-Autor : Ha­mid Da­ba­ši

Go­to­vo isto­dob­na blo­ka­da Ka­ta­ra pred­vo­đe­na Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom, ko­joj se pri­dru­ži­lo ne­ko­li­ko nje­nih dr­ža­va po­ma­ga­ča i dva zlo­kob­na, na­sil­na na­pa­da na dvi­je sim­bo­lič­ne lo­ka­ci­je u Te­he­ra­nu su mo­žda iz­ne­na­di­li svi­jet, ali lu­da lo­gi­ka i ne­sta­šna re­to­ri­ka tih do­ga­đa­ja je sve osim iz­ne­na­đe­nja.
Or­gan­ska ve­za iz­me­đu re­gi­o­nal­nih, iz­ra­zi­to an­ti­pa­le­stin­skih am­bi­ci­ja Izra­e­la i sek­ta­ških pla­no­va Sa­u­dij­ske Ara­bi­je za arap­ski i mu­sli­man­ski svi­jet u cje­li­ni je već ne­ko vri­je­me po­zna­ta. Pi­ta­nje je šta je uti­ca­lo na to da se sa­ve­zni­štvo iz­me­đu izra­el­ske na­se­lje­nič­ke ko­lo­ni­je i sa­u­dij­ske voj­ne dr­ža­ve iz­ne­nad­no po­ja­ča i ot­kri­je ta­kvim di­vljač­kim in­ten­zi­te­tom da ba­ci sve pre­ten­zi­je o “arap­skom brat­stvu” ili “mu­sli­man­skom je­din­stvu” pod na­do­la­ze­ći ci­o­ni­stič­ki auto­bus.
U Va­šing­to­nu se vr­ši ak­tiv­ni lo­bi­stič­ki puč, ko­or­di­ni­ran iz­me­đu Izra­e­la, Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, či­ja me­ta su isto­dob­no Ka­tar i Iran, sa bu­duć­no­šću Pa­le­sti­ne i sud­bi­ne mi­li­o­na Pa­le­sti­na­ca ko­ji se na­la­ze u svo­joj do­mo­vi­ni i van nje kao ključ­nih ta­ča­ka ovog pod­mu­klog sa­ve­zni­štva da se sa­bo­ti­ra i uni­šti po­kret za pa­le­stin­sko sa­mo­o­dre­đe­nje.
Ko­ri­ste­ći ovu kri­zu, taj­ming po­sje­te Izra­e­lu gor­lji­ve ci­o­nist­ki­nje Nik­ki Ha­ley, ame­rič­ke am­ba­sa­dor­ke pri UN-u, ozna­čio je dav­na­šnji plan Be­nja­mi­na Ne­tanyahua da pa­le­stin­sko pi­ta­nje sa­svim uklo­ni sa glo­bal­ne agen­de.
Vla­da­ju­ći re­ži­mi u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, UAE-u, Ba­hre­i­nu i Egip­tu su sprem­ni i želj­ni uče­sni­ci u ovom per­fid­nom či­nu.
Iako ni­kad ne­će bi­ti čvr­stih do­ka­za o sa­u­dij­skom po­sti­ca­nju sa­mo­u­bi­lač­kih i bom­ba­ških na­pa­da na dvi­je sim­bo­lič­ne lo­ka­ci­je u Ira­nu, par­la­ment i ma­u­zo­lej aja­to­la­ha Kho­me­i­ni­ja, iran­ski zva­nič­ni­ci su upr­li pr­stom na Sa­u­dij­ce. Ali mi ne mo­ra­mo nu­žno pri­hva­ti­ti iran­sko vi­đe­nje do­ga­đa­ja ka­ko bi shva­ti­li da Izra­el i Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja ima­ju naj­vi­še ko­ri­sti (i da već du­go ima­ju naj­vi­še ko­ri­sti) od ta­kvih na­sil­nih či­no­va usmje­re­nih pro­tiv Ira­na i Ira­na­ca.
Ako ana­li­tič­ki za­jed­no raz­ma­tra­mo blo­ka­du Ka­ta­ra, ko­ju su iz­ve­li nje­go­vi arap­ski su­sje­di, te na­pa­de na Iran bez pre­se­da­na, do­la­zi­mo do ni­za kru­ci­jal­nih po­slje­di­ca ko­je će re­de­fi­ni­sa­ti ge­o­stra­te­šku ma­pu re­gi­je.
Ak­tu­el­no sa­u­dij­sko-izra­el­sko sa­ve­zni­štvo u ga­že­nju sud­bi­ne Pa­le­sti­na­ca, hu­ška­nju na rat pro­tiv Ira­na i sta­vlja­nje Ka­ta­ra pod pa­ra­li­zi­ra­ju­ću blo­ka­du do­mi­ni­ra i is­kri­vlju­je stvar­nu sli­ku re­gi­je. Prin­ci­pi­jel­ni ne­pri­ja­te­lji sa­u­dij­skih i izra­el­skih voj­nih dr­ža­va ni­su nji­ho­ve ekvi­va­lent­ne dr­ža­ve u re­gi­ji već ustva­ri pr­ko­sne na­ci­je ko­je su la­žno op­tu­ži­le ove dr­ža­ve.
