-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Ako se svi­jet gra­di na la­ži, ka­kav je to svi­jet? Ako la­žu dr­žav­ni­ci, ka­kvi su to dr­žav­ni­ci? Ako se dr­žav­nost gra­di na la­ži­ma, ka­kva je to dr­žav­nost? Ako SAD gra­de svo­ju po­li­ti­ku na la­ži­ma, ka­kva su oni dr­ža­va? Ako op­sta­ju na flo­sku­li „la­ži sa­da“, a sju­tra opet „la­ži sa­da“, što ne pro­mi­je­ne ime u LA­ŽI­SAD?
Dje­cu gr­di­mo, pa i bi­je­mo ka­da la­žu... A po­li­ti­ča­re? Ko će jed­nom njih da bi­je za sva­ko­dnev­ne la­ži. Grd­nje ne vri­je­de, jer one po­ma­žu kod sa­vje­snog i po­šte­nog svi­je­ta. Kod kri­mi­na­la­ca i po­li­ti­ča­ra one su ne­dje­lo­tvor­ne.
I do­šao ta­ko je­dan iz LA­ŽI­SAD-a u mi­lo­gor­sku Tor­tu­gu še­fa du­van­ske ho­bot­ni­ce ko­ji se ni­je obo­ga­tio na šver­cu ci­ga­re­ta, već na svom „afi­ni­te­tu za bi­znis“. Na­u­čio od onih iz LA­ŽI­SAD-a da la­že. Onaj iz LA­ŽI­SAD-a la­že, jer mu je to po­li­tič­ki pro­gram, a onaj iz mi­lo­gor­ske ho­bot­ni­ce apla­u­di­ra la­ži­ma, jer ima ta­kav NA­TO na­log! Ni­je se mo­glo po­lo­ži­ti sa ma­nje! Ali, gle ču­da, taj iz LA­ŽI­SAD-a ni­je htio da se sret­ne s ovim mi­lo­gor­skim ho­bot­ni­ča­rom, kao da mu slu­ti po­li­tič­ki kraj. Ozbilj­no je to jer baš ti iz LA­ŽI­SAD-a su od­lu­či­li o po­čet­ku i tra­ja­nju mi­lo­gor­skog ho­bot­ni­ča­ra, a oni od­lu­ču­ju i o nje­go­vom kra­ju. Ali se za­to srp­ska pre­mi­jer­ka sre­la s tim pred­stav­ni­kom LA­ŽI­SAD-a u ku­ći mi­lo­gor­skog ho­bot­ni­ča­ra, a ne da ni­je ima­la dr­žav­nog raz­lo­ga za to, već ni­je tre­ba­lo ni­ka­ko da uče­stvu­je u toj far­si u ko­joj se plju­je Ru­si­ja, jer je Sr­bi­ja ne­u­tral­na. Oči­gled­no da srp­ska pre­mi­jer­ka ni­je ne­u­tral­na, jer zna se ko je nju ško­lo­vao, dao joj stan od 324 kva­dra­ta na De­di­nju i ko je nju po­sta­vio za jed­nog od gro­ba­ra Sr­bi­je.
Mo­žeš mi­je­nja­ti pred­sjed­ni­ke LA­ŽI­SAD-a ko­li­ko ho­ćeš, ali po­li­ti­ku ne­ćeš jer su ti pred­sjed­ni­ci sa­mo ma­ri­o­ne­te me­ga­ba­na­ka i me­ga­kor­po­ra­ci­ja ko­je ne mi­je­nja­ju svoj „zlo­kob­ni na­um“, ka­ko fi­lo­zof­ski re­če je­dan nji­hov tra­bant, a mi­lo­gor­ski go­spo­dar.
Za­to ni­je Tramp ni­šta pro­mi­je­nio u la­ži­sad­skoj spolj­noj po­li­ti­ci, pa je per­ja­ni­ca po­li­ti­ke la­ži­sa­da Majk Pens, pro­pa­li kan­di­dat za la­ži­sad­ski kon­gres i sa­da­šnji pot­pred­sjed­nik LA­ŽI­SAD-a, re­kao da Ru­si­ja po­ku­ša­va da is­cr­ta no­ve me­đu­na­rod­ne gra­ni­ce si­lom i da na­sto­ji da de­sta­bi­li­zu­je Za­pad­ni Bal­kan. Da­kle, pred­stav­nik onog „zlo­kob­nog na­u­ma“, ko­ji je is­cr­tao no­ve gra­ni­ce na Bal­ka­nu (ni­je po­zna­to gdje se na­la­zi taj „Za­pad­ni Bal­kan“ - ne­ma ga u ge­o­gra­fi­ji) bom­ba­ma i srp­skom kr­vlju, op­tu­žu­je Ru­se, ko­ji ni­su ma­kli iz Mo­skve, da ra­de ono što već de­ce­ni­ja­ma ra­di LA­ŽI­SAD! Ni­je­dan no­vi­nar ga ne upi­ta na toj mi­lo­gor­skoj la­ži-kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu gdje su ti ru­ski ten­ko­vi i avi­o­ni da cr­ta­ju no­ve gra­ni­ce si­lom? Gdje je ne­ki ru­ski Bond­stil na Bal­ka­nu? Rat­no­hu­škač­ki go­vor mr­žnje pro­tiv Ru­si­je ko­jim se slu­že pred­stav­ni­ci LA­ŽI­SAD-a je pa­to­lo­gi­ja. Uhva­tio ih strah od ja­ča­nja Ru­si­je. Pa­ni­ka! U tom stra­hu la­ži­sad­ski kon­gre­sme­ni plju­ju po Do­sto­jev­skom i Je­se­nji­nu, po Čaj­kov­skom i Ma­ji Pli­sec­ka­ja, La­vu Ja­ši­nu? Ka­ko ih ni­je sra­mo­ta da mr­ze ve­li­ki ru­ski na­rod? Da li zna­ju da je mr­žnja pre­ma bi­lo kom na­ro­du, zlo­čin ili još go­ne Kin­ta Kun­tu? A na sve to apla­u­di­ra im mi­lo­gor­ska vr­hu­ška uz snis­ho­dlji­ve osmi­je­he! Ne vri­je­di da ma­ga­re la­ki­ra ko­pi­ta i apla­u­di­ra. Ne mo­že ni­ko­ga pre­va­ri­ti. I da­lje nja­če! O ja­da, o sra­mo­te ka­kvu Cr­na Go­ra ni­je do­ži­vje­la u isto­ri­ji!
Go­vor mr­žnje la­ži­sad­skih po­li­ti­ča­ra i kon­gre­sme­na pre­ma Ru­si­ji slu­ti da će se opet pje­va­ti „Li­li Mar­len“! Ali, ne­će je vi­še pje­va­ti en­gle­ska pje­va­či­ca En Šel­ton. Pje­va­će je da­na­šnji mla­di Evro­pe, ako pre­ži­ve da mo­gu pje­va­ti: „Ko će kod fe­nje­ra sta­ja­ti/ sa to­bom, Li­li Mar­len?“, dok se opet vi­je ru­ska za­sta­va na Raj­hsta­gu.
(Autor je biv­ši ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)