-Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski


Od če­tvrt­ka u po­noć ve­li­ki su re­do­vi na slo­ve­nač­ko-hr­vat­skoj gra­ni­ci. No­vim pra­vi­li­ma Evrop­ske uni­je sva­ki se put­nik pro­vje­ra­va na po dva spi­ska, je­dan je na­ci­o­nal­ni, dr­ža­ve u ko­ju ula­zi­te, a dru­gi je spi­sak In­ter­po­la. Ne­ma maj­ci ni pti­ca da pro­le­ti.
Sa­mo vas pro­gla­se za oso­bu opa­snu za bez­bjed­nost i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet dr­ža­ve čla­ni­ce EU, ili ci­je­le EU, i ne­ma vam ula­ska u EU. Još ako ne­što lo­še i na­pi­še­te o EU, auto­mat­ski ste za­bra­nje­ni.
Mo­žda na spi­sku ima i ko­ja je bo­ja oči­ju po­želj­na, a ko­ja je za­bra­nje­na. Vi­si­na i ob­lik če­la se pod­ra­zu­mi­je­va­ju, ta­ko­đe su na spi­sku, a go­spo­din Lom­bro­zo je to­li­ko go­di­na, ot­ka­da ni­je me­đu ži­vi­ma, ko­nač­no do­šao do po­tvr­de svo­je te­o­ri­je: „Čo­vjek, de­lin­kvent“. Uglav­nom, cr­no­ma­nja­sti i sa bra­da­ma do­dat­no se kon­tro­li­šu. Čak i oni sa fi­no štu­co­va­nim bra­da­ma, ona­ko fen­si po­lu­o­bri­ja­ni. Jer, to je mo­gu­ća bi­je­la Al Ka­i­da…
Tru­be i psu­ju vo­za­či na gra­nič­nom pre­la­zu Bre­ga­na – Je­se­ni­ce na Do­lenj­skem, tru­be i psu­ju i Slo­ven­ci, a još vi­še Hr­va­ti.
„Kaj je ovo, kaj smo se za to bo­ri­li u Do­mo­vin­skom ra­tu, da nas za­u­sta­vlja­ju i gle­da­ju k’o lo­po­ve na 25 ki­lo­me­ta­ra od Za­gre­ba“, do­ba­cu­je po­li­caj­ci­ma je­dan br­ka.
Do­đe mi da mu ka­žem, ona­ko od sr­ca, ne­ka za ovo za­hva­li frau Mer­kel, ona je pr­vo po­zva­la sve iz­bje­gli­ce sa Bli­skog is­to­ka ne­ka slo­bod­no do­đu u Nje­mač­ku, do­bi­će stan i so­ci­jal­nu po­moć, kroz ne­ko­li­ko go­di­na i dr­ža­vljan­stvo, in­te­gri­sa­će se svi u nje­mač­ko dru­štvo.
Pa ra­ja na­va­li­la. Ali ka­da je gu­žva po­sta­la ne­sno­sna i ka­da su po­če­li da pri­sti­žu i „mu­džo­si“ ko­ji se de­pi­li­ra­ju i ne mo­žeš ih na pr­vi po­gled raz­li­ko­va­ti od do­bro pre­pla­nu­lih iz Da­vo­sa ili sa Ka­na­ra, e on­da je frau Mer­kel po­vu­kla ruč­nu, to ni­je mo­ja for­mu­la­ci­ja već vr­lo hra­bra sin­tag­ma pred­sjed­ni­ce Hr­vat­ske, go­spo­đe Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić.
I sa­da evo is­pa­šta­ju svi na spolj­nim gra­ni­ca­ma EU, a naj­vi­še mi iz biv­še Ju­go­sla­vi­je, ili ka­ko se to sa­da po­li­tič­ki ko­rekt­no ka­že, „iz re­gi­o­na“. „Re­gi­o­nal­ci“. Plju­šte iz auto­mo­bi­la for­mu­la­ci­je „bog ma­ter“ i „je­zuš Ma­ri­ja“, ote­gla se ko­lo­na na auto­pu­tu od gra­ni­ce sa Slo­ve­ni­jom sko­ro do Sve­te ne­de­lje što je, za­pra­vo, za­pad­no pred­gra­đe Za­gre­ba. Ka­ko će tek bi­ti put­ni­ci­ma iz Sr­bi­je, jed­na kon­tro­la na ula­zu u Hr­vat­sku, dru­ga na ula­zu u Slo­ve­ni­ju.
„Bog ma­ter“, Ju­go­sla­vi­jo, re­kli bi mno­gi u Hr­vat­skoj gdje oko 18 od­sto sta­nov­ni­ka i da­nas ža­li za biv­šom Ju­gom, što je bio šok za sve de­žur­ne do­mo­lju­be, da bi ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je usli­je­dio no­vi šok oko za­jed­nič­kog je­zi­ka Sr­ba, Hr­va­ta, Bo­šnja­ka i Cr­no­go­ra­ca. Sve hr­vat­ske no­vi­ne ob­ja­vlju­ju ko je sve pot­pi­sao tu fa­mo­znu De­kla­ra­ci­ju o za­jed­nič­kom je­zi­ku, po­seb­no ko je od Hr­va­ta to pot­pi­sao.
