Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


„Cr­no­gor­ska vlast i cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje’’ (do­ku­men­ta 1970-1985)... U pi­ta­nju je jed­na vr­lo za­ni­mlji­va knji­ga. Vr­lo pro­vo­ka­tiv­nog i in­spi­ra­tiv­nog na­slo­va. Od­mah na­vi­ru aso­ci­ja­ci­je: sa­da­šnja vlast i cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje, na pri­mjer. Dva­de­set i vi­še go­di­na ka­sni­je pi­ta­mo se, za­jed­no s auto­rom ove knji­ge, da li je ta na­ci­o­nal­na po­li­ti­ka za­ži­vje­la u prak­si Cr­ne Go­re? I te­o­ri­ji o na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju? Iz­vje­sno je da ni­je! Ni dan-da­nas još ni­je „mir­no mo­re“, ko­je je uz­bur­ka­no na­sto­ja­njem i sta­re i no­ve vla­sti Cr­ne Go­re.
Ova knji­ga je odi­sta ne­kon­flikt­na, iako u pr­vi mah ne osta­vlja ta­kav uti­sak. To je sva­ka­ko za­slu­ga autor­ke mr Ja­dran­ke Sel­ha­no­vić, ko­ja odi­sta ima do­bar uvid u pr­vo­ra­zred­nu arhiv­sku do­ku­men­ta­ci­ju par­tij­ske pro­vi­ni­jen­ci­je. Ta­kvim od­no­som je sti­ca­la po­vje­re­nje po­di­je­lje­ne či­ta­lač­ke pu­bli­ke. Re­kao bih čak i one oba­vje­šte­ni­je i struč­ni­je.
Mr Ja­dran­ka Sel­ha­no­vić pra­vi lu­ci­can od­skok od glav­ne te­me: cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje. Osla­nja se, ka­ko smo to već is­ta­kli, na pr­vo­ra­zred­nu arhiv­sku do­ku­men­ta­ci­ju. Bo­lje ne­ma! U toj obla­sti je ne­pri­ko­sno­ve­na. U na­ve­de­noj knji­zi oda­bra­la je pra­va do­ku­men­ta ko­ja su bi­la pu­to­kaz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta u Cr­noj Go­ri u pe­ri­o­du od 1970. do 1985. go­di­ne. U oda­bi­ru do­ku­me­na­ta autor­ka na vr­lo sup­ti­lan na­čin do­no­si upra­vo ona do­ku­men­ta iz ko­jih se naj­lak­še kre­i­rao no­vi cr­no­gor­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Pr­vo je tre­ba­lo stvo­ri­ti am­bi­jent za no­vu na­ci­o­nal­nu svi­jest, što je zna­či­lo i po­tre­bu re­or­ga­ni­za­ci­je kul­tur­no-pro­svjet­nog i na­uč­nog ži­vo­ta u Cr­noj Go­ri.
Knji­gu je ob­ja­vio Dr­žav­ni arhiv Cr­ne Go­re, ko­ji se sve vi­še ba­vi ob­ja­vlji­va­njem gra­đe iz svo­jih bo­ga­tih fon­do­va.
Pa­žlji­vim či­ta­njem oda­bra­nih do­ku­me­na­ta u ovoj knji­zi po­no­vo se sri­je­će­mo s „par­tij­skim sta­vo­vi­ma“, i lič­nim mi­šlje­nji­ma par­tij­skih funk­ci­o­ne­ra, ko­ja se da­nas – 30 go­di­na ka­sni­je mo­ra­ju pod­vrg­nu­ti na­uč­noj ocje­ni. Ta isto­rij­ska dis­tan­ca je oba­ve­zi­va­la pri­re­đi­va­ča ove vri­jed­ne knji­ge i na taj na­por. Vje­ru­jem da bi i ne­ka­da­šnji pro­ta­go­ni­sti te po­li­ti­ke o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu ko­ri­go­va­li ne­ke svo­je sta­vo­ve po­štu­ju­ći isto­rij­sku dis­tan­cu.
