Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Dik­ta­tu­re, na­ro­či­to one ko­je su okrut­ne (a ova “go­spo­da­re­va“ je baš ta­kva) ima­ju svo­ju „Ahi­lo­vu pe­tu“, svo­je sla­be tač­ke ko­je tre­ba iden­ti­fi­ko­va­ti i na njih usmje­ri­ti na­pad. Jed­na od sla­bih ta­ča­ka „go­spo­da­re­ve“ de­spo­ti­je su i ključ­ni igra­či re­ži­ma či­ja je „vje­šti­na igra­nja“ zna­čaj­no ero­di­ra­la, pa je sa­mim tim opa­la nji­ho­va moć i uti­caj u in­te­re­snoj gru­pi ko­ja se­be na­zi­va DPS-om. Ko su ti ključ­ni igra­či ko­ji to vi­še ni­je­su ni­je te­ško po­go­di­ti- ra­di se o Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću i Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću. (U da­ljem tek­stu: S.M i F.V) Poč­ni­mo s pr­vim. Od svih is­tak­nu­tih gla­va­ra DPS-a S.M je je­dan od onih ko­ji ima naj­vi­še za­slu­ga za po­li­tič­ki i par­tij­ski uspon i ide­o­lo­šku evo­lu­ci­ju no­vog “go­spo­da­ra“. Odav­no se zna­ju - bi­li su is­tak­nu­ti ak­ti­vi­sti SSO RCG. Još u sta­rom re­ži­mu bli­sko su sa­ra­đi­va­li-obo­ji­ca su bi­li ve­li­ka na­da ta­da­šnjih ko­mu­ni­stič­kih ru­ko­vo­di­la­ca.
Da je „go­spo­dar“ za­i­sta iz­dva­jao S.M od osta­lih nje­go­vih sa­rad­ni­ka, svje­do­či po­da­tak da se u knji­zi ‘’Pre­mi­jer po­bjed­nič­kog du­ha-Vla­da Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re 1991.-1996’’, auto­ra G.Se­ku­lo­vi­ća i J.Sta­ma­to­vi­ća, na pr­voj stra­ni na­la­zi on (S.M) – da­ta je sli­ka sa nje­go­vog „otva­ra­nja no­ve zgra­de gim­na­zi­je u Nik­ši­ću.“ Vi­di­mo ga u nje­go­voj po­zna­toj po­zi: za­gle­dan u bu­duć­nost s po­dig­nu­tim pal­cem u znak po­bje­de i „pro­gre­sa“ ko­ji nas oče­ku­je. U tom obra­ća­nju Nik­ši­ća­ni­ma obe­ćao je pri­vred­ni dru­štve­ni raz­voj i de­mo­kra­ti­ju, na­po­me­nuv­ši da je gim­na­zi­ja „sim­bol pro­spe­ri­tet­ne Cr­ne Go­re ko­ja ima mla­dost, zna­nje i i bu­duć­nost.“
Ka­da bi S.M bio vo­ljan i imao vre­me­na (a on ga da­nas ne­ma, jer je mno­go „za­u­zet“) da na­vra­ti u Nik­šić, imao bi šta da vi­di: ne­ka­da­šnji pri­vred­ni po­nos Cr­ne Go­re, ko­ji je svo­jom in­du­stri­jom hra­nio hi­lja­de rad­ni­ka i nji­ho­vih po­ro­di­ca, ma­te­ri­jal­no je opu­sto­šen, a broj­ni ži­te­lji pre­tvo­re­ni su u pu­ku si­ro­ti­nju. Vi­dio bi i rad­ni­ke že­lje­za­re ‘’To­šče­lik’’ ka­ko ku­lu­če kao da ži­ve ne u 19. već u 16. vi­je­ku- rin­ta­ju, a ne smi­ju ni pi­snu­ti! Vi­dio bi i ne­kad do­bro­sto­je­će do­ma­ći­ne ko­ji­ma je do­go­re­lo do no­ka­ta-sna­la­ze se ka­ko zna­ju i umi­ju da svo­joj dje­ci da­ju ko­ru su­va hlje­ba i kap mli­je­ka.
O „mla­do­sti, zna­nju i bu­duć­no­sti“ da ne go­vo­ri­mo. Ko­li­ko u Nik­ši­ću i u Cr­noj Go­ri ima mla­dih bez rad­ne knji­ži­ce, ka­ko se ško­lu­ju i ko­li­ko ko­šta ško­la­ri­na i ka­kva ih bu­duć­nost če­ka kad za­vr­še ško­le-do­bro je po­zna­to.
