Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Do­sad se gla­sa­lo pet pu­ta, iz to­ga je pro­is­te­kla svo­je­vr­sna rang li­sta, ali sve mo­že da bu­de ”puj pi­ke ne va­ži”. Do­sa­da­šnja iz­ja­šnja­va­nja su, na­i­me, bi­la ne­for­mal­na i ne­ka vr­sta pred­sta­ve za jav­nost. Po­što je ta igra za­vr­še­na, vri­je­me je za pra­vo po­ga­đa­nje.
Ri­ječ je o iz­bo­ru no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN, ko­ji od 1. ja­nu­a­ra tre­ba da za­mi­je­ni ju­žno­ko­rej­skog di­plo­ma­tu Ban Ki­mu­na, ko­me dru­gi pe­to­go­di­šnji man­dat (na tre­ći i ne­ki sle­de­ći ne­ma pra­vo), is­ti­če 31. de­cem­bra.
Ko će bi­ti no­vi gen­sek „svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je” sva­ka­ko je ma­nje va­žno od to­ga ko će, ta­ko­đe u ja­nu­a­ru 2017, stu­pi­ti na du­žnost no­vog pred­sjed­ni­ka SAD, ali ni­je ni za­ne­mar­lji­vo, a ovaj po­sao, ko­ji se ne­kad oba­vljao is­klju­či­vo u ku­lo­a­ri­ma, ovog pu­ta je za­po­čet po­ka­znom vje­žbom iz tran­spa­rent­no­sti, ko­ja, ka­ko stva­ri sto­je, ni­je po­slu­ži­la svr­si.
Što zna­či da se sve vra­ća opro­ba­nom do­mun­đa­va­nju iza za­tvo­re­nih vra­ta: već za ne­ko­li­ko da­na po­či­nje pra­vo gla­sa­nje, pri če­mu će pre­sud­na bi­ti vo­lja pet ve­li­kih si­la ko­je u pet­na­e­sto­čla­nom Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti, ima­ju pra­vo ve­ta.
Am­ba­sa­do­ri po­me­nu­te pe­tor­ke će, za raz­li­ku od ne­stal­nih čla­ni­ca ”svjet­ske vla­de”, u ru­ka­ma od­sad ima­ti cr­ve­ne kar­to­ne, i onaj me­đu de­vet pre­o­sta­lih kan­di­da­ta (pet mu­ška­ra­ca i če­ti­ri že­ne) ko­ji ”po­cr­ve­ni”, is­pa­da iz igre. Bez ob­zi­ra na to da li je u do­sa­da­šnjim neo­ba­ve­zu­ju­ćim gla­sa­nji­ma bio na pr­vom, dru­gom ili po­sled­njem mje­stu.
Po­či­nje, da­kle, di­plo­mat­sko ma­ne­vri­sa­nje ko­je mo­že da se za­vr­ši br­zo ili da se oteg­ne – to­li­ko da se već po­mi­nje i mo­guć­nost da Ban Ki­mun do­bi­je i do­dat­nu go­di­nu.
An­to­nio Gu­te­reš (Por­tu­ga­li­ja), Vuk Je­re­mić (Sr­bi­ja), Mi­ro­slav Laj­čak (Slo­vač­ka), Da­ni­lo Tirk (Slo­ve­ni­ja), Su­za­na Mal­ko­ra (Ar­gen­ti­na), He­len Klark (No­vi Ze­land), Sr­đan Ke­rim (Ma­ke­do­ni­ja), Na­ta­lia Ger­man (Mol­da­vi­ja) i Kri­sta­li­na Ge­or­gi­e­va (Bu­gar­ska – ko­ja je po­sle ne­for­mal­nih gla­sa­nja za­mi­je­ni­la ne­u­spje­šnu Iri­nu Bo­ko­vu) – to su li­ca, od­re­da is­ku­sne di­plo­ma­te i po­li­ti­ča­ri – ko­ja se na­da­ju la­ska­voj ti­tu­li i pre­sti­žnom po­slu.
Od ove tr­ke su od­u­sta­li sa­mo Ve­sna Pu­sić (Hr­vat­ska), Igor Luk­šić (Cr­na Go­ra) i Kri­sti­a­na Fi­gu­e­res (Ko­sta­ri­ka). Neo­ba­ve­zu­ju­ća gla­sa­nja su im, na­i­me, ne­dvo­smi­sle­no sta­vi­la do zna­nja da su istin­ski aut­saj­de­ri.
