Pi­še: Vo­jo Vu­le­tić


Već pet­na­est go­di­na bo­rim se za što bo­lji i si­gur­ni­ji so­ci­jal­ni po­lo­žaj pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da Cr­ne Go­re i pro­tiv nji­ho­vog obes­pra­vlji­va­nja. Za­to ovog pu­ta ne­ću pi­sa­ti o od­no­su vla­sti i Vla­de pre­ma pro­ble­mi­ma pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da, jer oni ovih vi­še od če­tvrt vi­je­ka ni­je­su po­ka­zi­va­li od­go­vor­nost pre­ma pen­zi­o­ne­ri­ma, nji­ho­vom so­ci­jal­nom po­lo­ža­ju, zdra­stve­noj za­šti­ti, itd. Ovom pri­li­kom obra­ćam se oni­ma ko­ji za­stu­pa­ju i pred­sta­vlja­ju ovu mno­go­broj­nu po­pu­la­ci­ju, od­no­sno pre­ko 127.000 pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da. Tu pri­je sve­ga mi­slim na Udru­že­nje pen­zi­o­ne­ra Cr­ne Go­re. Udru­že­nje ko­je bro­ji to­li­ko čla­no­va, od ko­jih re­dov­no ubi­ra čla­na­ri­nu, ne mo­že se re­ći da se ne ba­vi od­re­đe­nim so­ci­jal­no -re­kre­a­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma, a u ne­kim op­šti­na­ma ve­o­ma ozbilj­no i rje­ša­va­njem stam­be­nih pi­ta­nja (Pod­go­ri­ca i Bi­je­lo Po­lje), mo­gu­će i još po­ne­gdje. Ali, za­što se to­li­ko upor­no i neo­pro­sti­vo ću­ti po­vo­dom tro­go­di­šnjeg za­mr­za­va­nja pen­zi­ja, za­tim o ve­li­kom bro­ju pen­zi­o­ne­ra s ve­o­ma ma­lim pri­ma­nji­ma i o to­me da mno­gi ži­ve is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva, jer pri­ma­ju oko 180 eura mje­seč­no, a mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa je ne­što is­pod 810 eura?! Po­sli­je tro­go­di­šnjeg za­mr­za­va­nja pen­zi­ja, me­di­ji pre­no­se da će u ovoj go­di­ni pro­sječ­noj pen­zi­ji od 273 eura bi­ti do­da­to oko 3,5 eura, ili 1,2 od­sto. Ni­je li od­već tu­žno da se ru­ko­vod­stvo udru­že­nja ko­je ima ne­ko­li­ko hi­lja­da čla­no­va ( i ja sam član tog udru­že­nja i re­dov­no mi se od pen­zi­je od­bi­ja od­re­đe­ni iz­nos za čla­na­ri­nu) gla­sno i ja­sno ne od­re­di pre­ma ta­kvoj od­lu­ci i da za­ka­že od­re­đe­ni skup pen­zi­o­ne­ra gdje bi se od­lu­či­lo o ade­kvat­nim ob­li­ci­ma dje­lo­va­nja? To što ja i par­ti­je pen­zi­o­ne­ra po­ku­ša­va­mo da kroz po­li­tič­ko dje­lo­va­nje is­tak­ne­mo lo­še i sko­ro ne­iz­dr­ži­vo so­ci­jal­no sta­nje ve­li­kog bro­ja pen­zi­o­ne­ra- ni­je do­volj­no. U tim par­ti­ja­ma ne­ma to­li­ko pen­zi­o­ne­ra ko­ji bi mo­gli da iz­dej­stvu­ju ozbilj­ni­ji pri­ti­sak na vla­du i na re­sor­na mi­ni­star­stva. Ni­je li vri­je­me da pen­zi­o­ne­ri, kao i nji­ho­va ru­ko­vod­stva iz udru­že­nja raz­mi­šlja­ju i o ne­kim no­vi­jim ob­li­ci­ma or­ga­ni­zo­va­nja ka­ko bi što ra­ci­o­nal­ni­je šti­ti­li pri­je sve­ga so­ci­jal­ni, a po­tom i ukup­ni in­te­res pen­zi­o­ne­ra? Zar ni­je za dru­štvo i za dr­ža­vu lo­še, da se ogro­man broj is­ku­snih i vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih lju­di, ko­ji su iz ra­znih raz­lo­ga is­klju­če­ni iz ra­da (ne­ki s pu­nim rad­nim sta­žom, a ne­ki ne), na­la­ze van to­ko­va dru­štva i od­bra­ne dr­žav­nih in­te­re­sa?
