Pri­je ne­ko­li­ko da­na pro­či­tao sam iz­ja­vu jed­nog fi­lo­zo­fa ko­ji je za me­ne na­pi­sao “onaj što se ba­vi do­sad­nim in­sek­tom iz Kur­di­sta­na“. Iz­gle­da da­nas da svjet­sku na­u­ku vi­še in­te­re­su­ju ne­ki in­sek­ti, ili gri­nje (ko­je su mi bli­že) ko­je su iza­zi­va­či ra­znih obo­lje­nja, aler­gi­ja, šte­to­či­ne u po­ljo­pri­vre­di i ko­ji­ma se ba­ve či­ta­vi in­sti­tu­ti u svi­je­tu, ne­go na­ši na­ci­o­nal­ni ser­da­ri i voj­vo­de. Me­đu­tim za­bo­ra­vlja se da da­nas ne­ma „lo­kal­nih na­u­ka“, na­u­ka ome­đe­nih na­ci­o­nal­nim okvi­ri­ma, nwi na­u­ke ko­ja se ne mo­že ob­ja­vi­ti u pre­sti­žnim na­ci­o­nal­nim ča­so­pi­si­ma (u me­đu­na­rod­nim ba­za­ma ča­so­pi­sa u obla­sti „Fi­lo­zo­fi­ja“ ima 179, a u obla­sti „Re­li­gi­ja“ 137 ča­so­pi­sa, vi­še ne­go što ima u obla­sti­ma kao što su Bi­o­lo­gi­ja, Nu­kle­ar­na fi­zi­ka ili Zo­o­lo­gi­ja. U spo­me­nu­tim ba­za­ma ča­so­pi­sa la­ko je na­ći i ra­do­ve pro­fe­so­ra sa Oks­for­da ko­ji se ba­ve fi­lo­zo­fi­jom kao i pro­fe­so­ra sa Oks­for­da ko­ji se ba­ve bu­va­ma). Na kra­ju za­što bi za svjet­sku na­u­ku bio zna­čaj­ni­ji ne­ki „do­sad­ni“ in­se­kat iz Kur­di­sta­na od ne­kog in­te­re­sant­nog kur­di­stan­skog ser­da­ra?
Da­le­ko od to­ga da je SCI li­sta je­di­ni kri­te­ri­jum ne­či­jeg na­uč­nog kva­li­te­ta, ali či­nje­ni­ca je da je da­nas u sa­vre­me­nom svi­je­tu, pu­bli­ko­va­nje u ča­so­pi­si­ma ko­ji se na­la­ze u ovoj li­sti osnov­ni kri­te­ri­jum za ran­gi­ra­nje Uni­ver­zi­te­ta na svjet­skim li­sta­ma, kao što je Šan­gaj­ska li­sta. Kad uđe­te na sajt ili u hol rek­to­ra­ta be­o­grad­skog ili za­gre­bač­kog uni­ver­zi­te­ta mo­že­te pro­či­ta­ti: „Po­no­sni smo što se naš Uni­ve­zi­tet na­la­zi na Šan­gaj­skoj li­sti 500 naj­bo­ljih uni­ver­zi­te­ta u svi­je­tu“. Da bi se odr­ža­li na tim po­zi­ci­ja­ma, da­nas se od pro­fe­so­ra na tim uni­ver­zi­te­ti­ma iz go­di­ne u go­di­nu tra­ži da ob­ja­vlju­ju što ve­ći broj ra­do­va u ča­so­pi­si­ma ko­ji su na SCI li­sti (na be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu za zva­nje re­dov­nog pro­fe­so­ra tra­ži se 17 ra­do­va u SCI). Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci imao sam za­ni­mlji­vu aka­dem­sku ras­pra­vu (što je da­nas ri­jet­kost u cr­no­gor­skoj aka­dem­skoj za­jed­ni­ci) sa jed­nim uva­že­nim aka­de­mi­kom o kvan­ti­te­tu u na­u­ci. Moj stav je da u na­u­ci ne tre­ba te­ži­ti osred­njo­sti, jer „pro­sjek“ ne da­je sli­ku kva­li­te­ta jed­ne in­sti­tu­ci­je. Da ne idem da­lje, na mom fa­kul­te­tu pro­šle go­di­ne je­dan na­uč­nik je imao 14 ra­do­va u SCI, dru­gi de­set, i još se­dam- osam na­uč­ni­ka po je­dan ili dva ra­da dok pre­o­sta­lih 40-ak ni­su ima­li ob­ja­vlje­ne ra­do­ve, što sve kad se sa­be­re da­je po­da­tak da je sva­ko u pro­sje­ku imao po je­dan rad u SCI. Ova­kva (Ga­u­so­va) ras­po­dje­la i ni­je neo­če­ki­va­na. Pro­blem na­sta­je kad oni ko­ji ne­ma­ju ra­do­va poč­nu da op­tu­žu­ju one ko­ji ima­ju na­uč­ne ra­do­ve da je nji­ho­va na­u­ka „do­sad­na“ ili ma­nje zna­čaj­na za raz­li­ku od njih ko­ji eto u „pro­sje­ku“ ima­ju je­dan rad. Je­dan moj ko­le­ga je to du­ho­vi­to ob­ja­snio, ovih de­set od­sto od­sto po Ga­u­su ko­ji ima­ju vr­hun­ske re­zul­ta­te u na­u­ci, u prin­ci­pu i ne ra­de ni­šta dru­go ne­go do­ka­zu­ju ovi­ma dru­gi­ma da su ge­ni­jal­ci. Me­đu­tim, pro­blem je onaj re­la­tiv­no ve­li­ki pro­ce­nat (ve­ći ne­go po Ga­u­su, jer bar u Eko­lo­gi­ji ko­ju pre­da­jem u ta­ko­zva­nim za­jed­ni­ca­ma ko­je su „uz­ne­mi­re­ne“ ta ras­po­dje­la je uvi­jek po­mje­re­na na jed­nu stra­nu) ko­ji u na­u­ci ne­ma­ju re­zul­ta­te vi­dlji­ve u SCI ba­za­ma. Po­sled­njih mje­se­ci na uni­ver­zi­te­tu i u me­di­ji­ma za­tr­pa­ni smo iz­ja­va­ma ta­kvih na­uč­ni­ka: „Ba­uk SCI-ja kru­ži nad Fi­lo­zo­fi­sta­nom“, „Ne­ki do­sad­ni SCI iz Kur­di­sta­na..ups iz Tom­so­na“ . Lič­no ne­za­do­volj­stvo SCI ba­zom i na­u­kom ovi na­uč­ni­ci pre­ba­cu­ju na te­ren na ko­me se naj­bo­lje sna­la­ze, a to je po­li­ti­ka i po­ku­šaj po­li­ti­za­ci­je Uni­ver­zi­te­ta, tra­že­ću tu raz­log svo­je ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti u glo­bal­noj na­u­ci. Po­je­din­ci ko­ji su ide­o­lo­ški, po­li­tič­ki i par­tij­ski pro­tiv­ni­ci sad su za­jed­no, u istom fron­tu u bor­bi pro­tiv omra­že­nog im SCI-ja, iza ko­ga vi­de na­čin po­li­tič­ke bor­be pro­tiv njih. Da ko­jim slu­ča­jem či­tav nji­hov aka­dem­ski an­ga­žman ni­je je­di­no usmje­ren pro­tiv po­di­za­nja kva­li­te­ta na­uč­nog ra­da na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re i ra­da Na­uč­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta UCG, nji­ho­va re­ak­ci­ja i ne bi bi­la neo­če­ki­va­na. Ni­šta što se Ga­u­so­vom ras­po­dje­lom ne bi mo­glo ob­ja­sni­ti.
(Autor je pred­sjed­nik
Na­uč­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re)

Autor: Di­mi­tri­je Bo­a­rov