Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Kse­no­fo­bič­na iz­ja­va Šve­đa­ni­na Mat­sa Vi­lan­de­ra, ne­ka­da svjet­skog bro­ja 1, da ni­ko ne­će No­va­ka na vr­hu, sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na Sr­ba sa pra­vom je us­ta­la­sa­la cje­lo­kup­nu sport­sku jav­nost i ko­nač­no raz­ot­kri­la o ka­kvoj se lič­no­sti ra­di.
Na­čin na ko­ji je Vi­lan­der is­ka­zao pa­to­lo­šku mr­žnju pre­ma No­va­ku Đo­ko­vi­ću i srp­skom na­ro­du za­slu­žu­ju pre­zir, ali kao stra­stve­ni fan No­va­ka Đo­ko­vi­ća ni­je­sam mo­gao da se su­zdr­žim a da ne ko­men­ta­ri­šem ovu sram­nu iz­ja­vu ko­ja naj­bo­lje go­vo­ri da je Vi­lan­der ne sa­mo mr­zi­telj No­va­ka Đo­ko­vi­ća već i lič­nost ne­do­stoj­na po­me­na. Bo­lje upu­će­ne u nje­go­vu sport­sku ka­ri­je­ru ova iz­ja­va ni­je iz­ne­na­di­la s ob­zi­rom da je lič­ni ži­vot i po­na­ša­nje Vi­lan­de­ra da­le­ko od po­na­ša­nja pra­vog spor­ti­ste. Oni sta­ri­ji lju­bi­te­lji te­ni­sa pam­te ka­ko je 1997. go­di­ne su­spen­do­van na tri mje­se­ca na­kon što je bio po­zi­ti­van na ko­ka­in, ali i još mno­go to­ga ne­do­stoj­no po­me­na. Da je ko­jim slu­ča­jem Vi­lan­der igrao u eri No­va­ka Đo­ko­vi­ća, si­gu­ran sam da ne bi bio ni pe­de­se­ti igrač svi­je­ta, jer te­nis ko­ji je on igrao u od­no­su na te­nis ko­ji igra­ju Đo­ko­vić, Ma­rej, Fe­de­rer, Na­dal, Va­vren­ka, Ra­o­nić, Ni­ši­ko­ri, Del Po­tro i mno­gi dru­gi ne mo­že se upo­re­di­ti.
Za raz­li­ku od nje­ga, No­vak Đo­ko­vić mo­že i da pre­sta­ne da igra te­nis, ali nje­go­ve re­zul­ta­te te­ško će vi­še iko mo­ći do­sti­ći. Ni­je sa­mo u pi­ta­nju osvo­je­nih 12 grend sle­mo­va, od če­ga sva če­ti­ri osvo­je­na u ni­zu, 30 ATP ma­sters ti­tu­la, 5 ti­tu­la na za­vr­šnom Ma­ster ku­pu, osvo­je­ni Dej­vis kup sa re­pre­zen­ta­ci­jom Sr­bi­je i bron­za­na me­da­lja sa Olim­pij­skih iga­ra, već i pro­ce­nat od 82,89% po­je­di­nač­nih po­bje­da što ga po­zi­ci­o­ni­ra na pr­vo mje­sto u isto­ri­ji te­ni­sa. Na­rav­no ako ovo­me do­da­mo i ukup­no 223 ne­dje­lje na pr­vom mje­stu ATP li­ste, uz sve osta­le re­kor­de, on­da su sve ri­je­či su­vi­šne. Za raz­li­ku od Đo­ko­vi­ća, Vi­lan­der o ovim re­kor­di­ma sa­mo mo­že da sa­nja. Na­rav­no, No­vak Đo­ko­vić ni­je sta­vio tač­ku na svo­ju bli­sta­vu sport­sku ka­ri­je­ru.
Na­pro­tiv, i u go­di­ni ko­ja je za na­ma, upr­kos gu­bit­ku pr­vog mje­sta, re­zul­ta­ti su bi­li vi­še ne­go im­pre­siv­ni. No­vak Đo­ko­vić ni­je sa­mo vr­hun­ski spor­ti­sta i ve­li­ki šam­pi­on. On je hu­ma­ni­sta i pa­tri­o­ta, ali pr­ven­stve­no ve­li­ki čo­vjek. Me­dij­sku i sva­ku dru­gu ha­ran­gu ko­ju su Vi­lan­der i nje­mu slič­ni vo­di­li pro­tiv No­va­ka Đo­ko­vi­ća tre­ba­lo je iz­dr­ža­ti. To su je­dva do­če­ka­li i ne­ki na­zo­vi No­va­ko­vi fa­no­vi u Cr­noj Go­ri ko­ji is­pre­da­ju ra­zno­ra­zne pri­če o po­sljed­njim re­zul­ta­ti­ma ve­li­kog šam­pi­o­na či­me su i oni ski­nu­li ma­ske i po­ka­za­li pra­vo li­ce. No­vak će se, u to sam i vi­še ne­go si­gu­ran, na­red­ne go­di­ne vra­ti­ti na ve­li­ka vra­ta, na ra­dost svih istin­skih lju­bi­te­lja te­ni­sa ši­rom svi­je­ta i na­sta­vi­ti sa is­pi­si­va­njem isto­ri­je u ovom spor­tu oba­ra­njem no­vih re­kor­da. I ne sa­mo No­vak, već i Fe­de­rer i Na­dal, jer bez njih te­nis ni­je igra u ko­joj mo­že­mo uži­va­ti.
Za­hva­lju­ju­ći nji­ma, Ma­re­ju, Del Po­tru i oni­ma ko­ji do­la­ze opet će­mo uži­va­ti u ep­skim me­če­vi­ma ovih sjaj­nih šam­pi­o­na ko­ji su za raz­li­ku od Vi­lan­de­ra osta­li ve­li­ki i u po­ra­zi­ma. I po­red gol­go­te ko­ju su No­vak i nje­go­va ze­mlja pre­ži­vje­li u to­ku NA­TO agre­si­je, on je fer i sport­skim dr­ža­njem na te­re­ni­ma ši­rom svi­je­ta ši­rio lju­bav me­đu lju­di­ma zbog če­ga je po­brao sim­pa­ti­je svih istin­skih za­lju­blje­ni­ka u ovaj sport. Nje­go­ve po­ru­ke lju­ba­vi i mi­ra uči­ni­le su ga istin­skim am­ba­sa­do­rom svo­je ze­mlje u svi­je­tu. Ti­me je i po­ru­ke mr­žnje Vi­lan­de­ra i nje­mu slič­nih uči­nio mi­nor­nim, a nje­ga kao čo­vje­ka bez­vri­jed­nim.