-Pi­še: Dra­gan S. Haj­du­ko­vić


Ka­ko da vje­ru­jem taj­ku­ni­ma ko­ji su zbog ne­ko­li­ko mi­li­jar­di lič­nog pro­fi­ta ras­pro­da­li i var­var­skom grad­njom uni­šti­li naj­ljep­še dje­lo­ve cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je, na­no­se­ći ne­pro­cje­nji­vu šte­tu sa­da­šnim i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Ka­ko da vje­ru­jem taj­ku­ni­ma ko­ji su sa po­zi­ci­je vla­sti, opet zbog svo­ga pro­fi­ta, jer na uvo­zu la­ko za­ra­đu­ju, od­lu­či­li da se Cr­na Go­ra hra­ni uvo­zom po zdra­vlje štet­ne hra­ne (da­kle spo­rim tro­va­njem nas i na­še dje­ce), a ima­mo bo­gom da­ne uslo­ve za pro­iz­vod­nju hra­ne vr­hun­skog kva­li­te­ta. Ka­ko da vje­ru­jem taj­ku­ni­ma ko­ji su zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja i po­li­tič­ke mo­ći, pod ma­skom pri­va­ti­za­ci­je, opljač­ka­li biv­šu dru­štve­nu imo­vi­nu. Ka­ko da vje­ru­jem taj­ku­ni­ma ko­ji su svo­ju ne­spo­sob­nost u vo­đe­nju dr­ža­ve ma­ski­ra­li ogrom­nim za­du­ži­va­njem op­šti­na i dr­ža­ve i do­ve­li nas do sko­ro ne­iz­bje­žnog du­žnič­kog rop­stva...
Po­red ra­za­ra­nja te­ri­to­ri­je i eko­no­mi­je i si­ste­ma ži­vot­nih vri­jed­no­sti ova vlast je pro­iz­ve­la i ne­mo­guć­nost vje­ro­va­nja; ni­šta, ama baš ni­šta im se ne mo­že vje­ro­va­ti. Po­vje­re­nje je po­sta­lo ne­mo­gu­će, a po­vje­re­nje je osno­va psi­ho­lo­škog zdra­vlja i sta­bil­no­sti jed­nog dru­štva.
Ka­žu da je u ok­to­bru 2016 tre­bao da bu­de iz­ve­den dr­žav­ni udar. U svi­je­tu je dr­žav­nih uda­ra bi­lo i bi­će, da­kle u prin­ci­pu mo­gu­će da je pri­pre­man dr­žav­ni udar. No, ako je dr­žav­ni udar za­i­sta pri­pre­man, ući će u isto­ri­ju čo­vje­čan­stva kao naj­a­ma­ter­ski­je pri­pre­mljen dr­žav­ni udar svih vre­me­na.
Svje­do­ci smo ka­ko or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja li­kvi­da­ci­je. Kraj­nje pro­fe­si­o­nal­ne u li­kvi­da­ci­ja­ma i sa ogrom­nim is­ku­stvom u li­kvi­da­ci­ja­ma su i CIA i od­go­va­ra­ju­će ru­ske slu­žbe i slu­žbe mno­gih dru­gih dr­ža­va. Ni­je ni­ka­kva taj­na da se u bor­bi za svo­je in­te­re­se na­si­ljem slu­že i ta­ko­zva­ni to­ta­li­tar­ni i ta­ko­zva­ni de­mo­krat­ski re­ži­mi. Ama­te­ri­zam u or­ga­ni­za­ci­ji „dr­žav­nog uda­ra“ u naj­ma­nju ru­ku do­vo­di u sum­nju, a re­kao bih i eli­mi­ni­še mo­guć­nost da su ga or­ga­ni­zo­va­le iole ozbilj­ni­je kri­mi­nal­ne ili dr­žav­ne struk­tu­re. Te­ško mi je vje­ro­va­ti da bi ru­ske slu­žbe to ta­ko ama­ter­ski or­gani­zo­va­le. Da se ra­zu­mi­je­mo, ne ka­žem da ru­ske, kao uosta­lom i ame­rič­ke slu­žbe, ni­je­su sprem­ne za ta­kva kri­mi­nal­na dje­lo­va­nja, ali ka­žem da bi to iz­ve­le pro­fe­si­o­nal­ni­je.
