Pi­še: Velj­ko Ra­čić


Uvi­jek ćeš ti bez ob­zi­ra na is­prav­nost ne­ke od­lu­ke ili ka­kvog jav­no uči­nje­nog dje­la ,po­go­to­vo ov­dje kod nas u Cr­noj Go­ri na­ći jed­nu či­ta­vu ru­lju ra­znih pri­dvo­ri­ca, po­lu­in­te­lek­tu­a­la­ca, sko­ro­je­vi­ća i po­sle­ni­ka jav­ne ri­je­či, kao i mno­gih dru­gih, ko­ji će sva­ko na svoj na­čin po­dr­ža­va­ti, ali i ospo­ra­va­ti sve u ve­zi pret­hod­no na­ve­de­nog. I to je valj­da isto de­mo­kra­ti­ja, na ne­ki na­čin.
Ovom pri­li­kom bih se po­seb­no osvr­nuo na sve one “ne­vjer­ne To­me” ko­ji pri­pa­da­ju mo­jim Va­so­je­vi­ći­ma ,ali i dru­gim ple­me­ni­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji su ospo­ri­li na ne­ki na­čin, pr­vo sam pred­log, a on­da i od­lu­ku lo­kal­nog par­la­men­ta u Be­ra­na­ma od 25.ju­na da se pred­sjed­nik brat­ske Re­pu­bli­ke Sr­bi­je pro­gla­si za po­ča­snog gra­đa­ni­na Be­ra­na.
Ru­ku ,na sr­ce po onoj na­rod­noj “kri­vo sto­ji ,a pra­vo zbo­ri”, pred­sjed­nik Ni­ko­lić ,ko­ga mno­gi od nas zo­ve­mo iz mi­lo­šte To­ma (iako i sam po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, iz Pi­pe­ra od Bo­žo­vi­ća ) ni­je na ne­ki po­se­ban na­čin za­du­žio Va­so­je­vi­će i grad Be­ra­ne ,me­đu­tim da bi svi oni ko­ji da­nas ospo­ra­va­ju po­me­nu­tu od­lu­ku mo­gli što bo­lje da je ra­zu­mi­ju i jed­no­stav­ni­je shva­te va­lja na­po­me­nu­ti ne­ko­li­ko ele­me­na­ta ko­ji na je­dan po­se­ban na­čin de­ter­mi­ni­šu is­prav­nost od­lu­ke be­ran­ske skup­šti­ne i svih nje­nih čla­no­va.
Na­i­me ,kao što svi svje­do­ci ovih go­di­na na­ša na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca je pod že­sto­kim uda­ri­ma sve­pri­sut­ne i na­ra­sta­ju­će du­klja­ni­za­ci­je i uz to la­tent­ne “kri­vo­ka­pi­ći­za­ci­je” ko­ja pot­pu­no svje­sno že­li da po­ti­sne i za­što ne re­ći svo­jim bes­kru­pu­lo­znim fal­si­fi­ka­ti­ma “po­ni­šti” naš na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ,kul­tu­ru i tra­di­ci­ju.
Ra­slo­ja­va­nje Va­so­je­vi­ća po­sled­njih go­di­na i re­kao bih “pre­dan rad” na raz­bi­ja­nju na­šeg je­din­sta­va pot­po­mo­gli su i ne­ki me­đu na­ma ,ko­ji sa svo­jih pre­vas­hod­no eg­zi­sten­ci­jal­nih i ma­te­ri­ja­li­stič­kih raz­lo­ga ( ne­skri­ve­ne bri­ge za po­lo­žaj svog de­be­log cri­je­va) ,ri­jet­ko ide­o­lo­ških su či­ni­li ve­li­ku šte­tu svom ple­me­nu ,a da mno­gi to­ga ni­je­su bi­li i svje­sni.I oni mi ov­dje ni­je­su uop­šte ni­je­su in­te­re­sant­ni,sva­ko ra­di ka­ko mi­sli da tre­ba ili ka­ko mo­ra?
Uz ovo na­veo bih i ne­ko­li­ko raz­lo­ga ko­ji su do­mi­nant­no uti­ca­li na od­lu­ku o po­ča­snom gra­đa­ni­nu Be­ra­na.
Tre­ba li na­po­mi­nja­ti ko­li­ke ge­ne­ra­ci­je Va­so­je­vi­ća su pri­je sve­ga ško­lo­va­ne, a po­tom na­la­zi­le i uhlje­blje­nje u brat­skoj Sr­bi­ji? Tre­ba li na­po­mi­nja­ti ko­li­ki broj ozbilj­nih in­te­lek­tu­a­la­ca je svo­je zna­nje ,ma­gi­star­ske i dok­tor­ske di­plo­me ste­klo u brat­skoj Sr­bi­ji,pod pot­pu­no rav­no­prav­nim uslo­vi­ma kao i do­ma­ći kan­di­da­ti?
