čak na­de da mo­žda cr­no­gor­ski va­ter­po­li­sti mo­gu i do iz­jed­na­če­nja na­kon dva br­za go­la Ivo­vi­ća i Ra­do­vi­ća, ko­ji su na ne­što ma­nje od dva mi­nu­ta do kra­ja sma­nji­li na 10:11. Me­đu­tim, di­le­me oko po­bjed­ni­ka ot­klo­nio je Aikar­di 35 se­kun­di pri­je kra­ja, ka­da je šu­tem iz ve­li­ke da­lji­ne ma­ti­rao Ra­di­ća.


Raz­o­ča­re­nje u cr­no­gor­skom ta­bo­ru

Ni­je­su kri­li raz­o­ča­re­nje cr­no­gor­ski va­ter­po­li­sti na­kon iz­gu­blje­nog još jed­nom me­ča za bron­zu na olim­pij­skom tur­ni­ru. Alek­san­dar Ivo­vić je re­kao da je nje­go­va eki­pa pro­pu­sti­la pre­vi­še pri­li­ka, ali da mo­ra­ju da bu­du svje­sni i da je če­tvr­to mje­sto ve­li­ki uspjeh.
- Na­ža­lost od po­čet­ka smo bi­li u za­o­stat­ku, ju­ri­li smo ci­je­lo vri­je­me. Kad bi sti­za­li od­mah bi pri­ma­li gol, ni­ka­ko ni­je­smo uspje­li da pre­o­kre­ne­mo i bu­de­mo mi ti ko­ji kon­tro­li­šu meč. Ovo je već pre­vi­še po­ra­za, te­ško će bi­ti pro­na­ći no­vi mo­tiv i kre­nu­ti da­lje. Naj­vi­še bo­le ovi olim­pij­ski po­ra­zi, ali ova eki­pa je po­ka­za­la da vri­je­di. Fa­li­lo nam je i sre­će. Ja sam po­go­dio sta­ti­vu iz pe­ter­ca, bi­lo je pre­vi­še pro­ma­ša­ja pro­tiv jed­ne eki­pe kao što je Ita­li­ja. Ne mo­že se do­ći do me­da­lje ako ne­ma­te sre­će, mi je ni ovaj put ni­je­smo ima­li, re­kao je Ivo­vić, do­dav­ši da su svi va­ter­po­li­sti pru­ži­li mak­si­mum u Ri­ju. - Na­pra­vi­li smo opet ve­li­ki re­zul­tat, po­no­san sam na eki­pu, ni­je la­ko igra­ti za tre­će mje­sto tri pu­ta za­re­dom. Eki­pi ne­ma šta da se za­mje­ri, svi su da­li sve što mo­gu. Cilj je bio da se vra­ti­mo ku­ći mir­ne sa­vje­sti. Ovo je naš mak­si­mum, oči­gled­no ni­je­smo pred­o­dre­đe­ni da osva­ja­mo me­da­lje, ali i ovo je ve­li­ki uspjeh, re­kao je Ivo­vić.
Mla­đan Ja­no­vić je re­kao da su oče­ki­va­li da će Fi­ljo­li bi­ti glav­ni igrač u ti­mu Ita­li­je, ali da su ih No­ra i Pre­šu­ti iz­ne­na­di­li.
-Kre­nu­li smo u fi­ni­šu da igra­mo od­lič­no, ali te­ško je uhva­ti­ti tri go­la na dva mi­nu­ta do kra­ja. Ima­li smo ne­ko­li­ko pro­ma­še­nih zi­ce­ra, ali igra­li smo naj­bo­lje što mo­že­mo, da­li smo sve od se­be. Ni­je­smo oče­ki­va­li to­li­ko šu­te­va sa te stra­ne gdje su No­ra i Pre­šu­ti, oče­ki­va­li smo naj­vi­še od Fi­ljo­li­ja. Naj­go­re od sve­ga je što je ovo tre­ći put da gu­bi­mo, re­kao je Mla­đan Ja­no­vić.
Dra­ško Br­gu­ljan je re­kao da mno­go ža­li zbog po­ra­za, a da mu je po­seb­no te­ško što ova ge­ne­ra­ci­ja ne­će vi­še igra­ti u istom sa­sta­vu.
- Mi­slim da je naj­va­žni­je da smo osta­vi­li zad­nji atom sna­ge, re­zul­tat je ta­kav ka­kav je. Dvi­je stva­ri smo se do­go­vo­ri­li pri­je me­ča – da sve­de­mo utak­mi­cu na ma­li broj go­lo­va i ma­nji broj is­klju­če­nja. Ni­je­smo u to­me uspje­li, a 12 pri­mlje­nih go­lo­va je mno­go, pre­vi­še. Da­nas ni­je bio pri­ti­sak, mo­žda je­ste u po­lu­fi­na­lu, ali da­nas smo bi­li opu­šte­ni. Ali, ža­li­mo, baš ža­li­mo, baš nam je te­ško... Ova ge­ne­ra­ci­ja vi­še ne­će na­stu­pa­ti u ovom sa­sta­vu. Te­ško mi je zbog to­ga. Vi­dje­će­mo ko će osta­ti, a ko ne. Ja sam tu uvi­jek za Cr­nu Go­ru, dok god bu­dem po­tre­ban, dok god me se­lek­tor bu­de zvao, re­kao je Dra­ško Br­gu­ljan.