Pi­še: Đor­đi­je N. Zu­ber


Od ru­skog ca­ra Pe­tra Ve­li­kog po­či­nje ru­sko in­te­re­so­va­nje za Cr­nu Go­ru i nje­ne gra­đa­ne. Sva­ka­ko naj­zna­čaj­ni­ji Cr­no­go­rac na dvo­ru Pe­tra Ve­li­kog bio je Pe­ra­šta­nin Ma­ti­ja Zma­je­vić.
Pe­tar Ve­li­ki je Zma­je­vi­ća pro­iz­veo u ad­mi­ra­la Car­ske Ru­ske Mor­na­ri­ce i dao mu za­da­tak da obez­bi­je­di pri­pre­me za bor­bu pro­tiv Šve­đa­na. U toj bor­bi Ru­si su po­bi­je­di­li. To je bi­la ve­li­ka za­slu­ga ad­mi­ra­la Zma­je­vi­ća. Pr­vi od Pe­tro­vi­ća u Ru­si­ji bio je vla­di­ka Da­ni­lo, ko­ji je do­nio po­moć i do­na­ci­ju za ob­no­vu Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Po­sle vla­di­ke Da­ni­la, u Ru­si­ji je naj­vi­še ostao vla­di­ka Va­si­li­je ko­ji je u Pe­tro­gra­du na­pi­sao pr­vu isto­ri­ju Cr­ne Go­re, ta­mo je umro i sa­hra­njen.
Vla­di­ka Pe­tar Pr­vi Pe­tro­vić bio je u Ru­si­ji, a ka­da se vra­tio po­slao je ta­mo na ško­lo­va­nje Đor­đi­ja Sa­vo­va Pe­tro­vi­ća ko­ji je po­stao vi­ši car­ski ofi­cir. Po­sle nje­ga u Ru­si­ji je na ško­lo­va­nju bi­lo vi­še Cr­no­go­ra­ca. U Pe­tro­gra­du je Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš hi­ro­to­ni­san.
Kad je ru­ski car Alek­san­dar čuo da Nje­goš do­la­zi, od­lo­žio je već za­ka­za­ni sa­sta­nak sa evrop­skim ca­re­vi­ma. Kad je car ugle­dao Nje­go­ša ko­ji je bio vr­lo vi­sok, ka­zao je: „Pa, vi ste ve­ći od me­ne“.
Nje­goš mu je od­go­vo­rio: „Sa­mo Go­spod Bog je ve­ći od Ca­ra Ru­sko­ga!“.
Po­sle Nje­go­ša na ško­lo­va­nju u Ru­si­ji bi­li su Pa­vle Pe­trov i Da­ni­lo Stan­kov Pe­tro­vić. U Ru­si­ji su se ško­lo­va­le če­ti­ri kćer­ke kne­za Ni­ko­le: Zor­ka, Je­le­na, Mi­li­ca i Ana­sta­si­ja.
Zor­ka se uda­la za kne­za Pe­tra, Je­le­na za ita­li­jan­skog kra­lja, a Mi­li­ca i Ana­sta­si­ja za ve­li­ke kne­že­ve. U Ru­si­ji je ško­lo­va­no na sto­ti­ne Cr­no­go­ra­ca. I ja sam za­vr­šio voj­nu ško­lu u Ru­si­ji i bio ofi­cir ru­ske ar­mi­je.
Hi­lja­de Cr­no­go­ra­ca od­li­ko­va­no je ru­skim od­li­ko­va­nji­ma, če­ti­ri brat­stve­ni­ka Zu­ber po­ma­ga­li su bor­bu Ru­si­je za Krim pro­tiv En­gle­ske, Fran­cu­ske i Tur­ske. Ru­ska ca­ri­ca Ka­ta­ri­na do­ni­je­la je gra­ma­tu naj­gla­so­vi­ti­jem brat­stvu Bo­ško­vi­ća u Bi­je­lo­pa­vli­ći­ma, ime­nu­ju­ći ih u zva­nje ru­skih ple­mi­ća. Svi ma­na­sti­ri na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju su op­sta­li za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ji i po­mo­ći iz Ru­si­je. Na de­se­ti­ne ru­skih bro­do­va, pre­no­si­lo je pše­ni­cu, hra­nu i na­mir­ni­ce u Lu­ku Ko­tor da bi se pre­hra­ni­li gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
Kad je Cr­na Go­ra pro­gla­še­na kra­lje­vi­nom, ru­ski car Ni­ko­laj od­re­dio je ve­li­ku ru­sku svi­tu, ko­ja je kr­sta­ri­com ‘’Auro­ra’’ sti­gla u Ko­tor. Kralj Ni­ko­la je od­re­dio de­le­ga­ci­ju ka­ko bi do­če­ka­la ru­sku svi­tu u Ko­to­ru. U toj de­le­ga­ci­ji bio je i moj djed Bog­dan Mi­lov Zu­ber.
Na ve­li­ku ža­lost, oso­ba ko­ja tre­nut­no vr­ši du­žnost mi­ni­stra voj­nog u Cr­noj Go­ri ni­je do­zvo­li­la da ru­ski bro­do­vi pri­sta­ju u lu­ku Bar i Ko­tor.
Me­đu­tim, bro­do­vi NA­TO-a i Ame­ri­ke re­dov­no pri­sta­ju u Bar i Ko­tor.
Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, je­dan NA­TO brod bio je usi­dren u ti­vat­skom za­li­vu. Sta­nov­ni­štvo Bo­ke bi­lo je ogor­če­no. Ne­dav­no je u Pod­go­ri­ci ba­kljom po­go­đen ru­ski gol­man. Ru­ski tu­ri­sti se ža­le na ne­tr­pe­lji­vost u Cr­noj Go­ri. Da ne­vo­lja bu­de ve­ća, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić pr­vo je pri­hva­tio po­ziv da 9. ma­ja bu­de na pro­sla­vi u Mo­skvi, a ka­sni­je je to od­bio. Vu­ja­no­vić ni­je bio cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­sta. Bio je vr­lo omi­ljen i de­mo­kra­ta. Na­ža­lost, Vu­ja­no­vić ni­je odr­žao ri­ječ. Cr­no­gor­ci ne pri­zna­ju čo­vje­ka ko­ji ne dr­ži ri­ječ.
Mar­ko Mi­lja­nov, ve­li­kan ri­je­či, pi­tao je ubi­cu: „Što mi ubi ku­ma?“, a ubi­ca ka­že: „Mo­rao sam ga ubi­ti, jer dao sam ri­ječ da ću ga ubi­ti.“
„E ako si dao ri­ječ, ne­ka si ga ubio“ – od­go­vo­rio mu je Mar­ko Mi­lja­nov.
Da bi oprao obraz, Vu­ja­no­vić bi tre­ba­lo da pod­ne­se ostav­ku.
Stra­šno je da pred­sjed­nik Cr­ne Go­re ne dr­ži ri­ječ.