Pi­še: Mi­lu­tin MI­ĆO­VIĆ


Ku­da ide ovaj brod - ovaj mu­tant? Mu­tant je za­bo­ra­vio ot­kud je kre­nuo, za­to je opa­san i po se­be i po one ko­je no­si i vo­zi. Za one ko­ji ga po­sma­tra­ju s dis­tan­ce, kre­nuo je ni­ot­kud, i tre­ba da stig­ne u ni­gdje, ko­je ga ve­će sti­že, i su­sre­će. Mu­tant je ne­pred­vi­div, opa­san za se­be i za dru­ge. Oni ko­ji su se kao bez gla­ve ukr­ca­li na mu­tan­ta, pri­sta­li su da po­di­je­le sud­bi­nu s njim. I sa­mi mo­ra­ju po­sta­ti mu­tan­ti. Ako ho­će­mo de­fi­ni­ci­ju mu­tan­ta (a ra­di se o čo­vje­ku), on­da je to onaj ko­ji se odvo­jio od svog po­ri­je­kla. Ili, pro­sto, čo­vjek bez po­ri­je­kla. Mu­tan­te nji­ho­va avan­tu­ra oba­ve­zno ra­za­ra i pre­tva­ra u ni­šta­vi­lo. Psi­ho­lo­zi bi utvr­di­li da je to svje­sno sa­mo­u­bi­stvo, na ra­te.
Sa­svim pre­ci­zno mo­že­mo po­ka­za­ti da je sa­vre­me­na Cr­na Go­ra – mu­tant. I ne tre­ba ni­ko da to do­ka­zu­je, jer je ona to te­melj­no po­ka­za­la. Bi­lo je onih ko­ji su je od­vra­ća­li s tog pu­ta, ali ni­je htje­la ni da ih ču­je. Mu­tant ne mo­že da ču­je pra­ve ri­je­či, ne mo­že da usvo­ji pra­ve raz­lo­ge. Jer je odvo­jen od po­ri­je­kla, i za nje­ga ne po­sto­ji ono što je isti­ni­to, ute­me­lju­ju­će. Sa­mo mu o tom ne­moj go­vo­ri­ti. Jer on ta­da po­sta­je stra­šan, ne­sno­šljiv, od­bo­jan, agre­si­van, raz­o­ran.
Mu­tant ni­šta ne vi­di ona­ko ka­ko je­ste. Sve je dru­ga­či­je ne­go što je­ste. Ali je to za jed­nog mu­tan­ta „nor­mal­no“. Jer on vi­še ni­šta ne mo­že da pod­ne­se ona­ko ka­ko je­ste. Bje­ži od sun­ca, od raz­go­vo­ra, od isti­ne. U mra­ku i za­bo­ra­vu tra­ži spas i raj.
Kad se Cr­no­go­rac odvo­ji od srp­stva (po­ri­je­kla) auto­mat­ski po­sta­je mu­tant. Pr­va i dra­stič­na iz­mje­na nje­go­vog du­šev­nog sta­nja je - ne pod­no­si isti­nu, pri­ču o po­ri­je­klu, o iden­ti­te­tu, isti­ni. To su za nje­ga „smrt­na pi­ta­nja“. Od njih bje­ži kao od ja­me. Mu­ta­ci­ja je nje­gov iz­laz i spas. Bi­ti što bi­lo sa­mo ne ono što je­ste (bio). Cr­no­gor­skom mu­tan­tu lak­še je da bu­de Hr­vat, Al­ba­nac, mu­sli­man, ka­to­lik, Ilir, ne­go Sr­bin. Lak­še mu je bi­ti pri­pad­nik bi­lo ko­je sek­te ne­go Pra­vo­sla­vlja, re­ci­mo. Ne mo­že da go­vo­ri je­zi­kom ko­ji pam­ti, go­vo­ri je­zi­kom ubr­za­nog za­bo­ra­vlja­nja i de­for­mi­sa­nja sva­kog čvr­stog poj­ma.
