Pi­še: Vla­di­mir Osto­jić

Mon­stru­o­zno je od­jek­nu­la vi­jest da je u glav­nom gra­du Cr­ne Go­re otvo­re­no, i to sve­ča­no ka­ko ja­vi­še, spo­men-gro­blje na­ci­stič­kim voj­ni­ci­ma Ver­mah­ta či­je su ko­sti osta­le na ze­mlji ko­ju su pret­hod­no za­li­li kr­vlju ne­vi­nog na­ro­da te iste ze­mlje. Mr­tve, ma­kar to bio i ne­pri­ja­telj, ne tre­ba po­ni­ža­va­ti i ni­ko ni­je oče­ki­vao da ko­sti 64 voj­ni­ka fa­ši­stič­ke hun­te tre­ba ba­ge­ri­ma di­vljač­ki ras­tu­ra­ti i osta­vi­ti bez obi­ljež­ja. Ali sva­ka ozbilj­na vlast, či­ja je ze­mlja u Dru­gom svjet­skom ra­tu pre­tr­pje­la od tih voj­ni­ka ve­li­ke ljud­ske gu­bit­ke i pat­nju, tre­ba­lo bi na ci­vi­li­zo­van na­čin da de­por­tu­je nji­ho­ve po­smrt­ne ostat­ke u Nje­mač­ku. Ne­ka po­či­va­ju u ze­mlji iz ko­je su kre­nu­li u osva­jač­ke po­ho­de i za­rad či­je su na­ka­rad­ne ide­o­lo­gi­je si­ja­li smrt gdje god bi do­šli. Ipak bi to bio pre­vi­še mu­dar i do­sto­jan­stven po­tez slu­ge­ranj­skog cr­no­gor­skog re­ži­ma. No, ka­ko je sva mu­drost vr­ha re­ži­ma za­u­ze­ta stra­nim ban­kov­nim ra­ču­ni­ma, a do­sto­jan­stvo za­gu­blje­no ne­gdje u de­be­lim cri­je­vi­ma, ovaj, za nas po­ni­ža­va­ju­ći, po­tez je sa­svim lo­gi­čan.
U pr­vi mah či­ni se da je ova­ko ne­in­te­li­gen­tan pro­je­kat osmi­sli­la cr­no­gor­ska vlast. Na­vi­kli smo na pol­tron­ske po­stup­ke re­ži­ma pa ne bi bi­lo čud­no da su se sa­mi sje­ti­li ka­ko bo­lje da ukli­za­ju men­to­ri­ma sa Za­pa­da. Me­đu­tim, mo­žda je ovo bio sa­mo još je­dan za­da­tak po­sta­vljen od NA­TO pak­ta u ko­ji že­le da nas uvu­ku, opet svo­jom, a ne vo­ljom na­ro­da. Za­da­tak ko­jim bi na sim­bo­li­čan na­čin kle­kli pred oni­ma od či­jeg smo se zla bra­ni­li u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Oni­ma či­jim ide­o­lo­škim na­sled­ni­ci­ma idu­će go­di­ne ho­će da nas pri­klju­če pre­da­ju­ći im u ru­ke ne sa­mo re­sur­se, već i na­še ži­vo­te i ži­vo­te na­ših po­ko­lje­nja. Ovaj sram­ni čin je je­dan u ni­zu ko­ji će­mo pre­tr­pje­ti pri­je ko­nač­ne ini­ci­ja­ci­je u tu okult­nu or­ga­ni­za­ci­ju. A njoj će­mo ko­ri­sti­ti sa­mo kao ži­vo me­so po­treb­no za stva­ra­nje ne­kog no­vog, če­tvr­tog, pe­tog ili ko zna ko­jeg raj­ha po re­du. Raj­ha, či­ju smo „mi­lo­srd­nost“ osje­ti­li 1999. go­di­ne na svo­joj ko­ži.
