Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Vri­je­me je da se sta­vi tač­ka na ma­ni­pu­la­ci­je za ko­je po­se­žu po­li­ti­ča­ri u bes­kr­pu­lo­znoj bor­bi za gla­so­ve. Mo­ra­mo to uči­ni­ti i zbog na­ših pre­da­ka či­ja se bor­ba za za­jed­nič­ku otadž­bi­nu da­nas že­li pred­sta­vi­ti po­sve dru­ga­či­je na sra­mo­tu nji­ho­vih po­to­ma­ka.
Ka­da sam pri­je ne­ko­li­ko da­na še­tao svo­ju usta­lje­nu mar­šu­tu To­lo­škom šu­mom sre­toh se sa jed­nim od ti­pič­nih DPS gla­sa­ča, a uz to i sim­pa­ti­ze­rom ili čla­nom, ni­je­sam sa­svim si­gu­ran, SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re, ko­ji po već vi­đe­noj ma­tri­ci uoči iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri osu palj­bu na mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko pri­mor­skog gsp. Am­fi­lo­hi­ja, zbog nje­go­vih sta­vo­va ve­za­no za Ko­mu­ni­stič­ki po­kret, ali i po De­mo­krat­skom fron­tu, po­istvje­ću­ju­ći ga sa čet­nič­kim po­kre­tom. Da bi kom­ple­ti­rao svo­ju pri­ču ne za­bo­ra­vi da osu­di i ne­ke svo­je ro­đa­ke iz po­ro­di­ca ko­je su pri­pa­da­le Na­rod­nooslo­bo­di­lač­kom po­kre­tu, a ko­ji su po nje­go­vom mi­šlje­nju, za­to što po­sje­ću­ju cr­kvu i pri­pa­da­ju De­mo­krat­skom fr­on­tu, iz­ne­vje­ri­li ide­a­le svo­jih pre­da­ka.
Da se ra­di o in­te­lek­tu­al­nom bo­ga­lju in­stru­i­ra­nom od stra­ne DPS-a da uoči iz­bo­ra po­ten­ci­ra sta­ru pri­ču o po­dje­la­ma na čet­ni­ke i par­ti­za­ne, od­mah mi je bi­lo ja­sno. Za­to je i mo­ja re­ak­ci­ja na nje­gov ko­men­tar bi­la bla­ža ne­go što bi bi­la da sam na­spram se­be imao sa­go­vor­ni­ka ko­ji mo­že kom­pe­tent­no po­le­mi­sa­ti na ovu te­mu, ali i to što sam mu sa­suo u brk bi­lo je do­volj­no da ga osta­vim bez tek­sta. Raz­mi­šljao sam da li ima po­tre­be da se i na ovaj na­čin ogla­sim po ovom pi­ta­nju i od­lu­čio da ipak is­ka­žem svoj stav, naj­vi­še zbog ve­li­kog bro­ja mo­jih pri­ja­te­lja i par­tij­skih dru­go­va ko­ji po­ti­ču iz jed­nih i iz dru­gih po­ro­di­ca ko­ji­ma ne sme­ta da bu­du za­jed­no u od­bra­ni ča­sti i do­sto­jan­stva nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re.
To da su se ak­tu­el­ni re­žim i ne­ka udru­že­nja ko­ja koba­ja­gi ba­šti­ne te­ko­vi­ne Na­rod­nooslo­bo­di­lač­ke bor­be od­red­kli ide­a­la te bor­be, ja­sno je svi­ma ko­ji ho­će da po­gle­da­ju isti­ni u oči. Ako bi išli ko­rak da­lje oni su svo­jom po­li­ti­kom ne­gi­ra­li sve ono što su pri­go­va­ra­li čet­nič­kom po­kre­tu od­lu­kom da uđu u sa­vez sa agre­so­ri­ma na Ju­go­sla­vi­ju iz 1941–1945. god. I ti­me iz­ne­vje­ri­li ide­a­le onih u či­je ime bar­ja­če Cr­nom Go­rom ali ne sa tro­boj­kom sa pe­to­kra­kom ko­ja je bi­la sim­bol te bor­be već sa sim­bo­li­ma NA­TO pak­ta či­je su naj­istaknu­ti­je čla­ni­ce bi­le oku­pa­to­ri Ju­go­sla­vi­je a ti­me i Cr­ne Go­re. Ako se ovo­me do­da i po­dr­ška po­di­za­nju spo­men-obiljež­ja nje­mač­kim i ita­li­jan­skim oku­pa­tor­skim voj­ni­ci­ma po­gi­nu­lim u Cr­noj Go­ri u vri­je­me NOB-a, on­da je ja­sno o ka­kvim se sljed­be­ni­ci­ma NOB-a i re­vo­lu­ci­je ra­di.