I pri­ča S.M, kao i ona Mu­ja daj­ko­va (uja­ko­va), po­zna­tog sta­ro­pod­go­rič­kog ša­ljiv­či­ne, ko­ji je obe­ća­vao mno­go, a od tih obe­ća­nja ni­je bi­lo ni­šta (pre­ci­zni­je: kad god je zi­nuo- la­gao je), bi­la je, da upo­tri­je­bim eufe­mi­zam, „ma­gla ra­bo­ta“. S.M je po­seb­no za­slu­žan za pro­mje­nu ime­na par­ti­je Sa­vez ko­mu­ni­sta u DPS, i ta­da je na­pra­vljen ide­o­lo­ški za­o­kret ude­sno. Bi­lo je to vri­je­me (po­če­tak de­ve­de­se­tih) ka­da je „go­spo­dar“ go­vo­rio ona­ko ko­čo­per­no ka­ko sa­mo on to umi­je: “Bi­će ko­mu­ni­sta u Cr­noj Go­ri, pa i da ih ne bu­de u Mo­skvi.“ Šta je kod nas bi­lo sa ko­mu­ni­sti­ma pro­mje­nom ime­na- zna­mo, kao što je ta­ko­đe po­zna­to da ih ne­ma ni u Mo­skvi (bar ne onih istin­skih ka­kvi su grč­ki ko­mu­ni­sti), jer da ih ima ne bi Ru­si­ja ima­la to­li­ko mi­li­o­ne­ra i ta­ko broj­nu si­ro­ti­nju.
Kad god mu je tre­ba­lo, pot­pred­sjed­nik DPS-a bez­re­zer­vno je stao uz „go­spo­da­ra“- na­ro­či­to mu je pri­po­mo­gao na onoj ču­ve­noj sjed­ni­ci GO, odr­ža­noj u mar­tu 1997.go­di­ne, ka­da je do­šlo do ras­cje­pa u DPS-u. Me­đu ma­lo­broj­ni­ma (ako se do­bro sje­ćam njih de­ve­to­ro) ko­ji su bi­li sprem­ni i ru­ku u va­tru da sta­ve za „go­spo­da­ra“ S.M je bio naj­gr­la­ti­ji i naj­va­tre­ni­ji bra­ni­lac nje­go­ve po­li­ti­ke- znao je da je baš ta op­ci­ja do­bit­nič­ka i da se on pra­vo­vre­me­no obez­bi­je­dio ja­kim za­le­đem na stra­ni. (Pri­klju­čio se ta­mo gdje tre­ba i po­šao u „su­sret vre­me­nu“.)
Ovo su sa­mo ne­ke od broj­nih za­slu­ga S.M za usto­li­če­nje „go­spo­da­re­vo“ i za nje­go­vo 25-go­di­šnje upra­vlja­nje Cr­nom Go­rom- ni­je, da­kle, bez raz­lo­ga na­zvan ide­o­lo­gom DPS re­ži­ma.
Te­ško čo­vjek da po­vje­ru­je ka­ko se ova­ko vješt i lu­kav po­li­ti­čar, kao što je bio S.M. da­nas na­šao u ne­za­vid­noj i te­škoj si­tu­a­ci­ji. Ne­ću da na­ga­đam da li se ra­di o za­vje­ri pro­tiv nje­ga (ka­ko on tvr­di), od­no­sno da li je ri­ječ o su­ko­bu kla­no­va (ka­ko bi re­kli Ka­la­bre­zi i Si­ci­li­jan­ci fa­mi­li­ja) ili je mo­žda “go­spo­dar“ od­lu­čio da mu sta­vi do zna­nja gdje mu je mje­sto. No, i sam je kriv. Uor­ta­čio se bio sa Ru­si­ma (a ni­je tre­ba­lo), i gram­zi­vo­šću svo­je po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja do­veo se­be u za­i­sta kraj­nje ne­u­go­dan po­lo­žaj- ne­ka­da moć­ni dru­gi funk­ci­o­ner DPS-a po­tu­cao se po hod­ni­ci­ma pod­go­rič­kih sud­ni­ca.
