Cen­tral­na dr­žav­na ce­re­mo­ni­ja po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce To­plič­kog ustan­ka odr­ža­na je u Pro­ku­plju gdje je pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić, obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma, re­kao da taj usta­nak za­u­zi­ma po­seb­no mje­sto ne sa­mo u sr­ci­ma i pam­će­nju već u či­ta­voj isto­ri­ji srp­skog na­ro­da i Ve­li­kog ra­ta. Sve­ča­nost je po­če­la vjer­skim ob­re­dom i po­la­ga­njem vi­je­na­ca kod spo­me­ni­ka To­pli­ča­ni­ma pa­lim u ra­to­vi­ma 1912-1918. i žr­tva­ma Na­rod­nog ustan­ka 1917. go­di­ne. Vu­čić, ko­ji je pred­vo­dio ce­re­mo­ni­ju u Pro­ku­plju, i pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik po­lo­ži­li su lo­vo­ro­ve vi­jen­ce uz in­to­ni­ra­nje dr­žav­ne him­ne. Ce­re­mo­ni­ji su pri­su­stvo­va­li i pred­sjed­ni­ca Skup­šti­ne Sr­bi­je Ma­ja Goj­ko­vić, mi­ni­stri u Vla­di Sr­bi­je, čel­ni­ci lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, čla­no­vi di­plo­mat­skog ko­ra, udru­že­nja za nje­go­va­nje tra­di­ci­je oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je i gra­đa­ni.
-To je bio je­di­ni usta­nak to­kom či­ta­vog ra­ta, ni­je ga bi­lo u mno­go ja­čim dr­ža­va­ma ko­je su bi­le pod oku­pa­ci­jom. Ali se de­sio u ma­le­noj Sr­bi­ji, po­zna­toj po po­šte­nim lju­di­ma, iako su ima­li pred so­bom naj­ja­ču voj­nu si­lu tog do­ba. Srp­ski na­rod je ta­da po­ka­zao da je spre­man da se bo­ri za slo­bo­du, a pro­tiv ti­ra­ni­je Bu­ga­ra, re­kao je Vu­čić.
Ka­da Sr­bi­ja zo­ve, do­dao je on, To­pli­ca je ta ko­ja se di­že na no­ge i kr­va­ri uz ti­hi le­lek.
-Upo­re­do s ne­ljud­skim ugnje­ta­va­njem, oku­pa­tor je po­ku­šao da uki­ne srp­ski je­zik. Knji­ge su spa­lje­ne, sve­šte­ni­ci ubi­je­ni, re­kao je pre­mi­jer.
Po­bi­je­no je 20.000 To­li­ča­na sa­mo za­to što su od­lu­či­li da ka­žu ne, po­ru­čio je Vu­čić, is­ti­ču­ći da su se na taj na­čin svr­sta­li na stra­nu slo­bo­da­ra­skog svi­je­ta.
-Sr­bi­ja ni po­sle sve­ga što su joj ra­di­li ni­je uni­šte­na, ni po­sle sve­ga što su joj od­u­ze­li ni­je pro­pa­la, ni­ti je po­sle to­li­ko ga­že­nja po­ni­že­na, po­ru­čio je Vu­čić i do­dao da na ovu sve­ča­nost ni­je do­šao ,,po gla­so­ve, već da ka­žem da srp­sko sr­ce i da­nas ku­ca za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju".
-Gla­vu go­re, Sr­bi­jo, da ide­mo na­pri­jed... Da ne ide­mo ni na ko­ga, ali ni­kom da ne da­mo na nas, re­kao je Vu­čić.
On je na­gla­sio i da ka­da Sr­bi­ja ne­ko­me pru­ži ru­ku, a to je, ka­ko je do­dao, či­ni­la bez­broj pu­ta, i ka­da tu ru­ku ne­ko od­bi­je i na nju plju­ne, kao što su či­ni­li bez­broj pu­ta, Sr­bi­ja ih tom ru­kom ne­će uda­ra­ti.
-Ni­ko­ga ne­će­mo uda­ra­ti, po­što ni­ko­ga ne že­li­mo da uda­ra­mo, ali im po­ru­ču­je­mo da Sr­bi­ju ne­će us­pje­ti da sru­še ili po­di­je­le. Sr­bi­ja ni da­nas ni sju­tra ne­će usta­ti pro­tiv RS, ni­ti RS pro­tiv Sr­bi­je. I to je naš za­vjet, po­ru­čio je Vu­čić.M.Nj.


Kralj i pa­tri­jarh se po­klo­ni­li ju­na­ci­ma

To­plič­ki usta­nak bio je je­di­na oru­ža­na po­bu­na u po­ro­blje­noj Evro­pi u Pr­vom svjet­skom ra­tu. Od kra­ja fe­bru­a­ra do kra­ja mar­ta 1917. oslo­bo­đe­na je ve­li­ka te­ri­to­ri­ja To­plič­kog i Ja­bla­nič­kog okru­ga. Po­vod za usta­nak bi­la je pri­sil­na mo­bi­li­za­ci­ja, ko­ju je spro­vo­di­la bu­gar­ska vlast. To­kom gu­še­nja ustan­ka austr­o­u­gar­ska i bu­gar­ska voj­ska ubi­le su 20.000 lju­di i za­pa­li­le vi­še od 50.000 ku­ća. Spo­me­nik to­plič­kim ju­na­ci­ma po­dig­nut je u cen­tru Pro­ku­plja 1934. a na ot­kri­va­nju su bi­li kralj Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, pa­tri­jarh Var­na­va, čla­no­vi Vla­de i oko 40.000 gra­đa­na.