Tri moć­ne na­ci­je u ovom pod­ruč­ju pr­ko­se nji­ho­vim dr­ža­va­ma ka­ko bi is­cr­ta­le svo­je vla­sti­te de­mo­krat­ske sud­bi­ne: Egi­pat, Iran i Tur­ska. Ovo su tri na­ci­je ko­je, sa bo­ga­tim isto­ri­ja­ma i po­slje­dič­nim de­mo­krat­skim te­žnja­ma, pred­sta­vlja­ju naj­ve­će pri­jet­nje sa­u­dij­skim i izra­el­skim ko­lo­ni­jal­nim splet­ka­ma bez hi­sto­rij­skog le­gi­ti­mi­te­ta na te­re­nu.
Uz po­moć ame­rič­ke voj­ne i di­plo­mat­ske po­dr­ške, ovo sa­u­dij­sko-ci­o­ni­stič­ko sa­ve­zni­štvo do­mi­ni­ra ge­o­po­li­ti­kom re­gi­je iz­van nje­go­ve isto­rij­ske za­slu­ge.
Od ove tri isto­rij­ske na­ci­je, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja i Izra­el po­gre­šno pret­po­sta­vlja­ju da su ne­u­tra­li­zi­ra­li Egi­pat, re­gru­ti­ra­ju­ći voj­nu hun­tu ko­ja je pre­ki­nu­la re­vo­lu­ci­o­nar­ni za­mah te ze­mlje. Egip­ća­ne kao na­rod, kao isto­rij­ski sa­mo­svje­snu na­ci­ju (sje­ti­te se Tr­ga Ta­hrir), ne tre­ba mi­je­ša­ti sa ko­rum­pi­ra­nom hun­tom ko­ja nji­ma vla­da, ga­zi pa­le­stin­ska pra­va i ko­ja je čak sprem­na da Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji pro­da svoj te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet.
Ova sa­u­dij­sko-ci­o­ni­stič­ka ali­jan­sa ta­ko­đe sma­tra da mo­že za­ne­ma­ri­ti Tur­sku jer mi­je­ša ak­tu­el­nu “puč-pro­tu­puč” dra­kon­sku di­na­mi­ku vla­de Re­ce­pa Tayyipa Er­do­ga­na sa ro­bu­snim de­mo­krat­skim po­tre­ba­ma Tu­ra­ka kao na­ro­da, kao du­bo­ko uko­ri­je­nje­ne i sa­mo­svje­sne na­ci­je (sje­ti­te se i po­kre­ta Ge­zi Park i na­rod­nog ustan­ka pro­tiv voj­nog uda­ra pro­šle go­di­ne).
Zbog to­ga se ali­jan­sa fo­ku­si­ra na Iran, ne zbog smi­je­šnih tvrd­nji da im sme­ta avan­tu­ri­stič­ka na­rav te dr­ža­ve, jer to ni­je u pi­ta­nju, već što vul­kan­ski de­mo­krat­ski rast Ira­na­ca kao na­ci­je pre­stra­vlju­je ove dvi­je ko­lo­ni­jal­no stvo­re­ne voj­ne dr­ža­ve.
Ni­je slu­čaj­nost to što je pri­mar­na me­ta ovih po­re­me­će­nih pla­će­ni­ka ko­ji su na­pa­li Iran bio iran­ski par­la­ment, ko­ji je, uz ured pred­sjed­ni­ka i grad­ska vi­je­ća, naj­de­mo­krat­ski­ja in­sti­tu­ci­ja u ina­če te­o­krat­skom dr­žav­nom apa­ra­tu.
Upra­vo je de­mo­krat­ski en­tu­zi­ja­zam na­ro­da Ira­na (i Tur­ske i Egip­ta), za­to­če­nih unu­tar na­mje­štalj­ki po­gre­šno pred­sta­vlje­noj dr­ža­vi, to što pred­sta­vlja eg­zi­sten­ci­jal­nu pri­jet­nju sa­u­dij­sko-izra­el­skom sa­ve­zni­štvu.
Pro­ma­traj­te ove tri na­ci­je: Tur­sku, Iran i Egi­pat – ne­ka vam ne skre­ću pa­žnju bu­da­la­šti­ne nji­ho­vih dr­žav­nih apa­ra­ta ko­ji bi­va­ju uvu­če­ni u ge­o­po­li­ti­ku re­gi­je – i imat će­te pre­ci­zni­ju kon­cep­ci­ju sva­kog po­je­di­nač­nog raz­vo­ja do­ga­đa­ja u arap­skom i mu­sli­man­skom svi­je­tu. Imaj­te na umu da je pa­le­stin­sko pi­ta­nje u sr­cu de­mo­krat­skih te­žnji ove tri na­ci­je, a ne pi­ta­nje si­ste­mat­skog po­li­tič­kog zlo­sta­vlja­nja nji­ho­vih dr­ža­va.
