Pi­še: NO­VI­CA ĐU­RIĆ

Ra­di­kal­ni islam nijesam iz­mi­slio ja, a ni Ni­ko Ra­do­jev. Zna to Cr­na Go­ra, a va­la zna i ci­je­la Evro­pa, da ne ka­žem pla­ne­ta. Isto ta­ko, zna va­se­lje­na da je ja­ča­nje ra­di­kal­nog isla­ma ame­rič­ki pro­je­kat i da je kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka Bi­je­la ku­ća pri­ku­plja­la do­bro­volj­ce ko­ji će ra­to­va­ti pro­tiv so­vjet­skih tru­pa u Av­ga­ni­sta­nu. Ri­ječ je o or­ga­ni­za­ci­ji Al Ka­i­da.
I šta sa­da?!
Ro­đe­no di­je­te uz­ra­slo, sa­zre­lo, ra­zu­mje­lo ka­ko ni­je bi­lo ča­sno bi­ti sit­ni ka­li­bar u oruž­ju SAD, pa se us­pro­ti­vi­lo, osna­ži­lo i po­sta­lo pro­blem. Kao sva­ko di­je­te ko­je se stu­ca od ne­mi­la do ne­dra­ga. Upra­vo ta „dje­ca za jed­no­krat­nu upo­tre­bu” osvjedočila su na­mje­re nji­ho­vih sta­ra­te­lja i fi­nan­si­je­ra u Egip­tu, Si­ri­ji, Ira­ku, Ira­nu, pa sve do Ukra­ji­ne.
Ne­ma ri­je­či ko­ji­ma se mo­že iz­lo­ži­ti onaj ma­sa­kr na Bo­žić u Pa­ri­zu, ka­da su te­ro­ri­sti upa­li u re­dak­ci­ju ča­so­pi­sa „Šar­li ebdo” i ubi­ja­li čla­no­ve re­dak­ci­je. Zlo­čin su po­či­ni­la bra­ća Sa­id i Še­rif Ku­a­ši, po­vrat­ni­ci iz Si­ri­je. Tom zlo­či­nu ne­ma ni oprav­da­nja. Te­ro­ri­zmu je­di­no i pri­li­či da se ta­ko i kr­sti. Svu­gdje i u sva­koj pri­li­ci. Ali, mo­žda u sve­mu tre­ba tra­ži­ti i ono dru­go – iz če­ga su iz­ra­sli ta­kvi mo­ti­vi i da li je to od­bra­na pro­ro­ka Mu­ha­me­da ili je po sri­je­di vjer­ski–islam­ski fa­na­ti­zam po­je­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su se uda­lji­le od iz­vor­nih pri­po­vi­je­di Mu­ha­me­da, od­no­sno Ku­ra­na.
Ni­je za­hval­no „čač­ka­ti” u ovu te­mu ko­ja sa­da kao ba­uk isla­ma kru­ži Evro­pom. Ma ka­kav ba­uk, ka­kav đa­vo, mi smo (Cr­na Go­ra) sa­mo na­ljep­ni­ca na re­ve­ri­ma SAD, Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, En­gle­ske.., svih onih ko­ji su osje­ti­li bi­jes, gnjev „dje­ce za jed­no­krat­nu upo­tre­bu”. Ipak, tre­ba iz­ni­je­ti na uvid i stav nas ko­ji ni­gdje i ni o če­mu ne od­lu­ču­je­mo. Kao u sva­koj jed­no­par­tij­skoj dr­ža­vi, od­no­sno Evro­pi.
Kr­va­vi pir ra­di­kal­nih isla­mi­sta je­ste „ku­ka­vič­ki čin” i „pu­canj u po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da”, ka­ko je to re­kao re­is Islam­ske za­jed­ni­ce Cr­ne Go­re Ri­fat Fej­zić, kao i da to što se de­si­lo ne­ma ve­ze sa iz­vor­nim prin­ci­pi­ma isla­ma, ni­ti će na bi­lo ko­ji na­čin po­mo­ći mu­sli­man­skoj po­pu­la­ci­ji. Ovo je ocje­na s ko­jom će se slo­ži­ti sva­ko ra­zu­man.