Htje­li smo re­ći da je ma­kar u fu­sno­ta­ma či­ta­o­cu tre­ba­lo po­nu­di­ti ta­kve autor­ske sta­vo­ve. I ne sa­mo auto­ro­ve. Po­go­to­vo, tre­ba­lo je oba­vi­je­sti­ti či­ta­o­ca što o to­me mi­sli isto­rij­ska na­u­ka! Aka­de­mik Vla­do Stru­gar je pr­vi u Cr­noj Go­ri po­stao „slu­čaj“ – upra­vo zbog sta­vo­va o cr­no­gor­skom na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju. I ni­je bio je­di­ni „slu­čaj“. Mo­žda je tre­ba­lo po­ja­sni­ti i stav Mi­lo­va­na Đi­la­sa ko­ji je slo­vio za oca cr­no­gor­ske na­ci­je, pa je ka­sni­je to po­ja­snio na iz­vje­sno dru­ga­či­ji na­čin. Mo­žda je tre­ba­lo ko­men­ta­ri­sa­ti i sta­vo­ve Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća – vi­so­kog ko­mu­ni­stič­kog funk­ci­o­ne­ra iz Cr­ne Go­re iz rat­nog vre­me­na 1944. go­di­ne, ko­ji su su­prot­ni sta­vo­vi­ma u oda­bra­nim do­ku­men­ti­ma, ko­ji či­ne osno­vu ove knji­ge?! Pa i sta­vo­ve Mi­lo­va­na Đi­la­sa s po­zna­te V ze­malj­ske kon­fe­ren­ci­je KPJ 1940. go­di­ne u Du­bra­vi kraj Za­gre­ba – ko­ja se do­brim di­je­lom ba­vi­la i na­ci­o­nal­nim pi­ta­njem. Sa­ču­va­ne su u za­bi­lje­ška­ma, naj­zad, i Ti­to­ve pri­mjed­be na ra­čun Bla­ža Jo­va­no­vi­ća i Mi­lo­ša Ra­šo­vi­ća baš o ovom pi­ta­nju: Ka­kva je to cr­no­gor­ska na­ci­ja ka­da se dva naj­ve­ća funk­ci­o­ne­ra Cr­ne Go­re – ka­zu­ju da su Sr­bi!?
Oče­ki­va­lo se, s raz­lo­gom, da će autor ove za­ni­mlji­ve knji­ge dra­go­cje­ne ar­hiv­ske gra­đe, ko­men­ta­ri­sa­ti ma­kar u na­z­na­ka­ma ovu slo­že­nu te­ma­ti­ku, ka­ko bi se či­ta­lac uvje­rio da je ri­ječ o te­mi ko­ja ni da­nas ne­ma pri­hva­tlji­va ob­ja­šnje­nja. Pri­tom mi­sli­mo na po­zna­te sta­ti­stič­ke po­dat­ke ko­ji tra­že na­uč­no ob­ja­šnje­nje: ka­ko je to je­dan 100 po­sto srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri – pre­ko no­ći – po­stao 100 po­sto cr­no­gor­ski u na­ci­o­nal­nom smi­slu? I ka­ko se, opet taj isti na­rod da­nas iz­ja­šnja­va da je 40 od­sto - srp­ski na­rod. I to sve u is­toj ge­ne­ra­ci­ji!
Ka­da ovo kon­sta­tu­je­mo, mi­sli­mo na na­uč­nu di­men­zi­ju ovog sup­til­nog pi­ta­nja. Oda­bra­na do­ku­met­na upu­ću­ju na uti­sak da im je Cen­tral­ni ko­mi­tet KPJ for­ma­li­stič­ki pri­stu­pio.
Autor knji­ge mr Ja­dran­ka Sel­ha­no­vić za­slu­žu­je pri­zna­nje što je uči­ni­la jav­nom ovu dra­go­cje­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Uz do­dat­ni na­por, o ko­me smo go­vo­ri­li, uči­ni­la bi još je­dan ko­rak da se vi­še u isto­ri­o­gra­fi­ji ne gle­da na ovo pi­ta­nje kao na so­je­vr­snu isto­ri­o­graf­sku „ta­bu te­mu“. S raz­lo­gom oče­ku­je­mo njen no­vi po­du­hvat u oda­bi­ra­nju i ob­ja­vlji­va­nju ar­hiv­ske do­ku­men­ta­ci­je, ko­ja je do­sad bi­la pod „em­bar­gom“. To oče­ku­je i struč­na jav­nost – ne sa­mo Cr­ne Go­re. Knji­gu pom­no pre­po­ru­ču­je­mo ši­roj či­ta­lač­koj pu­bli­ka­ci­ji i po­zdra­vlja­mo stav auto­ra ko­ji je iskren i de­ci­dan: „Ba­ve­ći se ovim do­ku­men­ti­ma i iš­či­ta­va­ju­ći ogro­man broj do­ku­me­na­ta iz ko­jih sam oda­bra­la ova če­ti­ri ko­ji su ob­ja­vlje­ni u ovoj knji­zi, či­ni mi se da je ko­mu­ni­stič­ka vlast, od­no­sno pe­ri­od so­ci­ja­li­zma, osta­vio ne­do­volj­no ute­me­lje­nim i ne­do­volj­no de­fi­ni­sa­nim-ne­ka pi­ta­nja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ko­ja su otvo­ri­la, na že­stok na­čin, po­le­mi­ke ko­je su na­sta­le ’90-ih go­di­na.“