Biv­ši li­der OVK Ra­muš Ha­ra­di­naj pu­šten je iz pri­tvo­ra. On će na slo­bo­di, bez pra­va da na­pu­šta Fran­cu­sku, sa­če­ka­ti od­lu­ku su­da o za­htje­vu Sr­bi­je za iz­ru­če­nje. Eks­tra­di­ci­o­ni po­stu­pak je u to­ku, sli­je­di sa­slu­ša­nje, ka­žu u Mi­ni­star­stvu prav­de Sr­bi­je.
Pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić re­kao je za RTS da Vla­da ne­će re­a­go­va­ti na od­lu­ku fran­cu­skog su­da da pu­sti Ra­mu­ša Hra­di­na­ja iz pri­tvo­ra. Tim po­vo­dom je pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić za­ka­zao hit­nu sjed­ni­cu Vla­de, na ko­joj će bi­ti do­ni­je­ta od­lu­ka.
Od­lu­ka fran­cu­skog su­da o pu­šta­nju iz pri­tvo­ra jed­nog od biv­ših ko­man­da­na­ta OVK Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja bi­će je­di­na te­ma sjed­ni­ce Vla­de Sr­bi­je ko­ja je za­ka­za­na za pe­tak u 10 sa­ti.
Fran­cu­ski sud u Kol­ma­ru je Ha­ra­di­na­ja pu­stio uz ka­u­ci­ju, od­u­zeo mu pa­soš i na­lo­žio da se dva pu­ta sed­mič­no ja­vlja nad­le­žnoj po­li­cij­skoj upra­vi.
Na ro­či­štu pred su­dom Ha­ra­di­naj je re­kao da nje­go­vo za­dr­ža­va­nje pred­sta­vlja kr­še­nje ljud­skih pra­va i da je op­tu­žni­ca vla­sti Sr­bi­je po­li­tič­ka, pre­no­se pri­štin­ski me­di­ji.
„Te op­tu­žbe do­la­ze iz Sr­bi­je i či­sto su po­li­tič­ke. To što ra­di­te ov­dje pred­sta­vlja zlo­u­po­tre­bu ljud­skih pra­va”, re­kao je Ha­ra­di­naj u sud­ni­ci.
Sr­bi­ja je po­sla­la Fran­cu­skoj za­htjev za iz­ru­če­nje Ha­ra­di­na­ja, a ju­če je pro­sli­je­di­la i do­pu­nu za­htje­va sa pra­te­ćom do­ku­men­ta­ci­jom i no­vim do­ka­zi­ma.
Ka­ko je Tan­ju­gu po­tvr­đe­no u Mi­ni­star­stvu prav­de, sud ni­je od­lu­či­vao o za­htje­vu za iz­ru­če­nje, već sa­mo o mje­ra­ma ko­ji­ma će obez­bi­je­di­ti nje­go­vo pri­su­stvo u to­ku po­stup­ka od­lu­či­va­nja o srp­skoj mol­bi.
Eks­tra­di­ci­o­ni po­stu­pak je u to­ku, a sud u Kol­ma­ru će u na­red­nom pe­ri­o­du za­ka­za­ti ro­či­šte na ko­jem će Ha­ra­di­naj bi­ti sa­slu­šan po­vo­dom za­htje­va Sr­bi­je za iz­ru­če­nje, ob­ja­sni­li su u tom mi­ni­star­stvu.
Na­kon to­ga, sud će da­ti svo­ju pro­cje­nu i mi­šlje­nje o is­pu­nje­no­sti uslo­va za eks­tra­di­ci­ju.
Po pra­vo­sna­žno­sti sud­ske od­lu­ke o iz­ru­če­nju Ha­ra­di­na­ja, Mi­ni­star­stvo prav­de Fran­cu­ske do­ni­je­će ko­nač­nu od­lu­ku da li se za­htjev Sr­bi­je usva­ja.
Za­sje­da­nje sud­skog vi­je­ća pra­ti­lo je i dva­de­se­tak ko­sov­skih Al­ba­na­ca.
Ha­ra­di­naj je pro­šle ne­dje­lje li­šen slo­bo­de na aero­dro­mu „Ba­zel-Mi­luz”, na fran­cu­skoj stra­ni, na osno­vu po­tjer­ni­ce ko­ju je Sr­bi­ja za njim ras­pi­sa­la 2004. go­di­ne.