Eufe­mi­zam za mu­tan­ta mo­že bi­ti i gra­đa­nin. Kon­kret­no, u Cr­noj nam Go­ri, ime gra­đa­nin upo­tre­blja­va se da bi se sa­kri­lo – po­ri­je­klo. Cr­no­go­rac bez srp­stva, kao kul­tur­nog na­sle­đa, eks­pli­cit­ni je mu­tant. Spra­vljen po ele­men­tar­noj for­mu­li mu­tan­ta, gru­bim alat­ka­ma - ma­ljem, sje­ki­rom, ma­com, ma­co­lom, bla­njom, i ra­znim ku­stu­ri­ca­ma. Maj­sto­ri, ko­ji ra­de za nad­ni­cu, mo­gu da ura­de mno­go mu­tant pri­mje­ra­ka za noć. Za de­set go­di­na u Cr­noj nam Go­ri ra­di­lo se na oruk, noć­no, dnev­no, pre­ko­vre­me­no, i pro­iz­ve­den je re­ko­rd­ni broj mu­ta­na­ta.
Na­mno­živ­ši do­volj­no mu­ta­na­ta, cg (bez)gla­va­ri, rje­ša­va­ju da ubi­ju s gla­ve osta­tak na­ro­da, ta­ko što će mu in­sti­tu­ci­o­nal­no uki­da­ti pam­će­nje, ra­za­ra­ti smi­sao, ras­tu­ra­ti te­melj, obe­smi­sli­ti je­zik. Zbog to­ga pra­vo­sla­vlje, ko­je mi­sli i ži­vi iz ko­ri­je­na, hra­ni slo­bo­du i do­sto­jan­stvo čo­vje­ka, tre­ba, po za­ko­nu, sve­sti na bez­i­me­nu vjer­sku za­jed­ni­cu ili sek­tu. Zva­nič­no se uki­da pri­vi­le­gi­ja da se mi­sli i ži­vi iz te­me­lja, jer to bi ugro­ža­va­lo naj­lo­jal­ni­je, naj­o­da­ni­je, fa­na­tič­ne mu­tan­te u Cr­noj nam Go­ri na ko­ji­ma te­me­lji svo­ju (cr­nu) bu­duć­nost. (Mu­tan­ti­ma je la­ko do­ka­za­ti da je svi­je­tlo mrak, a mrak svje­tlost! Oni, vre­me­nom po­sta­ju fa­na­tič­ni vjer­ni­ci ta­kvog vri­jed­no­snog obr­ta. Sprem­ni su i da ubi­ja­ju pre­o­sta­le pro­tiv­ni­ke). Jer ova­kvi mu­tan­ti su stvo­re­ni ele­men­tar­nim hi­rur­škim za­hva­ti­ma men­tal­ne ide­o­me­di­ci­ne, ko­jom je od­stra­nje­na sva­ka moć i mi­ni­mal­nog sa­mo­stal­nog raz­mi­šlja­nja. Cr­no­gor­ski slu­čaj je bru­tal­ni ob­lik na­ci­o­pa­to­lo­gi­je, ka­že je­dan ko­ji zna.
Mu­tan­te hra­ne stro­go mo­di­fi­ko­va­nom hra­nom. I za nji­ho­vu ne­ve­li­ku men­tal­nu glad da­ju se sa­mo eks­trak­ti ide­o­lo­ški mo­di­fi­ko­va­ne hra­ne: ska­ra­će­ni smi­sao, su­že­no zna­če­nje, eufe­mi­zmi, lo­ka­li­zmi, fa­ši­zmi, pri­mi­ti­vi­zmi, vol­še­bi­zmi, du­a­li­zmi, ana­hro­ni­zmi, vir­tu­a­li­zmi, so­fi­zmi, por­ni­zmi, pla­ka­ti­zmi, re­kla­mi­zmi - za­pa­ko­va­ni pod ide­lo­škom eti­ke­tom, „Cr­na Go­ra je vječ­na“, a s pre­po­ru­kom – uzi­ma­ti bez ogra­ni­če­nja, uz uspa­van­ku: „ži­vio raj va­se­ljen­skog de­bi­li­zma“.
(Autor je knji­žev­nik)