- Pi­še: Če­do­mir An­tić
Sr­bi­ja ak­tiv­no uče­stvu­je u iz­bo­ri­ma za par­la­ment „Ko­so­va – UN­MIK“. Po­ne­kad mi se či­ni da su re­sur­si srp­ske dr­ža­ve u pot­pu­no­sti u slu­žbi na­sto­ja­nja naj­va­žni­jih stra­na­ka ko­sov­sko­me­to­hij­skih Al­ba­na­ca da ko­nač­no za­o­kru­že i me­đu­na­rod­no afir­mi­šu svo­ju ne­pri­zna­tu re­pu­bli­ku.
Srp­ska vla­da, a po­seb­no oda­ni joj me­di­ji, jav­no kri­ti­ku­ju šo­vi­ni­stič­ku eli­tu ko­ja već go­di­na­ma pred­sta­vlja Al­ban­ce iz po­kra­ji­ne. Ipak, u su­šti­ni na­ša vlast po­ma­že umje­sto da se su­prot­sta­vi tren­du ne­pre­kid­ne ra­di­ka­li­za­ci­je ko­ju na­me­ću po­li­tič­ke po­tre­be ovog en­ti­te­ta ko­ji se ne­pre­kid­no na­la­zi u kri­zi.
Pro­šle sed­mi­ce la­žni su­do­vi kri­mi­nal­ne pa­ra­dr­ža­ve pre­ki­nu­li su po­tra­gu za ubi­ca­ma že­te­la­ca iz se­la Sta­ro Grac­ko. To je sa­svim lo­gi­čan is­hod, jer – osim par ma­ni­ja­ka i kri­mi­nal­nih ti­po­va ko­ji su u mi­ru ubi­ja­li i Al­ban­ce, neo­p­hod­nih ka­ko bi bio odr­žan pri­vid da „re­pu­bljik“ ni­je sa­mo ne­što ma­nje od smo­kvi­nog li­sta tri nar­ko- kar­te­la – al­ban­ski su­do­vi i ni­su su­di­li ubi­ca­ma srp­skog na­ro­da. Zva­nič­na Sr­bi­ja ni­šta ne pred­u­zi­ma dok kri­mi­nal­ci Ta­či, Ha­ra­di­naj i Mu­sli­ju hor­ski obe­ća­va­ju da će za­u­ze­ti Niš. Nesu­do­vi oslo­ba­đa­ju ubi­ce, od ko­jih ne­ke sje­de u pa­ravla­di ili raspar­la­men­tu „re­pu­blji­ke“. A biv­ši Bro­zov omla­di­nac, je­dan od oli­gar­ha ne­ka­da­šnje SFR Ju­go­sla­vi­je – njen pr­vi iz­daj­nik ko­ji je stao uz neo­prav­da­nu po­bu­nu naj­po­vla­šće­ni­je na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Evro­pi, či­je su ko­lo­vo­đe, umje­sto dr­ža­ve u ko­joj su ima­li sva pra­va, bi­ra­li En­ver Ho­dži­nu dis­to­pi­ju – na­sta­vlja svoj rat pro­tiv Sr­bi­je. Taj ne­sreć­ni Azem Vla­si, ne­su­đe­ni am­ba­sa­dor ,,re­pu­blji­ke ‘’ kod Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, uvi­jek je kod me­ne imao ne­ka­kav kre­dit. Svi mi ru­žni lju­di ne­ka­ko mo­ra­mo da se tru­di­mo da pre­vla­da­mo taj ne­do­sta­tak ko­ji u jav­nim na­stu­pi­ma obič­no, ma­kar to­kom pr­vih tre­nu­ta­ka, uvi­jek bar po­ma­lo na­šte­ti ono­me što go­vo­ri­mo. Vla­si ni­je sa­mo ru­žan... On je ste­re­o­tip­no ru­žan. Da je bar ru­ski, ni­ge­rij­ski, srp­ski, mek­sič­ki ru­žan... Ne, on je do­mi­cil­no, ste­re­o­tip­no ru­žan. Ja vje­ru­jem da se iza te iz­gu­blje­no­sti u pre­vo­du i iz­o­stan­ka go­vo­ra li­ca – čo­vje­ka ko­ji kao da je či­tav dan le­žao na pro­plan­ku, gric­ka­ju­ći vlat tra­ve, oslu­šku­ju­ći da li se ču­ju ov­ce i od ljet­njeg sun­ca i svi­je­tlog ne­ba ma­lo otu­pje­lih dru­gih ču­la – vje­što kri­je pa­met ko­ja ga je i pro­po­ru­či­la za uspje­šnu po­li­tič­ku, prav­nu i, iz objek­tiv­nih raz­lo­ga ne ta­ko ve­li­ku, ka­ri­je­ru u di­plo­ma­ti­ji. Nje­go­vi na­stu­pi mi, ipak, če­sto ne da­ju za pra­vo.
U sed­mi­ci ka­da je tri­jum­fo­vao ra­si­stič­ki i ple­men­ski prin­cip ko­sov­skog pa­rapra­vo­su­đa, a Srp­ska li­sta kao bi­je­la ra­da, upr­kos ne­is­pu­nje­nju bri­sel­skih spo­ra­zu­ma od stra­ne al­ban­ske stra­ne, is­ta­kla kan­di­da­tu­ru na iz­bo­ri­ma na ko­ji­ma će tri­jum­fo­va­ti oni ko­ji su ubi­ja­li srp­sku dje­cu ili, u bo­ljem slu­ča­ju, u pri­štin­skom pri­tvo­ru al­ban­ske pa­ra­dr­ža­ve do­bi­ja­li fra­so­ve ka­da im do­ne­su srp­sku ,,bam­bi pla­zmu’’ ili ,,ja­fa’’ keks, Vla­si je go­sto­vao na jed­noj ov­da­šnjoj te­le­vi­zi­ji.
