Piše: Marko Kovačević


Sa­da­šnja vla­da Cr­ne Go­re pre­ten­du­je da stvo­ri gra­đa­ni­na bez emo­ci­ja.Naj­ja­sni­ji ob­lik te pre­ten­zi­je ima­mo u nji­ho­voj pro­pa­gan­di za član­stvo na­še ze­mlje u NA­TO u ko­joj uvi­jek is­ko­ri­ste pri­li­ku da ja­sno na­ve­du,ka­ko je po­treb­no is­klju­či­ti još uvi­jek pri­sut­ne emo­ci­je i ra­ci­o­nal­no pri­stu­pi­ti toj pro­ble­ma­ti­ci.I osta­li po­li­tič­ki su­bjek­ti ko­ji se za­la­žu za član­stvo u ali­jan­si kao i do­ma­će se­ku­lar­no sve­šten­stvo na isti ovaj na­čin li­je­pe eti­ke­tu ne­ra­ci­o­nal­no­sti na emo­ci­je.Mi će­mo ov­dje po­sta­vi­ti pi­ta­nje da li su emo­ci­je nu­žno ne­ra­ci­o­nal­ne i da li su baš po ovom pi­ta­nju,član­stva u ali­jan­si one ta­kve?
Ono u če­mu bismo mo­gli da se slo­ži­mo je­ste da u ovoj pri­či ne tre­ba da ima­mo emo­tiv­ni pri­stup.To, pak ne zna­či da tre­ba da uklo­ni­mo emo­ci­je u ve­zi sa pro­ži­vlje­nim do­ga­đa­ji­ma.Obe­ća­njem do­ba­ra i po­volj­nih okol­no­sti ko­je svo­je mje­sto ima­ju u bu­duć­no­sti,što će re­ći u ne­si­gur­no­sti i ne­iz­vje­sno­sti,pam­fle­ti­sti u Cr­noj Go­ri ko­ji pro­pa­gi­ra­ju član­stvo u ovom voj­nom sa­ve­zu po­ku­ša­va­ju da ,”is­klju­če još uvi­jek pri­sut­ne emo­ci­je’’ ko­je su za­sno­va­ne na is­ku­stvu,na pro­ži­vlje­nom i već to­li­ko pu­ta u pro­te­klih še­sna­est go­di­na po­no­vlje­nom na ra­znim stra­na­ma svi­je­ta.Emo­ci­je ko­je ima­mo u ve­zi sa pak­tom za­sno­va­ne su na či­nje­ni­ca­ma.Ne­po­sred­ni od­nos i ste­če­no is­ku­stvo,pla­će­ni ži­vo­ti­ma ci­vi­la,su osno­va ,”još uvi­jek’’ pri­sut­nih emo­ci­ja ko­je u ve­zi sa NA­TO ima­mo. Po­ka­zu­je se,da­kle,da su emo­ci­je pu­no ra­ci­o­nal­ni­je, jer za raz­li­ku od su­prot­nog pri­stu­pa NA­TO pam­fle­ti­sta, one od­stra­nju­ju even­tu­al­no i is­klju­ču­ju fik­tiv­no u ovom pro­ble­mu.Ako zna­mo da je emo­ci­ja ko­ju NA­TO kod nas pro­iz­vo­di ve­za­na za osje­ća­nje tu­ge zbog gu­bi­ta­ka ko­je smo ima­li on­da se još mo­že­mo po­zva­ti i na Fjo­do­ra Mi­ha­i­lo­vi­ča Do­sto­jev­skog ko­ji u “Ne­či­stim si­la­ma” ka­že ova­ko : “A pra­va,isti­ni­ta tu­ga,u sta­nju je po­ne­kad da i fe­no­me­nal­no la­ko­mi­sle­nog čo­vje­ka uči­ni ozbilj­nim i ja­kim,pa ma­kar i za krat­ko vri­je­me,i ne sa­mo to,ne­go bi­va da se od isti­ni­te tu­ge i glu­pa­ci po­ne­kad opa­me­te,ra­zu­mi­je se,ta­ko­đe za ne­ko vri­je­me,ta­kva je oso­bi­na tu­ge”.Jed­na od isti­ni­tih tu­ga ko­ju smo svi mi ima­li,po­red na­ših per­so­nal­nih,bi­la je i ona ko­ja je ve­za­na za bom­bar­do­va­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je 1999. i ak­ci­ju na­zva­nu “Mi­lo­srd­ni an­đeo’’.Ka­da ne­ko tak­ne u bi­lo ko­ju na­šu isti­ni­tu tu­gu u ži­vo­tu,ona nas od­mah po­zi­va na oprez,na isti­nu,na otre­žnje­nje.