Tre­ba li na­po­mi­nja­ti ko­li­ki broj lju­di iz Va­so­je­vi­ći­ma je bio ,a i da­nas je na ru­ko­vo­de­ćim funk­ci­ja­ma u brat­skoj Sr­bi­ji?
Tre­ba li na­po­mi­nja­ti ko­li­ko je sa­mo mla­dih ži­vo­ta i uop­šte Va­so­je­vi­ća spa­se­no li­je­če­ći se u naj­sva­re­me­ni­jim me­di­cin­skim cen­tri­ma u brat­skoj Sr­bi­ji?
Na­rav­no, ovo su sa­mo ne­ki pri­mje­ri, ona­ko ko­ji pa­da­ju na pa­met, prem­da je raz­lo­ga sva­ka­ko mno­go vi­še i pri­mje­ra ko­ji du­go upu­ću­ju na to da su Va­so­je­vi­ći da ka­žem na sva­ki na­čin upu­će­ni i “usmje­re­ni” ka Sr­bi­ji.
Ide­ja da pred­sjed­nik Sr­bi­je bu­de pred­lo­žen za po­ča­snog gra­đa­ni­na Be­ra­na je na­sta­la pri­je de­se­tak mje­se­ci, ona­ko ka­ko i sve va­žne od­lu­ke i ide­je na­sta­ju ,a ko­je ima­ju svoj je­dan ši­ri i du­blji smi­sao od ono­ga što se go­lim okom vi­di, to su bez ika­kve sum­nje ide­je ko­je ima­ju za cilj pre­vas­hod­no sim­bol za­jed­ni­štva, ko­he­zi­je, da ne­ka­žem sin­te­ze srp­skog na­ci­o­nal­nog bi­ća u Va­so­je­vi­ći­ma ,ali i či­ta­voj Cr­noj Go­ri.Mu­drost nas i uči da je če­sto sam me­tod mno­go va­žni­ji od ci­lja ko­me se stre­mi..Ide­ja je na­rav­no ozna­če­na kao pred­log naj­ja­če srp­ske par­ti­je u Cr­noj Go­ri,i ona je dje­lo ,iako to ši­ra ov­da­šnja jav­nost ne zna jed­nog dok­to­ra ,mog pre­zi­me­nja­ka iz Be­ra­na ,ko­ji se ni­je po­seb­no ,,lak­tao” da to bu­de i nje­go­vo jav­no pri­zna­nje ,pa sam ja ov­dje u oba­ve­zi da tu isti­nu sa­op­štim.
Ali ka­ko god, kao što re­koh i či­ja god da je ide­ja, nje­na funk­ci­ja iz­me­đu osta­log je i da nas sje­di­ni, da se ne ra­si­pa­mo,ka­ko re­če ne­dav­no i sa­mi, sad već po­ča­sni gra­đa­nin Be­ra­na. Da se uje­di­nim u bor­bi za svo­je pri­je sve­ga do­sto­jan­stvo, svoj iden­ti­tet ,da upreg­ne­mo i lič­na, ali i ko­lek­tiv­na preg­nu­ća ka ostva­ri­va­nju svo­jih pri­je sve­ga ele­men­tar­nih pra­va ,ali i ši­rih ci­lje­va. Ako se ni­je­smo pre­da­va­li sve ove go­di­ne ,ako tr­pi­mo ne­vi­đe­nu dis­kri­mi­na­ci­ju i ni­po­da­šta­va­nje ,ako je­di­no mi ni­je­smo “tr­go­va­li” sa go­spo­da­rom i ne­ma­mo se če­ga sti­dje­ti, a ono nam je je­di­no pre­o­sta­lo bar uz to i da eli­mi­ni­še­mo me­đu­sob­ne za­đe­vi­ce i omra­ze, lič­ne i po­li­tič­ko-stil­ske ani­mo­zi­te­te i da bu­de­mo za­jed­no.
Vi­dov­dan je tu, a mi smo mno­go go­ri, ne­go pred Ko­so­vom vje­ru­jem, ipak da i po­red svih na­ših unu­tra­šnjih ,ali spo­lja­šnjih ozbilj­nih pro­ble­ma, ima­mo sna­ge da pre­va­zi­đe­mo po­dje­le, da se uz­dig­ne­mo i ni­šta dru­go nam ne pre­o­sta­je ne­go da na­kon to­ga - po­bi­je­di­mo.!
Mo­žda će zvu­ča­ti i kao uto­pi­ja i ne­do­sa­nja­ni san ovog auto­ra, ali spas srp­skom ro­du će do­ći od nas Sr­ba iz Cr­ne Go­re i Va­so­je­vi­ća, kad-tad..
Pred­sjed­nik Sr­bi­je,nje­go­vo pre­vas­hod­stvo To­mi­sllav Ni­ko­lić je po­ča­sni gra­đa­nin jed­nog srp­skog gra­da u Cr­noj Go­ri i to je naj­bo­lji od­go­vor na sve ne­do­u­mi­ce i di­le­me.