Se­na­to­ri iz ame­rič­ke De­mo­krat­ske par­ti­je tra­že da SAD odvo­je vi­še nov­ca za Sr­bi­ju ka­ko bi se su­prot­sta­vi­la uti­ca­ju Ru­si­je. Oni tra­že i da vi­so­ki ame­rič­ki zva­nič­ni­ci vi­še po­sje­ću­ju Be­o­grad.
U di­je­lu iz­vje­šta­ja se­nat­skog od­bo­ra za spolj­ne po­slo­ve o ru­skom uti­ca­ju u Evro­pi, na­vo­di se da je u Sr­bi­ji, pre­ma po­da­ci­ma Stejt de­part­men­ta znat­no po­ve­ćan broj ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i me­di­ja s pro­ru­skim sta­vom, če­mu se tre­ba su­prot­sta­vi­ti, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du cen­tral­nu ulo­gu Sr­bi­je na Bal­ka­nu.
Iz­vje­štaj je ob­ja­vio naj­vi­še ran­gi­ra­ni de­mo­kra­ta u se­nat­skom od­bo­ru Ben Kar­din, ko­ji je re­kao da dok ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp na me­đu­na­rod­nom pla­nu ne ra­di ni­šta, ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin „na­sta­vlja da po­bolj­ša­va svoj asi­me­tri­čan ar­se­nal i tra­ži da­lje mo­guć­no­sti da ome­ta vla­de i pod­ri­je po­dr­šku de­mo­krat­skim i me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su SAD i Evro­pa gra­di­li po­sled­njih 70 go­di­na”.
Sr­bi­ja je va­žna ze­mlja u re­gi­o­nu s ob­zi­rom na cen­tral­ni ge­o­graf­ski po­lo­žaj i kom­pli­ko­va­nu sko­ra­šnju isto­ri­ju s ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, na­vo­di se u do­ku­men­tu „Pu­ti­no­vi asi­me­trič­ni na­pa­di na de­mo­kra­ti­ju u Ru­si­ji i Evro­pi: Im­pli­ka­ci­je po na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost SAD”, ko­ji su pot­pi­sa­li sa­mo čla­no­vi se­nat­skog od­bo­ra iz De­mo­krat­ske par­ti­je.
– Asi­me­tri­čan ar­se­nal ru­ske vla­de u Sr­bi­je je mno­go­struk i ve­o­ma efi­ka­san u odr­ža­va­nju jav­ne pod­ške sna­žnim od­no­si­ma s Mo­skvom. To je po­stig­nu­to uz ula­ga­nje ma­lo na­po­ra u pro­tivm­je­re sa stra­ne Evrop­ske uni­je i SAD. S ob­zi­rom na cen­tral­nu ulo­gu i uti­caj Sr­bi­je na Bal­ka­nu, sva­ka stra­te­gi­ja za su­prot­sta­vlja­nje ma­lig­nom uti­ca­ju tre­ba da poč­ne s Be­o­gra­dom – na­vo­di se iz­vje­šta­ju.
U iz­vje­šta­ju se na­vo­di i da li­de­ri Sr­bi­je pro­la­ze kroz te­ško po­li­tič­ko okru­že­nje, ali da ne­ma sum­nje da se Sr­bi­ja su­o­ča­va s pri­ti­sci­ma dok po­ku­ša­va da „sje­di na dvi­je sto­li­ce”.
Se­na­to­ri ocje­nju­ju da će ru­ska pro­pa­gan­da na­sta­vi­ti da uti­če na jav­no mnje­nje u Sr­bi­ji, ako ne bu­de zna­čaj­ni­je od­bra­ne. Vla­sti Sr­bi­je ne ra­de do­volj­no na su­prot­sta­vlja­nju uti­ca­ju Mo­skve, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju i do­da­je da je „li­der­stvo bit­no, i ako Sr­bi­ja že­li da uđe u EU, mo­ra pred­u­ze­ti ko­ra­ke da se su­prot­sta­vi ru­skom asi­me­trič­nom ar­se­na­lu”.
