-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Da li je, po­sle tri­jum­fa Ema­nu­e­la Ma­kro­na, u Evro­pi sa­svim za­u­sta­vljen ve­li­ki ta­las po­pu­li­zma ko­ji je iz­nje­drio ”breg­zit” i za­pri­je­tio da će de­sni de­ma­go­zi pro­mi­je­ni­ti kon­ti­nen­tal­ni po­re­dak? Pr­vi uti­sak je da je ta­ko: no­vi fran­cu­ski pred­sjed­nik je već im­pre­si­van po­li­tič­ki fe­no­men, ne sa­mo zbog svo­je po­bje­de na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma ne­go i zbog fan­ta­stič­nog uspje­ha nje­go­ve par­ti­je ko­ja do pri­je go­di­nu da­na ni­je ni po­sto­ja­la, na par­la­men­tar­nim.
To što je Ma­kron već sju­tra­dan po­sle iz­bo­ra ot­pu­to­vao u Ber­lin, ali i po­to­nje nje­go­ve iz­ja­ve ko­ji­ma je ob­ja­snio svo­ju po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju, na­ja­vi­le su pr­vo ob­no­vu nje­mač­ko-fran­cu­ske oso­vi­ne kao te­me­lja Evrop­ske uni­je, a po­tom i ”pre­o­bra­žaj EU”. Ma­kron je jed­nu stvar shva­tio iz­u­zet­no do­bro: da Uni­ja ni­je ono o če­mu se do­go­va­ra­ju nje­ne do­bro pla­će­ne bi­ro­kra­te, ne­go i ne­što od če­ga prak­tič­nu ko­rist tre­ba da osje­te svi gra­đa­ni.
Ma­kron sa­da ima te­žak za­da­tak: da, po­što je po­ka­zao da umi­je da po­bje­đu­je na iz­bo­ri­ma, do­ka­že da umi­je i da vla­da. Fran­cu­zi od nje­ga oče­ku­ju da po­kre­ne po­ma­lo zar­đa­li me­ha­ni­zam na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je, što pod­ra­zu­mi­je­va i pro­mje­nu ta­mo­šnjeg rad­nog za­ko­no­dav­stva, na ko­me Fran­cu­skoj za­vi­de sin­di­ka­ti ši­rom svi­je­ta (jer rad­ni­ke uve­li­ko šti­ti od po­hlep­nog ka­pi­ta­la). To će bi­ti ve­o­ma te­ško, jer nje­na pri­vre­da za­vi­si i od EU si­ste­ma (euro zo­ne) či­ji je dio, ali i u tom po­gle­du sti­žu ne­ki po Ma­kro­na po­volj­ni vje­tro­vi.
Ri­ječ je, na­rav­no, o sta­vu Nje­mač­ke. Nje­na kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel je odav­no svje­sna da nje­na ze­mlja pro­spe­ri­tet du­gu­je ostat­ku kon­ti­nen­ta, te da je zbog to­ga neo­p­hod­no da po­ka­že zna­čaj­nu do­zu ”flek­si­bil­no­sti” kad je ri­ječ o za­jed­nič­koj mo­ne­ti, ka­ko bi i nje­mač­ki i fran­cu­ski eko­nom­ski mo­to­ri ra­di­li sin­hro­ni­zo­va­no.
U ovom mo­men­tu do­du­še po­sto­je ne­ke ose­tlji­ve te­me ko­je Njem­ci že­le da iz­bjeg­nu dok ne pro­đu nji­ho­vi iz­bo­ri za­ka­za­ni za sep­tem­bar, na ko­ji­ma Mer­ke­lo­va oče­ku­je če­tvr­ti uza­stop­ni man­dat. U Pa­ri­zu to uva­ža­va­ju, ali i na­go­vje­šta­va­ju da bi, kad se za­vr­ši raz­vod sa Ve­li­kom Bri­ta­ni­jom, od­no­si iz­me­đu dvi­je kon­ti­nen­tal­ne si­le mo­gli da bu­du rav­no­prav­ni­ji.
Ono što je me­đu­tim u Ma­kro­no­vim ”ra­nim ra­do­vi­ma” mo­žda još va­žni­je je­ste no­va de­fi­ni­ci­ja smi­sla EU kao za­jed­ni­ce ko­ja po­či­va ne sa­mo na za­jed­nič­kim in­te­re­si­ma, ne­go i ci­vi­li­za­cij­skim vri­jed­no­sti­ma. ”Šta da­nas vi­di­te kad ba­ci­te po­gled na pla­ne­tu” – upi­tao se u pro­šlo­ne­djelj­nom in­ter­vjuu za osam vo­de­ćih evrop­skih dnev­ni­ka. ”Uspon ne­li­be­ral­nih de­mo­kra­ti­ja i eks­tre­ma u Evro­pi, ni­ca­nje auto­ri­tar­nih re­ži­ma ko­ji do­vo­de u pi­ta­nje vi­tal­nost de­mo­kra­ti­je, Ame­ri­ku ko­ja se po­vla­či iz svi­je­ta, eska­la­ci­ju kri­za na Bli­skom is­to­ku i ne­jed­na­ko­sti ko­je se svu­gdje po­ve­ća­va­ju”.