Kad je, još u de­cem­bru pro­šle go­di­ne, po­čeo iz­bor­ni pro­ces, mno­gi su se ob­ra­do­va­li što će se on oba­vlja­ti otvo­re­ni­je od do­sa­da­šnjih. To je bi­la ide­ja ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne, 70-go­di­šnjeg Dan­ca Mo­gen­sa Li­ke­tof­ta. On je smi­slio ta ”prob­na gla­sa­nja”, na ko­ji­ma su am­ba­sa­do­ri Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti aspi­ran­te ran­gi­ra­li ta­ko što su nji­ho­vu kan­di­da­tu­ru ”ohra­bri­va­li”, ”obes­hra­bri­va­li” ili kon­sta­to­va­li da o nji­ma ”ne­ma­ju mi­šlje­nje”.
Re­zul­ta­ti su no­mi­nal­no bi­li taj­ni, ali su sa­zna­va­ni čim su li­sti­ći pre­gle­da­ni. Da je po to­me, ap­so­lut­ni fa­vo­rit bio bi Gu­te­reš; s dru­gim mje­stom u za­vr­šnom gla­sa­nju Je­re­mić je do­bio ne­što či­me će ubu­du­će mo­ći da se hva­li, a so­lid­no ran­gi­ra­ni su osta­li i Laj­čak i Tirk.
Kad je pro­ces po­čeo, fo­to­ro­bot bu­du­ćeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra bio je da je že­na (jer vri­je­me je da se i na ovaj na­čin po­tvr­di rod­na rav­no­prav­nost), da je iz Is­toč­ne Evro­pe (na nju je do­šao – neo­ba­ve­zu­ju­ći – red) i da je ”do­bar” i sa Ame­ri­kom i sa Ru­si­jom. Jer sa iz­bo­rom glav­ne si­le slo­ži­će se i Bri­ta­ni­ja i Fran­cu­ska, dok Ki­na ovo­ga pu­ta ne­ma svog mi­lje­ni­ka.
Is­po­sta­vi­lo se, me­đu­tim, da ide­al­nog, ili ide­al­ne ne­ma. Gu­te­reš je, na­vod­no, ne­pri­hva­tljiv Ru­si­ji, jer do­la­zi iz NA­TO ze­mlje, dok je Je­re­mić, ta­ko­đe pre­ma te­ku­ćim gla­si­na­ma, ne­po­do­ban za Ame­ri­ku (gdje mu se ne opra­šta pro­ti­vlje­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va). Laj­čak je, pak, dok­to­ri­rao u Mo­skvi, ko­ja je, ka­ko se su­ge­ri­še, na­vi­ja­la za Bo­ko­vu, ko­ja ni­je u mi­lo­sti Ame­ri­ka­na­ca).
Da­kle, kom­pli­ko­va­na ge­o­po­li­tič­ka arit­me­ti­ka, pa će ras­plet bi­ti sva­ka­ko za­ni­mljiv, a mo­žda i iz­ne­na­đu­ju­ći. S tog sta­no­vi­šta in­tri­gant­no je no­mi­no­va­nje Kri­sta­li­ne Ge­or­gi­e­ve, funk­ci­o­ner­ke EU, ko­ja je kao kan­di­dat­ki­nja Bu­gar­ske bi­la eli­mi­ni­sa­na na po­čet­ku tr­ke, a ko­ja se u igru vra­ti­la po­što nje­na ri­val­ka ni­je do­bi­la po­dr­šku. Za nju, na­vod­no, lo­bi­ra i An­ge­la Mer­kel, ali se još ne zna da li će pro­ći ključ­ni test: da se do­dvo­ri Ame­ri­ci i ne bu­de blo­ki­ra­na od Ru­si­je (i obr­nu­to).
Na kra­ju, mo­glo bi da se de­si da no­vi čel­nik UN – či­ji po­sao, u skla­du sa zva­njem, va­ri­ra od ge­ne­ra­la do se­kre­ta­ra: me­na­džer je po­sa­de od oko 45.000 bi­ro­kra­ta i upra­vlja bu­dže­tom od 14 mi­li­jar­di do­la­ra – po­sta­ne ne­ko ko ni­je bio uče­snik pred­i­gre. U sva­kom slu­ča­ju, pra­vi iz­bor tek po­či­nje, u okol­no­sti­ma ka­da no­vo za­o­štra­va­nje iz­me­đu Ru­si­je i Za­pa­da – zbog Si­ri­je i iz­vje­šta­ja o oba­ra­nju ma­le­zij­skog put­nič­kog avi­o­na iz­nad Ukra­ji­ne – ne obe­ća­va br­zo pu­šta­nje bi­je­log di­ma iz­nad Is­toč­ne ri­je­ke – sig­na­la da je iza­bran no­vi pa­pa svjet­ske di­plo­ma­ti­je.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
,,Po­li­ti­ke'')