Ne­što je go­vo­rio o to­me ka­ko Sr­bi­ja ostva­ru­je pro­gram iz „dru­gog“ me­mo­ran­du­ma. Tvr­di da u Sr­bi­ji na­sta­je vo­đa, da je je­di­ni cilj stva­ra­nje ,,Ve­li­ke Sr­bi­je’’, ka­ko se kon­stru­i­še ne­pri­ja­telj... Slu­šao sam ga u ti­ši­ni sa sa­ža­lje­njem, ka­ko se slu­ša­ju s uma si­šav­ši. Tre­ba­lo mi je vre­me­na da ra­ci­o­na­li­zu­jem te la­ži i be­smi­sli­ce ko­je mo­gu da pro­đu kod ne­kih bi­ra­ča, ali ih je ru­žno i ne­pri­stoj­no po­na­vlja­ti iz­van kon­tek­sta kam­pa­nje i to na te­le­vi­zi­ji ko­ju sma­tra­te za stra­nu, na tu­đem je­zi­ku ko­ji, upr­kos ka­ri­je­ri, ogrom­nim be­ne­fi­ci­ja­ma i pri­vi­le­gi­ja­ma, na­ža­lost, ipak ni­ka­da ni­je po­stao vaš.
Me­mo­ran­dum SA­NU, da ne ula­zi­mo u to da li je ri­ječ o do­vr­še­nom ili ne­do­vr­še­nom i na ko­ji na­čin ob­ja­vlje­nom do­ku­men­tu, po­znat je jav­no­sti i nje­gov tekst, iza ko­ga aka­de­mi­ja ni­je sta­la, ni­je spo­ran. U nje­mu ni­su iz­ni­je­te aspi­ra­ci­je ni pre­ma kom na­ro­du, ni­ti re­pu­bli­ci SFR Ju­go­sla­vi­je. Auto­ri, kon­zer­va­tiv­ni srp­ski ko­mu­ni­sti, zah­ti­je­va­li su sa­mo da Sr­bi­ja bu­de rav­no­prav­na sa dru­gim re­pu­bli­ka­ma. Tra­ži­li su da i Al­ban­ci bu­du rav­no­prav­ni sa dru­gim na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma. Da, to su ona pra­va ko­ja su Vla­si­ju bi­la ma­la, o ko­ji­ma da­nas i ne raz­mi­šlja, ali ih ni­ka­da ne bi dao Sr­bi­ma sa Ko­so­va i Me­to­hi­je. O Al­ba­ni­ji da i ne go­vo­ri­mo, ona do da­nas Sr­bi­ma ni­je da­la ni naj­ni­ža ma­njin­ska pra­va. Ka­kav je to „dru­gi me­mo­ran­dum“? Da ni­je Sr­bi­ja po­šla u osva­ja­nje Ma­ke­do­ni­je i obes­pra­vlji­va­nje et­nič­ke ve­ći­ne u toj dr­ža­vi? Ni­je – Al­ban­ci su. Da ni­je Sr­bi­ja obe­ća­la da će oslo­bo­di­ti sta­ri srp­ski grad Ko­njuh (Drač, ko­ji je isto­rij­ski bio i srp­ski, za raz­li­ku od Ni­ša ko­ji ni­ka­da ni­je bio al­ban­ski)? Da ni­je Sr­bi­ja spri­je­či­la iz­vr­še­nje 40 od­sto Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma – osni­va­nje Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na? Ni­je – Al­ban­ci su. Da li vla­da u Sr­bi­ji pa­da zbog ne­ko­li­ko hek­ta­ra te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re ili pa­da Ta­či­je­va vla­da? Za raz­li­ku od SA­NU, ko­ja je ra­ču­na­la da Sr­bi ima­ju svo­ju dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju, Al­ban­ska aka­de­mi­ja na­u­ka je 1998. pro­kla­mo­va­la uje­di­nje­nje Al­ban­ca kao na­ci­o­nal­ni cilj.
Do­kle će­mo to da tr­pi­mo? Mo­žda bi tre­ba­lo pr­vo da pre­sta­ne­mo da tr­pi­mo Vla­si­ja... Ako ne­će u pen­zi­ju u svo­joj ze­mlji, mo­gao bi ma­kar da ode u mi­ro­vi­nu iz na­ših me­di­ja.

Da li vla­da u Sr­bi­ji pa­da zbog ne­ko­li­ko hek­ta­ra te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re ili pa­da Ta­či­je­va vla­da?

Pro­šle sed­mi­ce la­žni su­do­vi kri­mi­nal­ne pa­ra­dr­ža­ve pre­ki­nu­li su po­tra­gu za ubi­ca­ma že­te­la­ca iz se­la Sta­ro Grac­ko


(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)