Bi­lo bi neo­p­hod­no da ru­ko­vod­stvo Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra Cr­ne Go­re or­ga­ni­zu­je te­mat­ske ras­pra­ve, pri­mje­ra ra­di o so­ci­jal­nom po­lo­ža­ju pen­zi­o­ne­ra, za­ko­no­dav­noj re­gu­la­ti­vi, o po­lo­ža­ju i funk­ci­o­ni­sa­nju Fon­da PIO, do­sa­da­šnjoj prak­si i o tra­že­nju no­vih pra­va­ca dje­lo­va­nja. I to ne sa­mo u okvi­ru udru­že­nja i nje­go­vih or­ga­na već u pri­su­stvu svih onih ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom. Si­gu­ran sam da pen­zi­o­ne­ri mo­ra­ju na­ći no­ve ob­li­ke or­ga­ni­zo­va­nja i dje­lo­va­nja ka­ko bi se ubu­du­će ozbilj­ni­je i od­go­vor­ni­je tre­ti­ra­la pi­ta­nja ko­ja tan­gi­ra­ju pen­zi­o­ner­sku po­pu­la­ci­ju. Vlast i vla­de će se mi­je­nja­ti, a pen­zi­o­ne­ri će, ako se na ade­kva­tan na­čin ne or­ga­ni­zu­ju, bi­ti sa­mo re­zer­vat za ubi­ra­nje gla­so­va na iz­bo­ri­ma. Pen­zi­o­ne­ri se mo­ra­ju or­ga­ni­zo­va­ti da po­sta­nu ozbi­ljan part­ner vla­sti i vla­di i da bu­du pri­sut­ni svu­da gdje se od­lu­ču­je o nji­ho­vim ži­vot­nim pi­ta­nji­ma. Ta­ko broj­na po­pu­la­ci­ja ima šan­su, a i do­sad je ima­la, da se or­ga­ni­zu­je kao ja­ka i uti­caj­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja i po­li­tič­ka sna­ga da bi u sa­gla­sju dje­lo­va­li dvoj­no. Pre­ko ne­vla­di­nog sek­to­ra i pre­ko za­ko­no­dav­ne vla­sti gdje se so­ci­jal­ni po­lo­žaj pen­zi­o­ne­ra za­ko­no­dav­no ure­đu­je, kao i sva dru­ga pi­ta­nja ve­za­na za pen­zi­o­ne­re i so­ci­jal­no ugro­že­ne ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva. Kad bi se u za­ko­no­dav­noj vla­sti, tj. u skup­šti­ni na­la­zi­li i pred­stav­ni­ci pen­zi­o­ne­ra ta­da bi se se dru­ga­či­je raz­go­va­ra­lo i dru­ga­či­je bi se vlast od­no­si­la pre­ma ovoj po­pu­la­ci­ji ne­go što je do­sad bio slu­čaj. Raz­go­vor o ovom pi­ta­nji­ma ne bi tre­ba­lo mno­go od­la­ga­ti ka­ko bi se iz­bje­gle po­sle­di­ce ko­je bi pen­zi­o­ne­ri tr­pje­li u na­stu­pa­ju­ćem pe­ri­o­du.