Upr­kos to­me što je ma­len i ri­jet­ko na­se­ljen, Ka­tar - ko­ji je ob­li­ko­van va­lo­vi­ma arap­skih i ne­a­rap­skih mi­gra­na­ta, struč­nih rad­ni­ka, na­uč­ni­ka, no­vi­na­ra, umjet­ni­ka i in­te­lek­tu­a­la­ca iz ci­je­log svi­je­ta ko­ji ra­de pri uni­ver­zi­te­ti­ma, mu­ze­ji­ma i is­tra­ži­vač­kim cen­tri­ma te ze­mlje - usu­dio se da sa­nja da je in­te­gral­ni dio ve­će arap­sko-mu­sli­man­ske že­lje da ob­i­sti­ni svoj hi­sto­rij­ski osje­ćaj do­sto­jan­stva, što je dje­li­mič­no ura­dio sta­vlja­ju­ći pa­le­stin­sko sa­mo­o­dre­đe­nje na če­lo svog osje­ća­ja mo­ral­nog iden­ti­te­ta.
Ka­tar ni­je sa­mo za Ka­ta­ra­ne. Upr­kos svim struk­tur­nim ogra­ni­če­nji­ma kao iz­u­zet­no sit­ne dr­ža­ve ren­ti­je­ra sa ogrom­nom ame­rič­kom voj­nom ba­zom na svom tlu, Ka­tar je omo­gu­ćio me­ha­ni­zam dru­štve­nih, in­te­lek­tu­al­nih i umjet­nič­kih am­bi­ci­ja za ši­ri arap­ski i mu­sli­man­ski svi­jet.
Do­nald Tramp gle­da na Ka­tar i sve što vi­di su do­la­ri za nje­go­ve pri­ja­te­lje iz voj­ne in­du­stri­je. Izra­el gle­da na Ka­tar i bri­ne se što vi­di uspje­ša­no arap­sko sre­di­šte sa oštrom kri­tič­kom in­te­li­gen­ci­jom ko­ja po­ma­že pa­le­stin­skoj po­li­ti­ci.
Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja gle­da na Ka­tar i vi­di ka­ko se opa­sne za­mi­sli raz­mje­nju­ju na nje­noj sje­ver­noj gra­ni­ci.
To što ci­o­ni­sti­ma taj san pred­sta­vlja noć­nu mo­ru je sa­svim pri­rod­no. To što su Sa­u­dij­ci i nji­ho­vi po­moć­ni­ci sa­da udru­ži­li sna­ge sa ovim ci­o­ni­sti­ma ka­ko bi uni­šti­li taj san je ne­vi­đe­na sra­mo­ta. Brak iz in­te­re­sa Izra­e­la i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, kao dvi­je voj­ne dr­ža­ve ko­je je SAD na­o­ru­žao do zu­ba ka­ko bi ši­ri­le pri­jet­nju i za­va­đa­le jed­nu gru­pu mu­sli­ma­na pro­tiv dru­ge, nad­vla­da­va sve dru­ge raz­li­či­to­sti me­đu ovim neo­bič­nim pa­rom.
Isto­dob­no ci­lja­nje Ka­ta­ra i Ira­na bi za­u­vi­jek tre­ba­lo okon­ča­ti la­žnu tvrd­nju da je ovo bit­ka iz­me­đu Ara­pa i Per­zi­ja­na­ca ili iz­me­đu su­nit­skih i ši­it­skih mu­sli­ma­na. Ka­tar je ujed­no i arap­ska i su­nit­ska dr­ža­va, a da­nas je me­ta naj­o­pa­sni­je blo­ka­de i kle­ve­te nje­nih arap­skih i su­nit­skih su­sje­da, dok avi­o­ni pu­ni hra­ne sli­je­ću u Do­hu iz Tur­ske i Ira­na.
Za­sad, imaj­te na umu da je Izra­el, sa svo­jom smi­je­šnom tvrd­njom da je “je­di­na de­mo­kra­ti­ja na Bli­skom is­to­ku” (iz­gra­đe­na na ote­toj pa­le­stin­skoj ze­mlji), da­nas u ak­tiv­nom sa­ve­zni­štvu sa naj­na­zad­ni­jim i naj­za­o­sta­li­jim vla­da­ju­ćim re­ži­mi­ma u re­gi­ji pro­tiv de­mo­krat­skih te­žnji nji­ho­vih na­ro­da. Imaj­te ta­ko­đe na umu da je vla­da­ju­ća po­ro­di­ca u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji u ak­tiv­nom sa­ve­zni­štvu sa evrop­skom na­se­lje­nič­kom ko­lo­ni­jom ko­ja je ukra­la Pa­le­sti­nu nje­nim za­ko­ni­tim sta­nov­ni­ci­ma. Sve osta­lo od sa­da tre­ba po­če­ti ovim dvje­ma otr­je­žnju­ju­ćim či­nje­ni­ca­ma.
Al Ja­ze­e­ra