Ono što kod onih ko­ji se za­la­žu za član­stvo u NA­TO i u toj kam­pa­nji ko­ju vo­de, ali i u nji­ho­vom op­štem po­li­tič­kom kur­su,mo­že­mo pri­mje­ti­ti je­ste iz­jed­na­ča­va­nje za­pad­nih vri­jed­no­sti sa za­pad­nim in­te­re­si­ma a po­tom i po­u­nu­tra­šnje­nje tih in­te­re­sa i nji­ho­vo iz­la­ga­nje na pri­mar­no mje­sto u nji­ho­voj jav­noj dje­lat­no­sti.Oni shva­ta­ju za­što emo­ci­je po­sto­je,ali uma­nju­ju nji­ho­vu bit­nost i isti­ni­tost.Ili što je pi­sao naš po­zna­ti aka­de­mik Slo­bo­dan Jo­va­no­vić,opi­su­ju­ći in­te­lek­tu­al­ca ma­log na­ro­da: “ On uop­šte du­hov­ne vrijed­no­sti ne raz­u­mije i ne cije­ni.On sve cije­ni pre­ma to­me,ko­li­ko šta do­pri­no­si uspje­hu u ži­vo­tu,a uspjeh uzi­ma u “čar­šij­skom’’ smi­slu,da­kle sa­svim ma­te­ri­ja­li­stič­ki.
‘’Oma­so­vlje­njem ova­kvog sta­no­vi­šta u nas,do­ve­li smo na­še dru­štvo u pre­din­te­lek­tu­al­no sta­nje svi­je­sti”.Opet će­mo ci­ti­ra­ti Slo­bo­da­na Jo­va­no­vi­ća:
“Po­li­tič­ka am­bi­ci­ja jed­nog po­lu­in­te­lek­tu­al­ca upra­vo i ni­je po­li­tič­ka.Ona se sa­sto­ji sa­mo u to­me, da se čo­vjek kroz po­li­ti­ku obo­ga­ti,i da na vi­so­kim po­lo­ža­ji­ma pro­go­spo­du­je.On ne zna ni za ka­kve vi­še i op­šti­je ci­lje­ve.Tek ka­da po­lu­in­te­lek­tu­a­lac iz­bi­je na vr­hu­nac po­li­tič­kog uspje­ha,vi­di se ka­ko je on mo­ral­no za­kr­žljao.’’
Kod na­ših pam­fle­ti­sta na­la­zi­mo upra­vo ova­kve oso­bi­ne.”Čar­šij­ski’’ uspjeh,pre­vas­hod­no že­lja za ma­te­ri­jal­nim i mo­ral­na za­kr­žlja­nost ko­ja že­li da ,”is­klju­či još uvi­jek pri­sut­ne emo­ci­je’’.Emo­ci­je ko­je mi ima­mo u ve­zi sa NA­TO pak­tom bi­va­ju ne­ra­ci­o­nal­ne jer ne po­se­žu pri­mar­no za ma­te­ri­jal­nim.Upra­vo se u toj ne­zdra­voj že­lji za ma­te­ri­jal­nim,po ci­je­nu gu­blje­nja emo­ci­ja i sva­kog vi­da du­hov­no­sti u Cr­noj Go­ri ja­vlja­ju po­lu­in­te­lek­tu­al­ni pam­fle­ti­sti NA­TO pak­ta.