Da ko­me­di­ja bu­de pot­pu­na maj­sto­ri za ma­ni­pi­la­ci­je čak i čla­no­ve SUB­NOR-a Cr­ne Go­re – Ju­go­slo­ven­ska op­ci­ja (udru­že­nja na či­jem se če­lu na­la­zi Bra­ni­slav Lju­mo­vić naj­mla­đi bo­rac sa Su­tje­ske, go­lo­o­toč­ki mu­če­nik ali pri­je sve­ga skrom­ni čo­vjek i pa­tri­o­ta, ži­vi sim­bol po­sto­ja­no­sti, če­sti­to­sti i ljud­sko­sti, dič­ni sin Pi­pe­ra ko­ji iako u po­od­ma­klim go­di­na­ma svog ži­vo­ta ne za­bo­ra­vlja oda­kle je i od ko­ga je bez re­zer­ve sli­je­de­ći ide­a­le i tra­di­ci­ju svo­jih slav­nih pre­da­ka hra­bro i do­sto­jan­stve­no pr­ko­se­ći ovom be­sud­nom vre­me­nu u ko­jem je sve de­gra­di­ra­no i obe­smi­šlje­no ) ko­ji ba­šti­ne iz­vor­ne prin­ci­pe NOR-a na­zi­va­ju čet­ni­ci­ma sa­mo za­to što se ni­je­su sta­vi­li u slu­žbu re­ži­ma i nje­go­ve po­da­nič­ke po­li­ti­ke pre­ma oku­pa­to­ri­ma biv­še nam za­jed­nič­ke dr­ža­ve.
Ovom za Cr­nu Go­ru uvijek te­škom te­mom po­sled­njih de­ce­ni­ja re­žim se is­klju­či­vo ba­vi da bi se gra­đa­ni pre­bro­ja­va­li i svr­sta­va­li na jed­nu ili dru­gu stra­nu. Da se re­žim ni­je u pot­pu­no­sti sta­vio u slu­žbu biv­ših i sa­da­šnjih oku­pa­to­ra Cr­ne Go­re i okre­nuo pro­tiv Ru­si­je kao po­bjed­ni­ka u toj bor­bi on­da po­tre­be za ko­men­ta­rom ne bi bi­lo. Ova­ko pro­sto­ra za no­va iz­u­ča­va­nja ima na pre­tek. Na­ro­či­to ka­da se stra­sti u Cr­noj Go­ri smi­re i kad po­sta­ne­mo istin­sko de­mo­krat­sko dru­štvo. A vri­je­me je da se sta­vi tač­ka na ma­ni­pu­la­ci­je za ko­jima po­se­žu po­li­ti­ča­ri u beskr­pu­lo­znoj bor­bi za gla­so­ve. Mo­ra­mo to uči­ni­ti i zbog na­ših pre­da­ka či­ja se bor­ba za za­jed­nič­ku otadž­bi­nu da­nas že­li pred­sta­vi­ti po­sve dru­ga­či­je na sra­mo­tu nji­ho­vih po­to­ma­ka. Jer da su po­gi­nu­li he­ro­ji re­vo­lu­ci­je raz­mi­šlja­li na na­čin na ko­ji to že­le pred­sta­vi­ti ak­tu­el­ni vla­sto­dr­šci oni si­gur­no ne bi pro­li­va­li krv i da­va­li ži­vo­te za ovu i ova­kvu Cr­nu Go­ru.