Sa­mo što se sti­ša­la ‘’afe­ra Za­va­la“, sti­že vi­jest da je nje­go­va su­pru­ga Đi­na u švaj­car­skoj ban­ci XSBC 2006. i 2007. go­di­ne ima­la 3,8 mi­li­o­na do­la­ra, a ko­je on, ka­ko na­vo­de no­vi­na­ri, ni­je pri­ja­vlji­vao u zva­nič­nim iz­vje­šta­ji­ma o imo­vi­ni. I to ni­je sve! „Dan“ je ne­dav­no ob­ja­vio da je tu­ži­la­štvo po­kre­nu­lo is­tra­gu o po­ri­je­klu sve imo­vi­ne po­ro­di­ce pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a. I „go­spo­dar“ se ogla­sio po­vo­dom ovog, ka­ko na­ši or­ga­ni tvr­de, ne­ra­šči­šće­nog slu­ča­ja (za fran­cu­sku po­li­ci­ju sve je ja­sno da ja­sni­je ne mo­že bi­ti) i bio iz­ri­čit: “Ni­je nje­go­vo“, re­kao je,“da su­di o fi­nan­sij­skoj si­tu­a­ci­ji svo­jih par­tij­skih dru­go­va“ i da on sam „ima i dru­gog po­sla“ i do­sta bri­ga o svo­jim fi­nan­si­ja­ma. Po­me­nuo je i da će nad­le­žni or­ga­ni –tu­ži­la­štvo „uze­ti stvar u svo­je ru­ke“. Ho­će li oni od­ra­di­ti svoj po­sao, kao što su „od­ra­di­li“ mno­ge do­sad ili će se “ko­la slo­mi­ti“ na Ma­ro­vi­ći­ma, tek će­mo da vi­di­mo. Vje­šti „bi­zni­smen“ S.M. ko­me pri­pi­su­ju da je sve nje­go­vo od Ava­le do Za­va­le (pre­tje­ru­ju na­rav­no) ni­je smio da sva „ja­ja sta­vi na jed­no mje­sto“ ili ih je imao to­li­ko da ih ni­je bi­lo la­ko ras­po­re­di­ti. I mo­rao je da zna, ako je no­vac ulo­žio ta­mo gdje ga op­tu­žu­ju, da ni švaj­car­ske ban­ke ni­je­su vi­še ono što su bi­le -da ni­ko osim vla­sni­ka ne­ma pra­vo da za­vi­ri u ra­ču­ne či­ja je taj­nost i si­gu­r­nost bi­la za­ga­ran­to­va­na. Ne­ma ni­šta vi­še od one po­zna­te tvrd­nje ‘’si­gu­ran kao u švaj­car­skoj ban­ci’’. Fran­cu­ski eko­no­mi­sta To­ma Pi­ke­ti, je­dan od vo­de­ćih ne sa­mo fran­cu­skih već i svjet­skih eko­nom­skih eks­pe­ra­ta, autor knji­ge “Ka­pi­tal u 21.vi­je­ku“, pro­da­te u 1,5 mi­li­o­na pri­mje­ra­ka, u ko­joj go­vo­ri o sve ve­ćem ja­zu iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih, dao je za­i­sta za­ni­mlji­vu i zna­čaj­nu ocje­nu o taj­no­sti švaj­car­skih ba­na­ka. „Čak i pri­je pet go­di­na, mno­gi lju­di,“ ka­že Pi­ke­ti, “re­kli bi da će taj­ne ba­na­ka bi­ti za­u­vi­jek sa na­ma u Švaj­car­skoj, da je Švaj­car­ska pre­moć­na u od­no­su na osta­tak svi­je­ta, i od­jed­nom sve što je tre­ba­lo je ne­kol­ko sank­ci­ja SAD pro­tiv švaj­car­skih ba­na­ka da bi do­bi­li znat­nu pro­me­nu, a sa­da se kre­će­mo ka ja­snom vi­đe­nju fi­nan­si­ja.“
Si­gur­ni­je je, da­kle, osno­va­ti svo­ju ban­ku kod nas- ne­će vas ni­ko pi­ta­ti za iz­no­se i po­ri­je­klo nov­ca. Taj­nost vam je za­ga­ran­to­va­na, kao što vam je i za­ga­ran­to­va­no go­mi­la­nje bo­gat­stva. I o ne­koj bo­ja­zni od opo­re­zi­va­nja kao i o even­tu­al­noj eks­pro­pri­ja­ci­ji opljač­ka­nog bo­gat­stva, bar za­sad, ne­ma ni po­me­na.
Do­šla su ne­ka­kva čud­na (ne)vre­me­na da ja, to­tal­ni ne­spo­sob­nja­ko­vić za bi­lo ka­kav bi­znis, da­jem sa­vje­te jed­nom ta­ko ve­li­kom i is­tak­nu­tom „al­he­mi­ča­ru“ kao što je S.M. ali bih mu pred­lo­žio da, ako sve ovo sa­da „pre­ži­vi“, osnu­je po­ro­dič­nu ban­ku sa sje­di­štem u Bu­dvi i ne­ka je na­zo­ve Dru­ga cr­no­gor­ska ban­ka, jer po­sto­ji i ona pr­va-pr­ve fa­mi­li­je. O dru­gom ključ­nom igra­ču F.V. a tre­ćem čo­vje­ku u ovom neo­li­be­ral­nom (pljač­ka­škom) ka­pi­ta­li­zmu, bi­će ri­je­či u na­red­noj ko­lum­ni.