Sje­ti­mo se za tre­nu­tak Sa­da­ma Hu­se­i­na i To­nija Ble­ra, ko­ji je uz ko­ri­šće­nje za­pad­ne me­dij­ske ma­ši­ne­ri­je na­mjer­no la­gao da Hu­se­in taj­no pro­iz­vo­di oruž­je za „ma­sov­no uni­šte­nje“, pre­ci­zni­je boj­ne otro­ve. Ta laž je bi­la osno­va za na­pad na Irak i ljud­sku tra­ge­di­ju ve­ću od one ko­ju je iza­zvao ras­pad Ju­go­sla­vi­je. To objek­tiv­no Ble­ra či­ni ni­šta ma­njim zlo­čin­cem od ko­le­ga zlo­či­na­ca sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je. Sa­da mi­ni­star Bo­ris Džon­son na na­čin ko­ji me neo­do­lji­vo pod­sje­ća na To­nija Ble­ra pri­ti­če upo­moć cr­no­gor­skom re­ži­mu i op­tu­žu­je ru­ske dr­žav­ne slu­žbe za, ako ga je bi­lo, ama­ter­ski po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra. Džon­so­no­va i uop­šte za­pad­na pri­ča me či­ni još ne­po­vjer­lji­vi­jim.
Ja u po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra od stra­ne pro­fe­si­o­nal­nih ru­skih slu­žbi jed­no­stav­no ne vje­ru­jem. Iz­gle­da mi lo­gič­ni­je da je „dr­žav­ni udar“ smi­šljen i ne­vje­što is­kon­stru­i­san zbog ob­ra­ču­na sa opo­zi­ci­jom, a ka­sni­je je Za­pad u to­me vi­dio pri­li­ku za bor­bu pro­tiv uti­ca­ja Ru­si­je.
Mo­ram re­ći da bih vo­lio da gri­je­šim; bi­lo bi bo­lje za Cr­nu Go­ru da je po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra za­i­sta po­sto­jao, ne­go da je smi­šlje­na laž taj­kun­skog vr­ha DPS-a. Sa­svim si­gur­no je naj­ma­nje 90% gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­tiv bi­lo ka­kvog na­si­lja a ka­mo­li dr­žav­nog uda­ra; po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra bi zna­čio da ima­mo ne­pri­ja­te­lja ko­ga smo sre­ćom spri­je­či­li. Ali, ako je sve smi­šlje­na laž, to zna­či da je Cr­na Go­ra do­se­gla dno, da smo po­sta­li za­stra­šu­ju­će bo­le­sno dru­štvo, da je cr­no­gor­ski kan­cer to jest taj­kun­ski vrh DPS-a me­ta­sta­zi­rao.
Sve je mo­gu­će i u ni­šta se ne mo­že vje­ro­va­ti. Ja bih sa sum­njom do­če­kao čak i na­iz­gle­d ne­mo­gu­ći spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji bi re­ci­mo pot­pi­sa­li Kne­že­vić i Man­dić. Kri­mi­nal­na od­bra­na taj­kun­skih in­te­re­sa je do­sti­gla ta­kve raz­mje­re da čak i ne­vin čo­vjek mo­že iza­bra­ti pri­zna­nje ne­po­sto­je­će kri­vi­ce da bi spa­sio se­be i po­ro­di­cu od mno­go ve­ćeg zla.
Po­što Cr­noj Go­ri tre­ba­ju mir, de­mo­krat­ski di­ja­log i me­đu­sob­no uva­ža­va­nje, re­ći ću na kra­ju jed­nu neo­spor­nu isti­nu ko­ja je do­bra za Cr­nu Go­ru. Ka­da bi se iz po­li­ti­ke uklo­ni­lo top 1000 čla­no­va DPS-a osta­li su do­bri lju­di i gra­đa­ni ko­ji že­le do­bro se­bi, svo­jim po­ro­di­ca­ma i Cr­noj Go­ri. Pro­blem Cr­ne Go­re ni­je DPS ne­go top 1000 iz DPS-a.