Ce­re­mo­ni­ja otva­ra­nja, kao i iz­gled gro­blja voj­ni­ka na­ci­stič­ke Nje­mač­ke obi­lje­že­ni su ni­zom ne­do­u­mi­ca. Voj­ni­ci­ma či­ji je vr­hov­ni sim­bol bi­la sva­sti­ka, ko­ja je tre­ti­ra­na kao bo­žan­stvo i za ko­ju su po­gi­nu­li, pro­jek­tan­ti su grob­na mje­sta obi­lje­ži­li ka­me­nim kr­sto­vi­ma sa nji­ho­vim ime­ni­ma. Da li je to u pi­ta­nju ne­u­kost ne­ko­ga iz re­ži­ma ili taj­na sim­bo­li­ka nji­ho­vih za­pad­nih men­to­ra, mo­že­mo sa­mo da na­ga­đa­mo. Osta­je čud­no još i to za­što otva­ra­nju ovo­ga gro­blja ni­je pri­su­stvo­vao ne­ko od pred­stav­ni­ka Va­ti­ka­na, u ko­jem je Tre­ći rajh imao ma­te­ri­jal­nu, ide­o­lo­šku i du­hov­nu po­dr­šku. Da li je Rim­ska ku­ri­ja ig­no­ri­sa­la ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju, jer kr­sto­vi ni­je­su bi­li okre­nu­ti na­o­pač­ke što bi vi­še od­go­va­ra­lo nji­ho­voj, od­no­sno ide­o­lo­gi­ji Tre­ćeg raj­ha za ko­ji su po­koj­ni­ci da­li svo­je ži­vo­te? Bez­broj ne­lo­gič­no­sti je pra­ti­lo ce­re­mo­ni­ju ko­ja je uda­ri­la ša­mar slav­noj an­ti­fa­ši­stčoj isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Od ova­kvih ko­ji vla­da­ju po­sled­nje tri de­ce­ni­je, na bo­lje ni­je­smo na­vi­kli. Šta smo mo­gli oče­ki­va­ti od si­ste­ma na či­jem če­lu se na­la­zi onaj ko­ji je naj­ve­ći sim­bol slo­bo­de – Ga­vri­la Prin­ci­pa, pro­gla­sio te­ro­ri­stom, od ono­ga što je za­rad lič­nih in­te­re­sa i in­te­re­sa svo­je fa­mi­li­je te­ro­ri­sti­ma pri­znao la­žnu dr­ža­vu na­sred srp­ske ze­mlje, od ono­ga što se ni­je udo­sto­jio po­klo­ni­ti se pred po­smrt­nim osta­ci­ma re­zer­vi­sta iz Nik­ši­ća i Šav­ni­ka, ko­ji su ži­vo­te iz­gu­bi­li u „ra­tu za mir“, a za či­ju je smrt di­rekt­no od­go­vo­ran, jer ih je lič­no ta­mo po­slao?! Na kra­ju, šta smo mo­gli oče­ki­va­ti od ono­ga ko­ji nam je za vri­je­me svo­je vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne na­nio vi­še šte­te, mu­ke i po­ni­že­nja ne­go Fi­rer i Du­če za­jed­no. Ko zna, mo­žda će i nje­go­va bli­je­da ko­pi­ja i brat po „dr­žav­nom uda­ru“ iz Be­o­gra­da otvo­ri­ti isto ta­kvo spo­men-gro­blje fa­ši­sti­ma u Kra­gu­jev­cu.
An­ti­fa­ši­stič­ka isto­ri­ja Cr­ne Go­re ni­je upit­na. Upit­na je sa­da­šnjost, sa vla­šću ko­ja ova­kvim po­te­zi­ma afir­mi­še fa­ši­zam i sa na­ro­dom ko­ji svo­jim pre­ćut­ki­va­njem sve to pri­hva­ta. Ako je za­i­sta tač­no da na­rod u Cr­noj Go­ri bi­ra vlast, on­da je on di­rekt­no od­go­vo­ran, jer ima­mo ne­što za­jed­nič­ko sa fa­ši­stič­kom Nje­mač­kom to­ga do­ba. Dik­ta­to­ra za tr­ku ima­mo i mi! Do­du­še, na­šem dik­ta­to­ru su pre­ten­zi­je ma­lo dru­ga­či­je od dik­ta­to­ra Tre­ćeg raj­ha. Dok je nji­hov te­žio da po­ro­bi osta­le na­ro­de i te­ri­to­ri­je, ovaj naš je po­ro­bio sop­stve­ni na­rod i in­sti­tu­ci­je; dok je nji­hov pljač­kao tu­đe ze­mlje i ka­pi­tal do­no­sio u svo­ju, ovaj naš pljač­ka sop­stve­nu, a opljač­ka­no pre­no­si u dru­ge ze­mlje. Nji­hov dik­ta­tor je na­nio ogrom­no zlo mno­gim na­ro­di­ma, a ovaj naš je na­nio naj­ve­će zlo sop­stve­nom na­ro­du ra­de­ći za in­te­re­se stra­nih moć­ni­ka. U jed­nom je naš dik­ta­tor ipak su­per­i­or­ni­ji. Mno­go du­že tra­je na če­lu ze­mlje od ko­je je na­pra­vio svoj pri­vat­ni rajh či­ji je ne­pri­ko­sno­ve­ni vla­dar, pa ma­kar i ne bio on for­mal­no na funk­ci­ji pre­mi­je­ra već ne­ko od nje­go­vih do­u­šni­ka.