Pi­še: Mar­ko Ko­va­če­vić


Ak­tu­el­na vla­da Cr­ne Go­re či­ji je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić na­sta­la je na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2012. go­di­ne. Ka­sni­je se utvr­di­lo kroz ak­tu­e­li­za­ci­ju i kon­kren­te do­ka­ze iz afe­re ,,Sni­mak'' da je u pi­ta­nju Vla­da na­sta­la na kra­đi gla­so­va i ma­ni­pu­la­ci­jom istin­ske vo­lje na­ro­da. Go­di­ne 2013. na­kon pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra pre­mi­jer ove ak­tu­el­ne vla­de po­nu­dio je, uz po­dr­šku ko­le­ga iz Be­o­gra­da, ula­zak u ovu vla­du po­li­tič­kim pred­stav­ni­ci­ma srp­skog na­ro­da. Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić, po­zvao je Sr­be da uče­stvu­ju u vla­sti i na taj na­čin po­bolj­ša­ju svoj po­lo­žaj u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja ko­ja iako u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma sa SNS-om i pred­sjed­ni­kom Ni­ko­li­ćem po­ka­zu­je svo­ju pu­nu sa­mo­stal­nost u od­lu­či­va­nju od­bi­ja­njem sva­ke mo­guć­no­sti da se uđe u vla­du osvje­do­če­nog dik­ta­to­ra. Tu je No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja po­ka­za­la po­treb­nu po­li­tič­ku ši­ri­nu. I po­red to­ga što su osnov­na pra­va srp­skog na­ro­da ugro­že­na, i što bi se ula­skom u tu Vla­du ne­što po pi­ta­nju tih pra­va si­gur­no pro­mije­ni­lo u ko­rist srp­skog na­ro­da, oni su pri­je sve­ga ima­li prin­cip da u Vla­du ne idu sa onim ko­ji je i srp­ski na­rod i sve gra­đa­ne do­veo do sa­da­šnje bi­je­de. Isto ta­ko ima­li su osje­ćaj za op­šti in­te­res svih gra­đa­na ove ze­mlje, što po­ka­zu­je da ipak ba­šti­ne brat­ski osje­ćaj pre­ma svo­jim su­gra­đa­ni­ma. Naj­bit­ni­je je što su iz­bi­li ar­gu­ment cr­no­gor­skih na­ci­o­na­li­sta, usta­ške pro­vi­nijen­ci­je da su pod kon­tro­lom Be­o­gra­da. Da­kle No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je od­bi­la ta­da uče­šće u Vla­di Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ni­je ni že­lje­la da o to­me pre­go­va­ra.
U tu istu vla­du na­sta­lu na kra­đi iz­bo­ra, na na­čin pri­ka­zan u afe­ri ,,Sni­mak'', i op­sta­lu po­li­tič­kom ko­rup­ci­jom gla­so­vi­ma Po­zi­tiv­ne CG u ja­nu­a­ru ove go­di­ne sa­da vo­de pre­go­vo­re da uđu De­mos, URA i SNP. De­mos i URA, či­ni se po sva­ku ci­je­nu i bez ob­zi­ra na sve že­le u tu vla­du. Mi­o­drag Le­kić je čak po­dr­žao osta­nak Ra­ška Ko­nje­vi­ća, mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va ko­ji je na­re­dio pre­bi­ja­nje gra­đa­na 24 ok­to­bra, na tom mje­stu. Pod­sje­ti­mo sa­mo, op­tu­ži­va­li su Po­zi­tiv­nu za po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju jer su da­li po­vje­re­nje Vla­di u ko­ju že­le da uđu, a po­tom oni ko­ji ni­su da­li po­vje­re­nje toj Vla­di ho­će u nju da uđu? Ko je tu po­šte­ni­je po­stu­pio? DU­RA ili Po­zi­tiv­na?
Naj­smje­šni­ji su po­ku­ša­ji da se pri­ka­že ovo stu­pa­nje u va­zal­ni od­nos pre­ma Đu­ka­no­vi­ću istim sa za­htje­vi­ma DF od 27. sep­tem­bra 2015. ka­da su po­če­li pro­te­sti. Sa­mo da pod­sje­ti­mo da je pr­vi za­htjev na tim pro­te­sti­ma bio - OSTAV­KA MI­LA ĐU­KA­NO­VI­ĆA I PAD AK­TU­EL­NE VLA­DE! Da­kle pad iste ove Vla­de u ko­ju DU­RA že­li da uđe. Tek na­kon to­ga za­htjev je bio for­mi­ra­nje pre­la­zne Vla­de ko­ja bi or­ga­ni­zo­va­la fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Zar mo­že bi­ti isto pre­go­va­ra­nje sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, Du­škom Mar­ko­vi­ćem, Mi­lu­ti­nom Si­mo­vi­ćem, Iva­nom Bra­jo­vi­ćem, Ra­škom Ko­nje­vi­ćem pod men­tor­stvom Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća o ula­sku u Vla­du na­sta­lu 2012, na kra­đi gla­so­va, ko­joj ni­je pre­ki­nut man­dat i do­go­vo­ri i pre­go­vo­ri o for­mi­ra­nju no­ve Vla­de ko­ja bi na­sta­la usled ostav­ke ko­ju bi Đu­ka­no­vić mo­rao da­ti pod pri­ti­skom na­ro­da i opo­zi­ci­je na pro­te­sti­ma ? To ni­ka­ko ne mo­že bi­ti isto i ni­smo svi isti.
