Autor: Dra­gan Bur­sać

Zli cr­ve­ni ko­mu­ni­stič­ki in­ter­na­ci­o­nal­ci, kao i pri­pad­ni­ci pa­ra­voj­nih, tzv. par­ti­zan­skih je­di­ni­ca, od­lu­či­li su da po­dig­nu spo­men- plo­ču na ko­joj pi­še ,,Smrt fa­ši­zmu”.
I to gdje, bra­ćo i se­stre? Na Blaj­bur­gu! Na mje­stu naj­ve­ćeg stra­ti­šta na­ših re­gu­lar­nih je­di­ni­ca NDH, ko­je su po­sve mir­no htje­le da se pre­da­ju sa­ve­zni­ci­ma.
Ali ti iz­daj­ni­ci, Bri­tan­ci, ’45, iz­ru­či­li su cvi­jet na­še mla­do­sti pa­ra­voj­nim ko­mu­ni­stič­kim ban­di­ti­ma i oni sa­da se­dam de­ce­ni­ja po­sli­je po­di­žu spo­me­nik an­ti­fa­ši­sti­skoj ba­gri.
Usta­ni­mo, u stroj, u boj! Vra­ti­mo se na sta­ze sta­re sla­ve.
Ova­ko bi ne­ka­ko mo­gao zvu­ča­ti go­vor ka­kvog za­ja­pu­re­nog neo­u­sta­še sa par pro­mi­la vin­ce­ka u se­bi, dok ner­vo­zno slu­ša vi­je­sti sa pra­ga ku­će, a u gla­vi mu bub­nja Tomp­son iz si­noć­nje ka­fa­ne.
Ali, bri­ge ne­ma da bri­ne pre­zre­li usta­ša. Mir­no mo­že da spa­va na­no–sve ja za­kla­no. Pa i ono ma­lo na­de za nor­ma­lan ži­vot. Ba­rem u Ja­se­nov­cu. Mje­stu gdje je u si­ste­mu kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra po­bi­je­no pre­ko 80 hi­lja­da Sr­ba, Je­vre­ja, Ro­ma, Hr­va­ta an­ti­fa­ši­sta i svih osta­lih. Da­kle LjU­DI.
I ne da mir­no uz vin­cek i tomp­son­če­ka mo­že spa­va­ti naš i ne ta­ko ima­gi­na­ran usta­ša, ne­go mo­že na­zdra­vi­ti još jed­nom ča­šom.
Za ko­ga? Za dom, za usta­ški po­kret, za sve te­ko­vi­ne fa­ši­stič­ke i kvi­slin­ške tvo­re­vi­ne NDH, a naj­vi­še mo­že na­zdra­vi­ti naš ,,ujak” zva­nič­nim pred­stav­ni­ci­ma op­šti­na Ja­se­no­vac i Po­po­va­ča, kao i Ve­te­ra­ni­ma hr­vat­skih od­bram­be­nih sna­ga (HOS), ko­ji su po­sta­vi­li spo­men-plo­ču svo­jim po­gi­nu­lim ka­ma­ra­di­ma baš na ovom mje­stu, a od svih po­ru­ka, eto, je­di­no im je pa­la ona usta­ška ,,Za dom sprem­ni”.
I on­da isto­ri­ča­ri go­vo­re o ne­ka­kvom re­vi­zi­o­ni­zmu? Ne, na sna­zi je si­stem­ski pro­du­že­ni ži­vot fa­ši­stič­ke NDH. Ne za­bo­ra­vi­te, ovaj skup su po­dr­ža­li pred­sjed­ni­ci op­šti­na, kao i jed­no zva­nič­no udru­že­nje ve­te­ra­na. To što fa­ši­zam ni­je pro­go­vo­rio je­zi­kom iz ’43, ni­je stvar se­man­ti­ke ne­go bro­ja lju­di za od­strel. Ne­ma vi­še u tom Ja­se­nov­cu odav­no go­re po­bro­ja­nih ma­nji­na. Ne­sta­lo ih je u zad­nja dva ra­ta i do­ve­de­ne su na rub sta­ti­stič­ke gre­ške. Pa vi­še na svi­je­tu obi­ta­va ti­be­tan­skih le­o­par­da, ne­go Sr­ba na po­te­zu Gli­na-Ja­se­no­vac! Za či­je ba­be pa­re? Za pa­re svih nas, za­bo­rav­nih, sli­je­pih kod oči­ju I glu­vih kod uši­ju, ko­ji ne vi­di­mo per­ver­zi­ju ep­skih raz­mje­ra.