Spi­sak je pun ugled­nih ime­na sa hr­vat­ske stra­ne, ali jok, svi su i Hr­va­ti i Sr­bi pro­gla­še­ni ne­zna­li­ca­ma, „niš vred­no­ga“, bu­da­la­ši­ma, len­či­na­ma, le­zi­le­bo­vi­ći­ma, or­ju­na­ši­ma, ko­mu­nja­ra­ma, ju­go­no­stal­gi­čar­skim na­ci­o­na­li­sti­ma, čet­ni­ci­ma, ko­sov­ci­ma, ud­ba­ši­ma, ud­bi­nim ko­ri­ta­ri­ma, vo­do­in­sta­la­te­ri­ma, sto­la­ri­ma, struč­nja­ci­ma za iz­vla­če­nje nov­ca iz pro­ra­ču­na, od­no­sno bu­dže­ta…
I gle đa­vo­la, ta se De­kla­ra­ci­ja po­ja­vi­la baš na go­di­šnji­cu ka­da je dav­nog 19. mar­ta 1967. ob­ja­vlje­na ona ču­ve­na De­kla­ra­ci­ja o na­zi­vu i po­lo­ža­ju hr­vat­skog knji­žev­nog je­zi­ka. Ta­da je oko to­ga u biv­šoj nam Ju­gi, ili „tam­ni­ci na­ro­da“, sko­ro na­gra­bu­sio i Mi­ro­slav Kr­le­ža, ali za­i­sta za­što Šer­be­dži­ja i eki­pa ba­rem ni­su po­gle­da­li da­tu­me iz ne ta­ko dav­ne nam pro­šlo­sti?
A ne ova­ko, no­va De­kla­ra­ci­ja o za­jed­nič­kom je­zi­ku baš na go­di­šnji­cu De­kla­ra­ci­je o hr­vat­skom knji­žev­nom je­zi­ku. Ne bih se štel mi­je­ša­ti, ali to sa spi­skom i ni­je ori­gi­nal­no. Iona­ko spi­sko­va ra­znih ime­na i pot­pi­sa ima i u Sr­bi­ji i u Hr­vat­skoj. Ako ni­ste na spi­sku, za­pra­vo i ne po­sto­ji­te.
Obo­ža­vam da či­tam za­gre­bač­ki list „7dnev­no“. To su na­slo­vi: „Na če­lo Agro­ko­ra do­la­zi Jo­sip Ma­no­lić“, čo­vjek ima sko­ro 100 go­di­na, pa „Ko­mu­nja­re ru­še Be­ru i do­vo­de Sa­bi­nu“, „Tko će ko­me ukra­sti gla­so­ve: Bru­na Esih Pr­go­me­tu, ili obrat­no“, „Za­tvor za Ivi­cu i Zdrav­ka“, „Umje­sto film­skog fe­sti­va­la ‘Da­ni hr­vat­skog fil­ma’, u Za­gre­bu se odr­ža­va­ju ‘Da­ni srp­skog fil­ma’“, „Tko ni­je vje­ran svo­joj stran­ci ne­će bi­ti vje­ran ni svo­jim bi­ra­či­ma“, „U Hr­vat­skoj sa­mo je pljač­ka vječ­na“, „Za­jed­nič­ka je­zi­či­na Sr­ba, Hr­va­ta, Bo­šnja­ka i Cr­no­go­ra­ca“, „Ju­go­slo­ve­ni i što­va­te­lji Ti­ta i da­lje pre­da­ju na svim vo­de­ćim sve­u­či­li­šti­ma u Hr­vat­skoj“, „Mu­sli­ma­na pre­ga­zio vlak, on neo­kr­znut vi­če: Spa­sio me Isus“…
Dva su mi pi­sca u „7dnev­no“ naj­dra­ža: mla­đah­ni Ho­lje­vac i ve­te­ran te­ni­sa, ugled­ni advo­kat Ho­dak. I je­dan i dru­gi že­sto­ko na­pa­da­ju sve što je srp­sko i ju­go­slo­ven­sko. Mla­đah­ni Ho­lje­vac ima par­ti­zan­sko pre­zi­me, sta­ri je Ve­co Ho­lje­vac bio pr­vo­bo­rac i ko­mu­ni­sta, bo­rac za Ju­gu.

Ve­te­ran Ho­dak, ko­li­ko znam slu­žio je voj­ni rok u onoj „tam­ni­ci na­ro­da“ , u JNA u Bi­to­lju. Ne u Ka­na­di, ili Austra­li­ji, već u JNA. Ka­ko sam i ja bio u is­toj ka­sar­ni, za­stav­nik Ži­ka mi je jed­nom pri­čao o jed­nom mom­ku iz Za­gre­ba ko­ji je naj­bo­lje ju­ri­šao pre­ko ka­na­la, pa uz Ti­to­vo br­do. I pra­vio i zid­ne no­vi­ne. I bio re­pre­zen­ta­ti­vac, u rva­nju ili u bok­su? Ži­ka mi to ni­je znao tač­no re­ći. A Ži­ka ga je ja­ko vo­lio. I on Ži­ku. Stal­no ga spo­mi­nje u tek­sto­vi­ma. Bi­la jed­nom jed­na ze­mlja. I svi je iz­da­li…
wwwi­skra.co