Mladi treneri u Crnoj Gori imali su ovih dana priliku da uče od renomiranih stručnjaka sa prostora bivše SFRJ. Ipak, centralno ime pete klinike u organizaciji UTCG i KSCG bio je legendarni srpski trener, Svetislav Pešić. Čovjek koji je tradicionalno hladne Njemce zaludio za košarku, sa reprezentacijom Jugoslavije tukao Amerikance u Indijanapolisu, Barseloni donio prvu titulu šampiona Evrope najpozvaniji je da priča o problemima struke, pogotovo sve vidljivijoj oseci takozvane jugoslovenske trenerske škole. Sve je manje mlađih stručnjaka sa ovih prostora na klupama velikih evropskih klubova.
- Često se postavlja pitanje zašto naši najbolji mlađi treneri ne vode Real ili Barselonu. Prije svega košarka je napredovala u zemljama kojima su naši treneri donosili kvalitet i pobjede. Recimo u Španiji gotovo da i nema stranih trenera. Postoji i dalje ogroman respekt za igrače i trenere sa prostora bivše SFRJ, ali se sada odmah traži rezultat, a ništa ne dolazi preko noći. Uz to sada sve više i više ljudi na Zapadu žele da budu treneri. Moramo priznati da je i klupska košarka na prostoru bivše SFRJ zaostala u odnosu na Evropu, pa je teško da naš trener odmah dobije posao u velikom klubu. I pored toga recimo naš Dejan Radonjić radi fantastično i po znanju i iskustvu može da vodi Barselonu.
Pešić je u bogatoj karijeri vodio klubove u Njemačkoj, Španiji, Italiji, Rusiji... Gdje je bilo najteže raditi, a gdje najljepše?
- Nigdje mi nije bilo teško, jer sam se svuda brzo adaptirao. Trener mora da mijenja navike igrača, a mi smo uspijevali da se adaptiramo na zemlju i mentalitet. Najviše smo radili, bili smo najviše posvećeni i to su igrači, publika, klupski funkcioneri svi prepoznavali i cijenili. Što se mene tiče ipak sam najviše volio da radim u Španiji. To je sportska nacija i igrači su bili otvoreni za nove ideje. Međutim, kada je igra u pitanju najbolju sezonu sam imao sa Valensijom, a nismo osvojili nijedan trofej. U Barseloni nisam igrao baš svoju igru, a osvojili smo Evroligu, dva prvenstva Španije...
Pomenuli ste odličan posao Dejana Radonjića sa Crvenom zvezdom. Vi ste imali priliku da u sezoni 2008-09 vodite našeg velikana i sigurno pratite rezultate crveno-belih u Evroligi, ABA ligi i srpskom šampionatu.
- Biti trener u Crvenoj zvezdi je jako komplikovano. Srbija jeste zemlja košarke, ali igrači i klub funkcionišu u teškim uslovima. Pritisak u Zvezdi je ogroman. To je veliki klub i nametnuto ti je da budeš prvak svijeta. Lakše je raditi recimo u Podgorici, jer su uslovi isti, a pritisak mnogo manji. Za sve što se dešava u Zvezdi u poslednje vrijeme, a to je kontinuitet odličnih rezultata i razvoj igrača, zaslužna je velika posvećenost trenera Radonjića i njegovog stručnog štaba. Ne treba zaboraviti da klub kuburi sa finansijama, ali to je problem Srbije generalno. Kod nas nema moćnih kompanija, koje mogu da izdvoje višak novca i pomognu sportu. Zato se čelnici klubova svakojako snalaze i čekaju pomoć države.
Prethodnog ljeta napustili ste klupu Bajerna i kormilo predali Aleksandru Đorđeviću. Kako komentarišete lako ispadanje u njemačkom prvenstvu (0-3 od Bros Basketa), kao i vijest da se sprema velika reorganizacija kluba zbog eventualnog učešća u Evroligi.
- Bamberg ima veće iskustvo, a i pogodilo se da smo prvu utakmicu odigrali izuzetno loše. Ne znam šta se desilo, pošto je ekipa bila pripremljena i zdrava. Bajern je 2014. godine prekinuo dominaciju Bamberga i potisnuo Albu u drugi plan i to se pomalo zaboravlja. Mislim da je Bamberg na pravi način iskoristio prednost domaćeg parketa, ali će već sledeće sezone biti drugačije. Bamberg nije bolji i to ćemo dokazati. Što se tiče neke reorganizacije kluba o tome nema govora. Imamo postavljeno sve na zdravim osnovama. Ove godine nema pozivnice za Evroligu i niko se ne uzbuđuje. Hoćemo da kroz rezultat izborimo učešće u Evroligi.
Imate gotovo kultni status u Njemačkoj. Izgleda nevjerovatno, ali fudbaleri Bajerna su prije nekoliko godina nosili majice sa vašim likom. Čime ste kupili poslovično uzdržane Njemce?
- Kada sam došao u Njemačku niko nije htio da igra za reprezentaciju, a ja stigao iz zemlje gdje svi žele. Imao sam praktično pionirski rad. Podigao sam i klubove, od kojih većina do tada nije ni igrala evropske kupove. Bio sam jedini srpski trener, sve ostalo su bili Amerikanci, koji uopšte nisu osjećali pripadnost evropskoj košarci. Ja sam ih vratio na mapu Evrope i to oni cijene. Uz to ne treba zaboraviti da uspjeh najbolje uspijeva.Z.N.
Evropljani previše pasivni
Svjedoci smo da u poslednje vrijeme sve više mladih i nedovoljno afirmisanih igrača napušta Evropu i prelazi u NBA ligu.
- To nije dobro ni za Evropu ni za NBA da uzimaju nedovoljno razvijen proizvod. Mislim da smo mi Evropljani previše pasivni i da se ne trudimo da napravimo dogovor sa NBA. Kratkim putem se ne stiže do uspjeha. Vjerujem da struka treba da da instrukcije FIBA, koja bi pregovarala sa NBA. Ne smijemo dozvoliti da budemo druga liga NBA. Moramo biti agresivniji, ali kako kada mi ne možemo da se dogovorimo u svojoj kući (Evropi).
Napad na zlato
Koji su dometi reprezentacije Srbije na predstojećem Evrobasketu? Može li poslije srebra na Mundobasketu i Olimpijadi i stepenik više?
- Zavisi u kakvom sastavu ćemo nastupiti. Pošto sam u stalnom kontaktu sa Sašom on mi je rekao da će se većina igrača odazvati. Sigurno je da će reprezentativci Srbije biti vrlo motivisani, jer ovaj Evrobasket je šansa za ovu generaciju da se okiti zlatom. Naravno, biće teško, ali u našoj reprezentaciji postoji talenat, kontinuitet rada i motivacija, tako da nismo bez šansi.
)){kind=small}