Na­su­prot nji­ma,istin­ski in­te­lek­tu­al­ci u na­šem dru­štvu su osjen­če­ni i us­kra­ćen im je jav­ni ma­ne­var­ski pro­stor da ne bi mo­gli da po­sta­vlja­ju dru­štve­ne i po­li­tič­ke ori­jen­ti­re u na­šoj ze­mlji.To sve sto­ga, da zdra­vo in­te­lek­tu­al­no tki­vo na­šeg dru­štva ne bi kod jav­nog mnje­nja kre­i­ra­lo opo­zi­ci­o­no mi­šlje­nje (ne opo­zi­ci­o­nu po­li­ti­ku već upra­vo na­šem dru­štvu pri­je­ko po­treb­no opo­zi­ci­o­no mi­šlje­nje, tj.kri­tič­ki osvrt na pro­ce­se).Struk­tu­re vla­sti ne da­ju da se sum­nja ni u NA­TO ni u EU, i da se na­šem dru­štvu po­nu­de al­ter­na­ti­ve,što zna­či i na­da, ko­ja bi bi­la umje­re­na, opre­zna i ko­ja bi sta­ja­la na sta­no­vi­štu na­ših a ne tu­đih in­te­re­sa.
Po­lu­in­te­lek­tu­al­ni pam­fle­ti­sti NA­TO-a u Cr­noj Go­ri će na­sta­vi­ti da u cen­tar sku­pe kam­pa­nje za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO po­la­žu ide­ju o stva­ra­nju gra­đa­ni­na bez emo­ci­ja. Ima­ju­ći u vi­du na­čin na ko­ji je Cr­na Go­ra se­be us­po­sta­vi­la,si­tu­a­ci­ju u ko­ju je kao ta­kva do­ve­de­na,mi smo u stva­ri za sop­stve­nu ze­mlju ve­za­ni je­di­no emo­ci­ja­ma,jer bi li­še­ni njih,vo­đe­ni sa­mo pro­ra­ču­ni­ma ko će nam i zbog če­ga ,,usu­ti u ko­ri­to’’ vr­lo la­ko pri­sta­li na njen ne­sta­nak.Jed­nu smo otadž­bi­nu na taj na­čin i iz­gu­bi­li.Ta­ko da bor­ba za po­ti­ra­nje emo­ci­ja,ko­ju vo­di ova vlast i osta­li NA­TO pro­pa­ga­to­ri,pred­sta­vlja i bor­bu za uni­šte­nje ove ze­mlje.
NA­TO tre­ba ši­ro­ku po­dr­šku. Za­to ne­ma pro­ši­re­nja u na­ja­vi, jer je kod nas ne mo­gu do­bi­ti u bli­žoj bu­duć­no­sti.Ali tu su nji­ho­vi upor­ni pre­ga­o­ci iz re­do­va vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je ko­ji spro­vo­de eks­pe­ri­ment nad sop­stve­nim gra­đa­ni­ma,zna­ju­ći da ako ubi­je­de svoj na­rod,ko­ji je od NA­TO-a stra­dao da Cr­na Go­ra uđe u sa­vez,da će to otvo­ri­ti put i nji­ho­vim sr­bi­jan­skim dvoj­ni­ci­ma da u ta­ko ne­što ubije­de i gra­đa­ne Sr­bi­je. Za­rad to­ga po­če­li su pro­jek­ti pre­o­ri­jen­ti­sa­nja i pre­gru­pi­sa­nja na opo­zi­ci­o­noj sce­ni,da bi ne­ki an­ti-na­to po­li­ti­ča­ri, ili oni ko­ji su kao ta­kvi pre­po­zna­ti evo­lu­i­ra­li na sli­čan na­čin kao što je to uči­nio Sve­to­zar Ma­ro­vić po pi­ta­nju ma­ter­njeg je­zi­ka u pe­ri­o­du od 2003 do 2011(kon­ver­to­va­nje ma­ter­njeg srp­skog uzv. cr­no­gor­ski).
A ka­da NA­TO,na­rod Cr­ne Go­re i Sr­bi­je,kao evrop­ski svje­dok nje­go­ve zlo­či­nač­ke po­li­ti­ke,am­ne­sti­ra,vr­hu­ška cr­no­gor­ske vla­sti i nji­ho­vi sr­bi­jan­ski dvoj­ni­ci kao i se­ku­lar­no sve­šten­stvo obje na­še re­pu­bli­ke po­tr­ča­će ra­do­sno da oba­vje­ste vo­de­će si­le pak­ta da su ste­kli uslov za isto­rij­sku oprav­da­nost zlo­dje­la ko­ja su nam či­ni­li. Njihovi servilni karakteri,čekaće za tu svoju beskičmenost nagradu.I dobiće trideset Judinih srebrenjaka.