De­mo­krat­ski se­na­to­ri na­vo­de da SAD mo­ra­ju po­ve­ća­ti po­moć Sr­bi­ji po­što je ona pro­te­klih go­di­na na si­la­znoj pu­ta­nji.
Pre­ma kon­gre­snim po­da­ci­ma, SAD su za Sr­bi­ju u fi­skal­noj 2014. obez­bi­je­di­le 22,9 mi­li­o­na do­la­ra, u 2015. go­di­ni 14,2 mi­li­o­na do­la­ra, a u 2016. go­di­ni 16,8 mi­li­o­na do­la­ra. Za 2017. Oba­mi­na ad­min­stra­ci­ja je tra­ži­la 23 mi­li­o­na do­la­ra, dok je Tram­po­va u bu­dže­tu za 2018. tra­ži­la 12,1 mi­li­on do­la­ra.
SAD, ta­ko­đe, mo­ra­ju pro­mi­je­ni­ti raz­mi­šlja­nje o sma­nje­nju svog pri­su­stva u re­gi­o­nu i ra­di­ti na vi­še eks­pan­ziv­nom i vi­še pred­u­zet­nič­kom pri­stu­pu ko­ji du­go­roč­no in­ve­sti­ra u iz­grad­nju ot­por­no­sti i ja­ča­nje de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja, uklju­ču­ju­ći nji­hov ka­pa­ci­tet da se su­prot­sta­ve dez­in­for­ma­ci­ja­ma, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Va­šing­ton, ta­ko­đe, tre­ba da na­sta­vi da ra­di na po­dr­šci na­po­ri­ma Sr­bi­je da bu­de vi­še ener­get­ski ne­za­vi­sna, bu­du­ći da je naj­vi­še za­vi­sna od ener­ge­na­ta uve­ze­nih iz Ru­si­je, na­vo­di se u tek­stu.
Se­nat­ske de­mo­kra­te ocje­nju­ju da, po­red fi­nan­sij­ske po­mo­ći, i ame­rič­ki zva­nič­ni­ci tre­ba da po­ja­ča­ju svo­je an­ga­žo­va­nje.


Sa Pu­ti­nom se sa­stao 12 pu­ta

SAD mo­ra­ju po­sla­ti ja­snu po­ru­ku da su sprem­ne da ulo­že vri­je­me i na­po­re neo­p­hod­ne za po­dr­šku oni­ma ko­ji že­le de­mo­krat­sku bu­duć­nost u Evro­pi, na­vo­di se u tek­stu i do­da­je da je pri­su­stvo SAD na vi­so­kom ni­vou u re­gi­o­nu pri­mjet­no sma­nje­no od pa­da Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća pri­je vi­še od 17 go­di­na.
– Ru­sko an­ga­žo­va­nje s li­de­r­stvom Sr­bi­je sto­ji u oštrom kon­tra­stu s an­ga­žo­va­njem SAD. Pred­sjed­nik Alek­san­dar Vu­čić se sa­stao s pred­sjed­ni­kom Pu­ti­nom naj­ma­nje 12 pu­ta od 2012. go­di­ne. Po­sled­nji pred­sjed­nik SAD ko­ji je po­sje­tio Be­o­grad bio je Dži­mi Kar­ter 1980. Da po­pu­ne tu pra­zni­nu, vi­še zva­nič­ni­ka SAD, uklju­ču­ju­ći čla­no­ve Kon­gre­sa, tre­ba re­dov­no da pu­tu­je u re­gi­on i pri­ma vi­so­ke go­ste u Va­šing­to­nu. SAD tre­ba da po­ša­lju ja­snu po­ru­ku da su se vra­ti­le i da su sprem­ne da ozbilj­no ra­de na sa­rad­nji sa ze­mlja­ma i sa­ve­zni­ci­ma ši­rom Evro­pe ra­di od­bra­ne od ma­lig­nih uti­ca­ja i po­mog­nu ze­mlja­ma da za­vr­še in­te­gra­ci­o­ne pro­ce­se – na­vo­di se u tek­stu.