Ni­smo svi hip­no­ti­sa­ni Ran­ko­vim i Ra­ško­vim raz­delj­kom i re­to­ri­kom. Ni­smo svi za­bo­ra­vi­li , po­put Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, za­što nas je na­rod gla­sao. Je li na­rod gla­sao Mi­o­dra­ga Le­ki­ća da bu­de pred­sjed­nik Cr­ne Go­re ili da se po­no­vo an­ga­žu­je u Vla­di Mi­la Đu­ka­no­vi­ća? Ka­da je Đu­ka­no­vić po­nu­dio Sr­bi­ma ula­zak u Vla­du 2013. go­di­ne, No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je to od­bi­la, ali se sje­ćam da se, tru­be­ći sna­žno, od­mah pri­ja­vio da u tu Vla­du uđe Pre­drag Po­po­vić, pred­sjed­nik Na­rod­ne stran­ke, ko­ji je od adre­na­li­na ko­ji mu je uda­rio u gla­vu od sre­će zbog Mi­lo­vog po­zi­va za­bo­ra­vio da je nje­go­va stran­ka van­par­la­men­tar­na. Iz­gle­da da oni ko­ji­ma je Đu­ka­no­vić jed­nom še­fo­vao, uvi­jek za­tre­pe­re na mo­guć­nost da opet bu­du u nje­go­vom naj­mu. Ta­ko ni Le­kić sa­da ne že­li ni­ka­ko da pro­pu­sti tu pri­li­ku. Uslo­vio je da Po­zi­tiv­na ne smi­je da pre­go­va­ra sa kvo­te opo­zi­ci­je (ma šta to zna­či­lo) i za­pri­je­tio ako ta­ko bu­de da će iza­ći iz pre­go­vo­ra a po­tom, ma­nje od 24 ča­sa ka­sni­je, sje­dio osmjeh­nut po­red Azre Ja­sa­vić ko­ja je sa te tkz. kvo­te na­stu­pa­la u pre­go­vo­ri­ma.
Ja­sno je sa­da da su Le­kić i me­di­ji ko­ji su ih po­ve­li u ovu pri­ču, usto­li­či­li Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća u opo­zi­ci­o­nu fo­te­lju sa­mo da bi ih ovaj lak­še pre­veo do ula­ska u Vla­du Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ran­ko je ne­ka ,,taj­na ve­za'' za sve njih i DPS. Šta se su­štin­ski že­li po­sti­ći? Da li mo­že­mo sma­tra­ti ika­kvom pro­mje­nom to što će Mi­lo Đu­ka­no­vić u svo­joj vla­di da an­ga­žu­je svo­ja dva biv­ša mi­ni­stra ( Rak­če­vić je bio i vi­ce­pre­mi­jer) i da osta­vi pu­le­ne Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća? Da li se mo­že sma­tra­ti pro­mje­nom ve­li­kih raz­mje­ra, to što će Vla­du Cr­ne Go­re da či­ne pre­mi­jer po­te­kao iz Cen­tral­nog ko­mi­te­ta omla­di­ne KPJ, Rak­če­vić i Kri­vo­ka­pić ko­ji su bi­li čla­no­vi istog tog ko­mi­te­ta i ove­šta­li di­plo­ma­ta ko­ji je či­tav ži­vot pro­veo na ja­sla­ma CK i ko­ji je,sa­da vi­di­mo na­vi­kao da svoj po­gled uvi­jek upi­re ka vr­hu Par­ti­je. Ja­sno je da na vri­je­me ko­mu­ni­zma po­sto­je i po­zi­tiv­na ( hm, po­zi­tiv­na) sje­ća­nja ali da li ova ze­mlja mo­že na­pri­jed ako sa na­ma vla­da­ju ide­o­lo­ški po­tom­ci cr­ve­nih ko­me­sa­ra u 21. vi­je­ku ko­ji su raz­bi­li tri dr­ža­ve do sa­da?
Na­ža­lost, is­po­sta­vio se tač­nim onaj ci­tat kne­gi­nje Mi­li­ce iz fil­ma Boj na Ko­so­vu, ko­ji sam ci­ti­rao u pret­pro­šloj ko­lum­ni a u kom ona kne­zu La­za­ru ka­že: ,,Oni će se pre po­tur­či­ti ne­go što će sa to­bom uda­ri­ti po Tur­ci­ma.'' Ta­ko su Le­kić i osta­li pri­je oti­šli u vla­du Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ne­go što su sku­pa sa DF-om po njoj uda­ri­li.