No, da li je u ovom tre­nut­ku do­volj­no ra­zu­ma kod onih ko­ji na­ja­vlju­ju kr­va­vu osve­tu po­put na­ja­va Mar­ti­na Šul­ca i Fran­soa Olan­da, ko­ji su po­ru­či­li da pred­sto­ji „oštra bor­ba pro­tiv te­ro­ri­zma”. Da li i ko­ga za­bri­nja­va ova na­ja­va mi­mo onih ko­ji ni­je­su mu­ha­me­dan­ske vje­re, od­no­sno ra­di­kal­nog eks­tre­mi­stič­kog kri­la isla­ma.
Pre­ma do­sa­da­šnjim re­ak­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri, i ne sa­mo njoj već i okru­že­nju, je­di­no su bi­li za­bri­nu­ti da li će im se li­de­ri, od­no­sno še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja, po­put na­šeg Igo­ra Luk­ši­ća vra­ti­ti sa Mar­ša so­li­dar­no­sti u Pa­ri­zu.
Ne mi­je­ša­ći se u spolj­nu po­li­ti­ku Cr­ne Go­re ko­ju za­stu­pa mi­ni­star Luk­šić, sa­vjest me pri­si­li­la da po­di­je­lim sa ne­kim osje­ćaj da me taj oprav­da­ni marš pro­te­sta pod­sje­ćao na an­ti­mu­sli­man­sku hi­ste­ri­ju na­lik na onu s kra­ja pro­šlog vi­je­ka – sve­op­štu an­ti­srp­sku hi­ste­ri­ju. Isti­na bez mar­ša, ali zdru­že­nu u eska­dri­la­ma smr­ti ko­je su ta­da ne­ma­lo šti­ti­le i one mu­dže­ha­din­ce ko­ji su se na­sred Sa­ra­je­va igra­li fud­ba­la sa od­sje­če­nim srp­skim gla­va­ma.
Zar je to bio ma­nji po­vod za sve­op­šti marš mi­ra i po­mi­re­nja?! Ni­je, ali to ni­je­su bi­la dje­ca ko­ja su iza­šla iz ma­ši­ne­ri­je ko­ja si­je smrt gdje god pro­ci­je­ni da su ugro­že­na ljud­ska pra­va i pra­va LGBT.
I ta­da, i sa­da u naj­no­vi­jem Sa­do­e­vrop­skom za­stra­ši­va­nju svi­je­ta, sum­njam, ma­da je sum­nju Evro­pa pro­gla­si­la je­re­som, da je to još je­dan ali­bi za ono što sli­je­di. A šta je to, to će se usko­ro vi­dje­ti, ma­da ti­me ni­šta ne­će bi­ti ri­je­še­no.
A ka­da jed­na mje­ra ne­ma svoj po­zi­ti­van is­hod on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje – ko je taj ko je po­gre­šno slo­žio mo­za­ik, od­no­sno da li je to ura­dio s na­mje­rom i ostva­rio svoj cilj. Bi­lo ka­ko bi­lo, SAD je sa­da Evro­pu sta­vio pod kri­la svo­jih moć­nih bom­bar­de­ra, baš kao što je to ura­di­la u vri­je­me bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Ono što se za­bo­ra­vlja, a što ni­ka­da ne bi tre­ba­lo da za­ne­ma­ri cr­no­gor­ska di­plo­ma­ti­ja, je­ste sa­zna­nje da bom­be br­zo eks­plo­di­ra­ju, od­no­se hi­lja­de ži­vo­ta, ali od­bra­na vje­re je atom­ska bom­ba ko­ja je naj­po­kre­tlji­vi­ja od svih do­sad pro­iz­ve­de­nih. Ta­kva tra­je, pre­no­si se s ko­lje­na na ko­lje­no, i ne tre­ba je ži­go­sa­ti. Na­pro­tiv, to je du­hov­na ba­sti­lja jed­ne ci­vi­li­za­ci­je i tre­ba do­bro či­ni­ti ka­ko bi se dvi­je ci­vi­li­za­ci­je, one ko­ja pri­pa­da hri­šća­ni­ma i ona dru­ga ko­ja sto­lu­je u isla­mu, u do­bru su­sre­le i iz bo­gat­stva nji­ho­vih kul­tu­ra jed­ni dru­ge da­ri­va­li do­brim dje­li­ma, bez utje­ri­va­nja stra­ha, di­je­lje­na re­ce­pa­ta o slo­bo­di go­vo­ra, iz­ra­ža­va­nja, od­no­sno šta su to ljud­ska pra­va...