Sr­bi­ja ga tra­ži zbog sum­nje da je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1998. i 1999. go­di­ne po­či­nio zlo­či­ne ko­ji ni­su bi­li ob­u­hva­će­ni op­tu­žni­com Ha­škog tri­bu­na­la, po ko­joj je pra­vo­sna­žno oslo­bo­đen.
U pi­ta­nju su rat­ni zlo­či­ni pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva u zo­ni od­go­vor­no­sti Du­ka­đin 1998. i 1999. go­di­ne.
Ha­ra­di­naj je ro­đen 1968. go­di­ne u se­lu Glo­đa­ne kod De­ča­na na Ko­so­vu. Po­sle de­mon­stra­ci­ja ko­sov­skih Al­ba­na­ca 1989. emi­gri­rao je u Švaj­car­sku, gdje je re­gru­to­van u Na­rod­ni po­kret Ko­so­va, iz ko­jeg je na­sta­la Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va.
U Al­ba­ni­ji je 1996. za­vr­šio obu­ku i uče­stvo­vao u stva­ra­nju te­ro­ri­stič­kih ba­za u gra­do­vi­ma Kuks i Tro­po­ja.
Na Ko­so­vo je če­sto do­la­zio ile­gal­no, a traj­no se vra­tio sre­di­nom 1997, ka­da je s bra­ćom Da­u­tom i Škelj­ze­nom or­ga­ni­zo­vao te­ro­ri­stič­ke na­pa­de na po­li­ci­ju ši­rom Me­to­hi­je. U apri­lu na­red­ne go­di­ne po­stao je je­dan od re­gi­o­nal­nih ko­man­da­na­ta OVK.
Na nje­go­vu ini­ci­ja­ti­vu u Glo­đa­nu je for­mi­ra­na spe­ci­jal­na je­di­ni­ca OVK „Cr­ni or­lo­vi”, ko­joj se pri­pi­su­je od­go­vor­nost za mu­če­nje i ubi­ja­nje vi­še de­se­ti­na srp­skih ci­vi­la, či­ja su ti­je­la na­đe­na u Ra­do­njić­kom je­ze­ru i po se­o­skim bu­na­ri­ma u op­šti­ni De­ča­ni.
Vla­sti u Be­o­gra­du su op­tu­ži­le Ha­ra­di­na­ja da je od­go­vo­ran za mno­ge zlo­či­ne nad Sr­bi­ma u tom di­je­lu Po­kra­ji­ne i za njim ras­pi­sa­le po­tjer­ni­cu. Op­tu­žen je za ma­sov­no ubi­stvo Sr­ba na pod­ruč­ju Glo­đa­na, gdje je u lje­to 1998. na po­ljo­pri­vred­noj plan­ta­ži na­đe­no vi­še od 20 le­še­va.
Po­sle zva­nič­nog ras­pu­šta­nja i de­mi­li­ta­ri­za­ci­je OVK, po­čet­kom 2000. go­di­ne, for­mi­ran je Ko­sov­ski za­štit­ni kor­pus, u ko­jem je Ha­ra­di­naj bio za­mje­nik ko­man­dan­ta Agi­ma Če­kua. Sa te du­žno­sti se po­vu­kao 11. apri­la iste go­di­ne i na­ja­vio osni­va­nje stran­ke. No­va stran­ka pod na­zi­vom Ali­jan­sa za bu­duć­nost Ko­so­va for­mi­ra­na je 29. apri­la 2000. i Ha­ra­di­naj je iza­bran za nje­nog pred­sjed­ni­ka.
Na funk­ci­ji ko­sov­skog pre­mi­je­ra bio je od de­cem­bra 2004. do mar­ta 2005. go­di­ne.
M.Nj.-RTS


