-Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Ana­li­zi­ra­ju­ći ha­os u Bi­je­loj ku­ći, je­dan ame­rič­ki ana­li­ti­čar ko­ji je i do­bar po­zna­va­lac Bal­ka­na (Da­ni­jel Ser­ver) svo­ju ko­lum­nu je na­slo­vio sa ”Go­tov je” – ču­ve­nim slo­ga­nom sa ko­jim je u po­li­tič­ku isto­ri­ju is­pra­ćen Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić - su­ge­ri­šu­ći da ga pri­svo­je i Ame­ri­kan­ci ko­ji bi da što pri­je vi­de le­đa Tram­pu
Ni da­na bez Tram­pa i lo­ših vi­je­sti ko­je su­sti­žu jed­na dru­gu. I ta­ko već če­ti­ri mje­se­ca, ko­ji su već pro­gla­še­ni za naj­go­ri po­če­tak man­da­ta ne­kog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka u isto­ri­ji.
Mi­nu­la sed­mi­ca se me­đu­tim u ovom po­gle­du iz­dva­ja, po va­žno­sti no­vih ot­kri­ća i nji­ho­vim ak­te­ri­ma, po to­me što je ri­ječ ”im­pič­ment” (pro­ces opo­zi­va pred­sjed­ni­ka) ušla u me­dij­ski i po­li­tič­ki op­ti­caj i na­da­sve što je, ime­no­va­njem spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca za is­tra­gu o ”ru­skim ve­za­ma” lju­di iz Tram­po­vog okru­že­nja – a mo­žda i nje­ga sa­mog – pred­sjed­ni­ko­va po­zi­ci­ja po­sta­la mno­go kom­pli­ko­va­ni­ja.
Tramp je u pe­tak ot­pu­to­vao na svo­ju pr­vu spolj­no­po­li­tič­ku tur­ne­ju u okol­no­sti­ma ozbilj­ne kri­ze u ko­ju je do­spio. Po­se­ti­će tri ze­mlje: Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju, Izra­el i Bel­gi­ju, gdje će uče­sto­va­ti na sa­mi­ti­ma G7 i NA­TO.
Is­pra­ćen je sa ozbilj­nim, i su­de­ći po do­sa­da­šnjem is­ku­stvu, ra­zlo­žnim strep­nja­ma, od ne­kog no­vog ga­fa. Ka­kvog li­de­ra ima naj­ve­ća si­la svi­je­ta vi­di se po to­me što se nje­go­vi do­ma­ći­ni po­seb­no spre­ma­ju za su­sre­te i raz­go­vo­re s njim – na­o­ru­ža­ni uput­stvi­ma (sa­či­nje­nim u nji­ho­vim va­šing­ton­skim am­ba­sa­da­ma) da u kon­ver­za­ci­ji bu­du krat­ki (zbog Tram­po­ve krat­ke pa­žnje), da mu na­či­ne ne­ki ustu­pak ko­ji on mo­že da pro­gla­si svo­jom po­bje­dom i slič­no – da ukrat­ko, odo­bro­vo­lje pred­sjed­ni­ka ko­ji ni sa­mo da ne­ma spolj­no­po­li­tič­kog is­ku­stva, ne­go ni osnov­nog di­plo­mat­skog zna­nja i tak­ta.
Kod ku­će Tramp je osta­vio svog no­vog ”ne­pri­ja­te­lja” – ulo­ga spe­ci­jal­nog sa­vjet­ni­ka, prak­tič­no spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, u is­tra­zi ru­skih kon­ta­ka­ta Tram­po­vih sa­rad­ni­ka, po­vje­re­na je biv­šem di­rek­to­ru FBI Ro­ber­tu Mi­le­ru, ko­ji je na če­lu ove slu­žbe unu­tra­šnje dr­žav­ne bez­bed­no­sti pro­veo 12 go­di­na, naj­vi­še do­sad ako se iz­u­zme le­gen­dar­ni Edvard Hu­ver. Nje­ga je po­sta­vio za­mje­nik dr­žav­nog tu­ži­o­ca, oba­vje­stiv­ši pred­sjed­ni­ka sa­mo 25 mi­nu­ta pri­je ne­go što je vi­jest o to­me iza­šla u jav­nost.
Mi­ler je da­kle is­ku­sni pro­fe­si­o­na­lac, sa so­lid­nim ugle­dom u oba ta­bo­ra ame­rič­ke po­li­ti­ke, re­pu­bli­kan­ci­ma i de­mo­kra­ta­ma, što po­tvr­đu­je i to što ga je na če­lo FBI pr­vo po­sta­vio Džordž Buš, a za­dr­žao Ba­rak Oba­ma. Nje­gov po­sao je da, sle­de­ći či­nje­ni­ce, utvr­di da li je to­kom pro­šlo­go­di­šnjih iz­bo­ra bi­lo Tram­po­vog do­slu­ha sa Ru­si­jom i da li se, i u ko­joj mje­ri, Mo­skva umi­je­ša­la u ame­rič­ki iz­bor­ni pro­ces. Dru­gim ri­je­či­ma, da li je Tram­pu po­mo­gla da po­bi­je­di jed­na stra­na si­la.