Cr­na Go­ra mo­ra da shva­ti, na to je oba­ve­zu­ju isto­rij­ske isti­ne, da ni­je ze­mlja u ko­joj su mu­sli­ma­ni stran­ci, već da je to na­rod ko­ji je, ne ta­ko dav­no, pro­mi­je­nio vje­ru, i da ne tre­ba zbog do­pa­dlji­vo­sti Za­pa­du na­ru­ša­va­ti sta­re do­bre od­no­se iz­me­đu ve­ćin­skog pra­vo­slav­nog na­ro­da i mu­sli­man­ske ma­nji­ne. Uko­li­ko se to na vri­je­me ne shva­ti, ono­ga ko bu­de sa za­ka­šnje­njem go­vo­rio o de­sta­bi­li­za­ci­ji Cr­ne Go­re tre­ba­lo bi pro­gla­si­ti re­me­ti­lač­kom is­po­sta­vom SAD i po­je­di­nih ze­ma­lja Za­pa­da.
Cr­na Go­ra mo­ra da na­sta­vi da gra­di svo­je čoj­stvo, str­plji­vo i bez ami­no­va­nja sva­ke glu­po­sti ko­ja joj se sta­vi na put evrop­skog i NA­TO mo­lja­ka­nja.
Cr­na Go­ra mo­ra da pri­zna da ovo ni­je njen ob­ra­čun sa isla­mom, da se ne od­ri­če Hri­sta i ne ne­gi­ra Mu­ha­me­da, da se za­hva­li Ame­ri­ci na po­zi­vi­ma pro­tiv bi­lo ko­ga kao ne­dav­no pro­tiv Ru­si­je...
Cr­na Go­ra ne smi­je le­tje­ti na tu­đe isu­ka­ne sa­blje jer će naj­pri­je ona od nje pro­kr­va­ri­ti, tim pri­je što će se tek na­red­nih go­di­na ja­sni­je vi­dje­ti šta se kri­lo iza dok­tri­ne „bor­ba pro­tiv te­ro­ri­zma”, od­no­sno od­bra­ne Sa­do­e­vrop­skih vri­jed­no­sti.
I ne bez raz­lo­ga, po­na­vljam da oni ko­ji su Cr­nu Go­ru pri­svo­ji­li kao svo­je ne­do­no­šče, pa s njo­me ma­šu po svi­je­tu, sa­mi od­lu­ču­ju, jer su uz nju, od ju­če, bi­li sa­mo Oni i ni­ko dru­gi, a upra­vo Oni mo­ra­ju da zna­ju da o Onoj sta­roj Cr­noj Go­ri od pri­je njih mo­ra da od­lu­ču­je na­rod, du­ša na­ro­da, nji­ho­va pa­met, a ne ni­ka­ko ša­či­ca uzur­pa­to­ra dr­ža­ve. Jer, u pa­met se ko­me je do pa­me­ti, mi sa­da otva­ra­mo no­vi put za su­sret na­še dje­ce i ci­vi­li­za­ci­ja, ni­ka­da ne za­bo­ra­vlja­ju­ći da mu­sli­ma­ni u Cr­noj Go­ri ni­je­su do­šlja­ci sa dru­ge pla­ne­te već je­dan od na­ših ko­ri­je­na ko­ji je pri­mio islam. Ko­li­ko me pa­met slu­ži, go­vo­ri­mo istim je­zi­kom, pi­še­mo istim pi­smom(ima) itd.
Cr­na Go­ra mo­ra da raz­go­va­ra pr­vo sa svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma, pa tek on­da sa dik­ta­to­ri­ma iz svi­je­ta. Za­rad to­ga – u pa­met se, Cr­na Go­ro.
(Autor je knji­žev­nik
i no­vi­nar)