Po­li­tič­ka od­lu­ka fran­cu­skog pra­vo­su­đa

Udru­že­nje po­ro­di­ca kid­na­po­va­nih i ubi­je­nih na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji oslo­ba­đa­nje Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja uz ka­u­ci­ju sma­tra po­li­tič­kom od­lu­kom fran­cu­skog pra­vo­su­đa, a ne od­lu­kom za­sno­va­nom na pra­vu i prav­di.
Udru­že­nje je na­ja­vi­lo da će po­sta­vi­ti „srp­ski zid pla­ča” sa fo­to­gra­fi­ja­ma žr­ta­va kod fran­cu­ske Am­ba­sa­de u Be­o­gra­du, kao do­kaz Ha­ra­di­na­je­vih zlo­či­na.
„Po­što su su­do­vi u EU i Ha­ški tri­bu­nal su­do­vi ne­prav­de, po­ro­di­ce kid­na­po­va­nih i ubi­je­nih na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji pri­nu­đe­ne su da se uzda­ju je­di­no u Bo­ži­ji sud, ko­ji mo­ra bi­ti pra­ve­dan i osu­di­ti zlo­čin­ce nad Sr­bi­ma”, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Udru­že­nje pod­sje­ća da je ne­ka­da­šnji ha­ški tu­ži­lac Kar­la del Pon­te lič­no do­bi­la od ovog udru­že­nja vi­še od 350 ime­na al­ban­skih kid­na­pe­ra i ubi­ca, kao i vi­deo-ka­se­te lo­go­ra Li­ko­vac, La­pu­šnik, Glo­đa­ne, Ra­do­njić­ko je­ze­ro, Ma­li­še­vo, gdje se vi­de ži­vi kid­na­po­va­ni Sr­bi u lo­go­ri­ma či­ji je ko­man­dant bio Ra­muš Ha­ra­di­naj.
Udru­že­nje na­po­mi­nje da je Ha­ški tri­bu­nal osu­dio je­di­no srp­ske ge­ne­ra­le za ko­mand­nu od­go­vor­nost zbog hr­vat­skih, mu­sli­man­skih i al­ban­skih žr­ta­va, pa su ta­ko Sr­bi osu­đe­ni na 1.650 go­di­na za­tvo­ra, i to bez pre­su­de za ge­ne­ra­la Rat­ka Mla­di­ća i pr­vog pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća.
„Ko­je su to do­ka­ze ima­le po­ro­di­ce al­ban­skih žr­ta­va pro­tiv srp­skih ge­ne­ra­la? Ha­ški tri­bu­nal je za­šti­tio slo­ve­nač­ke, hr­vat­ske, mu­sli­man­ske i al­ban­ske zlo­čin­ce”, ocje­nju­je se u sa­op­šte­nju.


Ste­fa­no­vić: Al­ba­ni­ja se mi­je­ša u su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je

Za­htjev mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va Al­ba­ni­je Sa­i­mi­ra Ta­hi­ri­ja za po­nov­nu pro­cje­nu Cr­ve­ne po­tjer­ni­ce ras­pi­sa­ne za Ra­mu­šem Ha­ra­di­na­jem pred­sta­vlja gru­bo i ne­do­pu­sti­vo mi­je­ša­nje jed­ne dr­ža­ve u su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je, is­ta­kao je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić u pi­smu ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru In­ter­po­la Jir­ge­nu Što­ku.
„Zah­tev Ta­hi­ri­ja pred­sta­vlja gru­bo i ne­do­pu­sti­vo mi­je­ša­nje jed­ne dr­ža­ve u su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je, ko­ja je pu­no­prav­na čla­ni­ca In­ter­po­la”, re­kao je Ste­fa­no­vić i pod­sje­tio na to da je Sr­bi­ja pro­šle go­di­ne ja­sno uka­za­la na sve prav­ne, či­nje­nič­ne i bez­bjed­no­sne aspek­te even­tu­al­nog raz­ma­tra­nja pri­je­ma ta­ko­zva­nog Ko­so­va u In­ter­pol.
Mi­ni­star je do­dao da za­htjev al­ban­skog mi­ni­stra pred­sta­vlja i ne­do­pu­sti­vo mi­je­ša­nje u osnov­na In­ter­po­lo­va rad­na na­če­la, ko­ja se od­no­se na oču­va­nje su­ve­re­ni­te­ta čla­ni­ca i do­bro­volj­no­sti u sa­rad­nji nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja u obla­sti me­đu­na­rod­ne ope­ra­tiv­ne sa­rad­nje.
„Pra­vo­sud­ni or­ga­ni Sr­bi­je su ap­so­lut­no su­ve­re­ni i ne­za­vi­sni pri­li­kom vo­đe­nja is­tra­ga po pi­ta­nju kri­vič­nih dje­la, bi­lo da su nji­ho­vi po­či­ni­o­ci srp­ski dr­ža­vlja­ni ili dr­ža­vlja­ni bi­lo ko­je dru­ge su­ve­re­ne dr­ža­ve, što ta­ko­zva­no Ko­so­vo ni­je”, is­ta­kao je mi­ni­star Ste­fa­no­vić.
Pot­pred­sjed­nik srp­ke vla­de je pod­sje­tio i na to da je osnov­no na­če­lo In­ter­po­la da je sva­ka dr­ža­va čla­ni­ca su­ve­re­na u do­no­še­nju od­lu­ka i spro­vo­đe­nju me­đu­na­rod­nih pra­vi­la i pre­u­ze­tih oba­ve­za. Is­ta­kao je da pri­mjer po­stu­pa­nja nad­le­žnih or­ga­na Slo­ve­ni­je po me­đu­na­rod­nom na­lo­gu, ko­ji je na­ve­den u za­htje­vu al­ban­skog mi­ni­stra po­li­ci­je, ni­je pra­vi­lo u me­đu­na­rod­noj po­li­cij­skoj sa­rad­nji.
Mi­ni­star je na­gla­sio da su u Cr­ve­noj po­tjer­ni­ci za Ha­ra­di­na­jem is­pu­nje­ni svi stan­dar­di tog in­sti­tu­ta i da je po­tjer­ni­ca pri­pre­mlje­na i ob­ja­vlje­na u skla­du sa pra­vi­li­ma, pro­ce­du­ra­ma i stan­dar­di­ma In­ter­po­la.
„Du­bo­ko sam uvje­ren da eks­pert­ski ka­rak­ter or­ga­ni­za­ci­je ka­kva je In­ter­pol tre­ba da oču­va fo­kus na stru­ci i sa­mim tim da iz­bje­ga­va raz­ma­tra­nje pi­ta­nja ko­ja ima­ju oči­gled­nu po­li­tič­ku ko­no­ta­ci­ju, ko­ja ni­je u du­hu Usta­va In­ter­po­la”, za­klju­čio je Ste­fa­no­vić.