Za­pra­vo per­ver­zi­ju po­vi­je­snu ko­ja je po­sta­la per­ver­ti­ra­na mon­stru­o­zna igra. Po­gle­daj­te sa­mo–na ula­zu u Aušvic sto­ji nat­pis ,,Rad oslo­ba­đa”, ču­ve­na na­ci­stič­ka kri­la­ti­ca, ko­jom je u smrt otje­ra­no na mi­li­o­ne, pri­je sve­ga Je­vre­ja. I to, sa­mo po se­bi, le­di krv u ži­la­ma. A, za­mi­sli­te sad, ka­ko li bi se svi­jet za­mr­zao, stao i o uža­su se za­ba­vio, ka­da bi neo­na­ci­sti, sta­vi­li, na­pri­li­ku isti ta­kav mo­to is­pred Mat­ha­u­ze­na da­nas, 2016. Ne mo­že­te za­mi­sli­ti? A, šta ima­te i za­zmi­šlja­ti, kad par sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra ju­žno upra­vo pri­ka­zu­ju ta­kvu si­tu­a­ci­ju u re­al­no­sti.
Krv­nik na mje­stu zlo­či­na, po­di­že spo­me­nik se­bi-krv­ni­ku. Ne­sum­nji­vo, to je pre­se­dan ka­kvog ne pam­ti mo­der­na po­vi­jest. Mo­že­te, po­vla­či­ti pa­ra­le­le do be­svi­je­sti, ali ta­kav pre­se­dan jed­no­stav­no ne po­sto­ji. Pa čak i onaj ima­gi­nar­ni an­ti­fa­­ši­sta sa po­čet­ka pri­če (a, iz­ge­da su je­di­no sa­mo ta­kvi osta­li), ko­ji bi da uda­ra ta­ble po Blaj­bur­gu, NE­MA mo­ral­no pra­vo da kli­če ,,smrt fa­ši­zmu” na mje­stu gdje je umo­re­no to­li­ko fa­ši­stič­kih kvi­slin­ga, ali ne zbog njih, ne­go zbog ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i dje­ce, a ko­ji su kao ,,ko­la­te­ral­na šte­ta” pred kraj dru­gog ra­ta na­stra­da­la.
Lju­di mo­ji, po­sto­je mje­sta, gdje ni ,,smrt fa­ši­zmu” ni­je do­bro­do­šla na­glas. Ve­lim, zbog dje­ce mr­tve. Ko­ja ni­ko­me ni­šta skri­vi­la ni­su. Blaj­burg.
A, šta je sa Ja­se­nov­cem? Tim naj­ve­ćim zlom u ju­žnom di­je­lu Evro­pe ika­da? S ko­jim pra­vom se par po­mah­ni­ta­lih idi­o­ta, vo­đe­nih kle­rom, i lo­kal­nim vla­sti­ma pi­ša po ko­sti­ma pre­ko 80 hi­lja­da mr­tvih ci­vi­la? Ne sa­mo po pra­vu ja­čeg. Da je sa­mo to pra­vo. Jer to je si­la, si­la Bo­ga ne mo­li, ali Bog si­lu ne vo­li. Si­la će pro­ći…Ne, ov­dje je to ura­đe­no po na­lo­gu ustav­no-prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, me­đu­na­rod­no pri­zna­te dr­ža­ve od stra­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja i le­gi­tim­ne čla­ni­ce Evrop­ske uni­je.
Ho­će­mo li mi sad pa­la­mu­di­ti o ISI­LU, ve­li­koj na­je­zdi iz­bje­gli­ca sa bli­skog i sred­njeg is­to­ka ili će­mo li­je­či­ti pro­blem zvan fa­ši­zam pre­ko ogra­de? Pa, lju­di mo­ji, u Hr­vat­skoj, fa­ši­zam i an­ti­fa­ši­zam ni­su iz­jed­na­če­ni! Ne! Fa­ši­zam je ne­iz­go­vo­re­ni ide­o­lo­ški ti­tu­lar, a an­ti­fa­ši­zam pro­go­nje­na ide­o­lo­gi­ja.
Ka­ko sa­da stva­ri sto­je, po­glav­nik Pa­ve­lić bi bio po­sve za­do­vo­ljan. Jer, ve­li­ki pro­je­kat et­nič­kog tri­je­blje­nja na­ro­da je u pot­pu­no­sti uspio. Do­du­še se­dam­de­set go­di­na doc­kan, ali uspio. Na Blaj­bur­gu muk, u Ja­se­nov­cu „Za dom sprem­ni”. To vam je sva isti­na o tzv. su­o­čava­nju sa pro­šlo­šću, bu­đe­nju na­ci­zma i fa­ši­zma u Evro­pi i osta­lim aka­dem­skim pa­la­mu­đe­nji­ma. Mo­žda je sva ne­zgo­da­ci­ja, što za­i­sta ni­ko ne po­sta­vi ta­blu ,,smrt fa­ši­zmu” na Blaj­bur­gu.
Ali, za­pra­vo, ne­zgo­da­ci­ja je što an­ti­fa­ši­sta ne mo­že bi­ti ži­vo­ti­nja. Ko­si se sa unu­tra­šnjom di­ja­lek­ti­kom. Ina­če ne bi bio an­ti­fa­ši­sta. Fa­ši­sti je neka­ko gušt na ko­sti­ma dje­ce ur­lik­nu­ti ,,Za dom sprem­ni!”
A, sve je do nas, kao i uvi­jek.
wwwbu­ka.com