Ka­ko stva­ri sto­je, či­ni se da je Tram­pu po­čeo da se su­prot­sta­vlja ”si­stem”, pri­je sve­ga oba­vje­štaj­ni esta­bli­šment, ali i pro­fe­si­o­nal­ci iz De­part­men­ta prav­de. U su­ko­bu sa nji­ma Tramp, pre­ma pro­cje­ni ame­rič­kih me­di­ja, ima isto ono­li­ko iz­gle­da kao i u tr­ci na sto me­ta­ra sa svjet­skim re­kor­de­rom sa Ja­maj­ke Usi­ja­nom Bol­tom.
Isti­ni za vo­lju, Tramp se sam za­far­bao u ćo­še i kao da sva­kim no­vim po­te­zom svo­ju si­tu­a­ci­ju ote­ža­va. Sva­ko no­vo ot­kri­će – a uti­sak je da se nje­go­va oko­li­na nad­me­će ko će vi­še da do­ja­vi me­di­ji­ma – go­vo­ri o pred­sjed­ni­ku ko­ji ne­ma ele­men­tar­nog po­li­tič­kog slu­ha ni­ti re­spek­ta za in­sti­tu­ci­je.
Smi­je­nju­ju­ći Džej­msa Ko­mi­ja, do­ju­če­ra­šnjeg di­rek­to­ra FBI, oči­gled­no se na­dao da će po­bra­ti apla­u­ze i de­mo­kra­ta – ko­ji su uve­re­ni da Ko­mi mi­ni­rao nji­ho­vu pred­sjed­nič­ku kan­di­dat­ki­nju, Hi­la­ri Klin­ton – i re­pu­bli­ka­na­ca (ko­ji­ma je sme­ta­la nje­go­va ne­za­vi­snost). Raz­gni­je­vio je me­đu­tim i jed­ne i dru­ge, dok se isto­vre­me­no sam iz da­na u dan sve vi­še za­pe­tlja­vao iz­no­se­ći stal­no no­ve raz­lo­ge za svoj po­tez.
Naj­no­vi­je ob­ja­šnje­nje – iz­ni­je­to pred še­fom ru­ske di­plo­ma­ti­je Ser­ge­jem La­vro­vom pri­li­kom sa­stan­ka u Bi­je­loj ku­ći – do­sad ga je naj­vi­še ”uko­pa­lo”. ”Upra­vo sam ot­pu­stio še­fa FBI” – re­kao je go­stu Tramp –”jer je bio lud, istin­ski lu­dak. Pod ve­li­kim sam pri­ti­skom zbog Ru­si­je, ali to je sa­da re­še­no”.
Ta­man po­sla da je ri­je­še­no – a šta će još is­pli­va­ti tek će se vi­dje­ti. Lič­no­sti iz naj­u­žeg Tram­po­vog okru­že­nja ni­su, pre­ma po­da­ci­ma u op­ti­ca­ju, pri­ja­vi­li 18 ko­mu­ni­ka­ci­ja sa svo­jim ru­skim ve­za­ma – te­le­fon­skih i elek­tron­skom po­štom. Šta su pri­tom sa­kri­li? Naj­no­vi­ja vi­jest je da je je­dan od bli­skih Tram­po­vih sa­vjet­ni­ka u ovom po­gle­du lič­nost ”od po­seb­nog in­te­re­sa” za is­tra­gu”. Ne ka­že ko je to, ali sve upu­ću­je na Tram­po­vog ze­ta Dža­ri­da Ku­šne­ra.
Tramp je već u do­volj­noj mje­ri kom­pro­mi­to­van da se ”im­pič­ment” či­ni ne­iz­bje­žnim, ali to ne zna­či da će do nje­ga i do­ći. Ključ za to je u ru­ka­ma re­pu­bli­ka­na­ca, ko­ji su ve­ći­na u oba kon­gre­sna do­ma. U nji­ho­vim do ju­če čvr­stim re­do­vi­ma naj­no­vi­ji za­ple­ti su već pro­iz­ve­li pr­ve na­pr­sli­ne. A pot­pu­no će se pre­lo­mi­ti tek kad za­klju­če da će Tramp ote­ža­ti i nji­hov re­i­zbor u no­vem­bru idu­će go­di­ne.
Ana­li­zi­ra­ju­ći ha­os u Bi­je­loj ku­ći, je­dan ame­rič­ki ana­li­ti­čar ko­ji je i do­bar po­zna­va­lac Bal­ka­na (Da­ni­jel Ser­ver) svo­ju ko­lum­nu je na­slo­vio sa ”Go­tov je” – ču­ve­nim slo­ga­nom sa ko­jim je u po­li­tič­ku isto­ri­ju is­pra­ćen Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić - su­ge­ri­šu­ći da ga pri­svo­je i Ame­ri­kan­ci ko­ji bi da što pri­je vi­de le­đa Tram­pu.
Mo­žda je za­i­sta go­tov, ali je i ovom pri­li­kom uput­no pri­dr­ža­va­ti se sta­rog pra­vi­la – da ni­šta ni­je go­to­vo dok (za­i­sta) ni­je go­to­vo.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni
ured­nik ‘’Po­li­ti­ke)