Pacoli pla­ća slo­bo­du

Ko­sov­ski bi­zni­smen i biv­ši pred­sjed­nik Be­džet Pa­co­li ne šte­di no­vac da iz­dej­stvu­je oslo­ba­đa­nje Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, pi­še „Blic”.
Pa­co­li, ko­ji u jav­no­sti fi­gu­ri­ra kao naj­bo­ga­ti­ji Al­ba­nac, svo­je bo­gat­stvo sta­vio je u funk­ci­ju Ha­ra­di­na­je­ve slo­bo­de, na­vo­di list.
Ka­ko na­vo­de, „biv­ši pred­sjed­nik ko­sov­skih Al­ba­na­ca pla­ća pri­je sve­ga lo­bi­stič­ke gru­pe, ko­je bi tre­ba­lo da pri­ti­snu fran­cu­ske po­li­ti­ča­re, ali i da po­kre­nu me­dij­sku kam­pa­nju u Ha­ra­di­na­je­vu ko­rist”.
Ha­ra­di­na­je­vo hap­še­nje, na­vo­di list, uz­ne­mi­ri­lo je Pa­co­li­ja ko­ji je dva da­na po nje­go­vom hap­še­nju na svo­joj zva­nič­noj fej­sbuk stra­ni ob­ja­vio „da po­dr­ža­va mi­ran pro­test gra­đa­na Ko­so­va pro­tiv hap­še­nja biv­šeg ko­sov­skog pre­mi­je­ra po srp­skoj po­tjer­ni­ci”.
Pa­co­li se istog da­na ogla­sio još dva pu­ta: jed­nom da bi po­no­vo pru­žio po­dr­šku po­ro­di­ci Ha­ra­di­naj, a dru­gi put da bi jav­no­sti pre­do­čio za­ključ­ke sa sa­stan­ka ko­je je imao sa pred­sjed­ni­kom par­la­men­ta Al­ba­ni­je Ilji­rom Me­tom i tom pri­li­kom na­veo da je ubi­je­đen da „Fran­cu­ska ra­di na oslo­ba­đa­nju Ra­mu­ša”.
Pa­co­li je oci­je­nio raz­o­ča­ra­va­ju­ćim da „ko­sov­ski par­la­ment ni­je iz­gla­sao re­zo­lu­ci­ju o Ra­mu­šu Ha­ra­di­na­ju. Svi raz­go­vo­ri i obe­ća­nja na kra­ju su pro­pa­li. Ovo je re­al­na si­tu­a­ci­ja”, re­kao je Pa­co­li, pre­no­si „Blic”.