Ma­kro­no­vo rje­še­nje je da Evro­pa, kao ko­li­jev­ka de­mo­kra­ti­je, po­no­vo bu­de bar­jak­tar slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je i so­ci­jal­ne prav­de, da­kle da se vra­ti svo­jim ko­ri­je­ni­ma.
Ni­je te­ško bi­lo pre­po­zna­ti ko­me je ovo bi­lo adre­si­ra­no: još u kam­pa­nji je otvo­re­no kri­ti­ko­vao EU ”di­si­den­te”, Ma­đar­sku i Polj­sku, ko­je, po nje­mu, iz EU uzi­ma­ju sa­mo ono što im od­go­va­ra, ig­no­ri­šu­ći pri­tom osnov­ne evrop­ske vri­jed­no­sti, kao što su slo­bo­da me­di­ja, re­spek­to­va­nje opo­zi­ci­je i so­li­dar­nost.
”Evro­pa ni­je su­per­mar­ket, već za­jed­nič­ka sud­bi­na”, na­gla­ša­va Ma­kron uz sa­svim di­rekt­no upo­zo­re­nje da će ze­mlje ko­je ne po­štu­ju pra­vi­la sno­si­ti po­li­tič­ke po­sle­di­ce. Vri­je­di po­me­nu­ti još jed­nu nje­go­vu opa­sku: ”Ono što de­mo­kra­ti­je is­cr­plju­je je­su po­li­ti­ča­ri ko­ji mi­sle da nju nji­ho­vi su­gra­đa­ni glu­pi…”
Da li je evrop­ski pre­po­rod za­i­sta mo­guć, ili je ono što go­vo­ri Ma­kron sa­mo po­li­tič­ka po­e­zi­ja ko­ja će se u su­da­ru sa re­al­no­sti­ma br­zo pre­tvo­ri­ti u ba­nal­nu pro­zu? Ni­šta, na­rav­no, ni­je za­ga­ran­to­va­no, ali ne bi ga tre­ba­lo pot­cje­nji­va­ti, po­go­to­vo kad se uzme u ob­zir šta je, i ko­li­kom br­zi­nom, već po­sti­gao.
Ko­li­ko ovo do­ti­če nas sa evrop­ske pe­ri­fe­ri­je? Ma­kron je sva­ka­ko raz­dr­mao evrop­sko je­zgro, gdje kao da sa­zri­je­va uve­re­nje da se me­đu mno­gim stva­ri­ma ko­ji­ma se pri­stu­pa­lo po­gre­šno, na­la­zi i Bal­kan.
Da li zbog ra­stu­ćeg uti­ca­ja Ru­si­je, zbog ne­ko­li­ko bal­kan­skih po­tre­sa iz ove go­di­ne (po­sle­i­zbor­na kri­za u Ma­ke­do­ni­ji, pred­iz­bor­ni za­plet u Cr­noj Go­ri, kam­pa­nja za Ve­li­ku Al­ba­ni­ju, po­bje­da ”rat­ne ko­a­li­ci­je” na Ko­so­vu, auto­ri­tar­ne ten­den­ci­je u Sr­bi­ji) ili, pro­sto, otre­žnje­nja, iz Bri­se­la, a na­ro­či­to iz Ber­li­na, po­če­le su da sti­žu po­ru­ke da ni­smo za­bo­ra­vlje­ni.
Nje­mač­ki šef di­plo­ma­ti­je po­sled­njeg da­na ma­ja na­ja­vio je ”Ber­lin plus”, am­bi­ci­o­zan pro­gram eko­nom­ske sta­bi­li­za­ci­je bal­kan­skih ze­ma­lja, u Tr­stu će se već 12. ju­la odr­ža­ti evrop­sko-bal­kan­ski sa­mit gdje će se, iz­me­đu osta­log, raz­go­va­ra­ti i o evrop­skoj po­mo­ći za in­fra­struk­tu­ru re­gi­o­na i za­jed­nič­kom bal­kan­skom tr­ži­štu, dok še­fi­ca EU di­plo­ma­ti­je po­ru­ču­je da će pro­ši­re­nje u do­gled­no vri­je­me (kad se ovje­ri iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je), po­sta­ti pri­o­ri­tet, od­mah po­sle evrop­ske bez­bjed­no­sti.
Ovo sve za­sad su sa­mo ri­je­či – još smo da­le­ko od EU sa­mo­po­slu­ge, ni­ti zna­mo ka­kva nam je sud­bi­na - ali u po­li­ti­ci i ri­je­či su de­la.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke”)