-Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca
Eks­klu­ziv­no – pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić hit­no po­zvao na unu­tra­šnji di­ja­log o sko­ku Iva­ne Špa­no­vić!
„Za­pra­vo, ri­ječ je o onom di­ja­lo­gu o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, sa­mo sam pro­mi­je­nio na­slov u za­gla­vlju, na­pi­sav­ši Iva­na i Špa­no­vić, ali su­šti­na je ista – da sjed­ne­mo svi za sto pa da bu­de ka­ko ja ka­žem…
Na­rav­no da oče­ku­jem ši­ro­ku po­dr­šku po ovom pi­ta­nju, jer Iva­nin skok sim­bo­lič­no pred­sta­vlja skok BDP-a, stan­dar­da i na­de u Sr­bi­ji, a taj skok ne smi­je bi­ti ospo­ren zbog od­lje­plji­va­nja ne­ka­kvog bro­ja, jer na­rod za me­ne ni­je broj ili tek pu­ka sta­ti­sti­ka, već za­le­ti­šte, od­skoč­na da­ska i pi­je­sak u ko­ji do­ska­čem, da se ta­ko iz­ra­zim.
Ra­zu­mi­je se da Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ne­će pa­sti u dru­gi plan, na­pro­tiv, sad u Ikei mo­že­te ku­pi­ti sve što vam tre­ba da sa­sta­vi­te svo­ju lič­nu „sve­tu srp­sku ze­mlju“ sa sve pre­div­nim kre­ve­ti­ći­ma na sprat za pre­o­sta­le Sr­be ju­žno od Ibra, ali pi­ta­nje sko­ka mo­ra bi­ti ras­pra­vlje­no po ci­je­nu da sve osta­le afe­re u dr­ža­vi ni­ka­da ne bu­du ri­je­še­ne!
Mi­slim, bi­le bi ri­je­še­ne do po­ne­djelj­ka, ali ka­ko će­mo sva ras­po­lo­ži­va sred­stva usmje­ri­ti na ovo, ne­što će mo­ra­ti da za­sta­ri, vi­ša si­la, na­ža­lost…
No, vra­ti­mo se sa­mom sko­ku i ne­prav­di uči­nje­noj Iva­ni ko­ja, bu­di­mo is­kre­ni, di­je­lom je­ste i sa­ma kri­va za ono što joj se do­go­di­lo, jer da je umje­sto bro­ja za­li­je­pi­la one na­še div­ne pred­iz­bor­ne na­ljep­ni­ce na ko­je je mo­gla is­pod nat­pi­sa ,,Vu­čić’’ ovlaš, bla­go, da do­pi­še- Špa­no­vić…pri­je bi ot­pao či­tav ko­stim ne­go na­ljep­ni­ca, no…
Je l’ ne­što fa­li­lo onim dje­voj­či­ca­ma iz Fud­bal­skog klu­ba „Ma­ši­nac“ što su se fo­to­gra­fi­sa­le sa za­sta­va­ma SNS – ni­je!
E, pa mo­gla je i Iva­na ta­ko, mo­gla je i da ska­če ogr­nu­ta u jed­nu ko­ja bi je no­si­la kao je­dro do po­bje­de, ali…
To su te po­čet­nič­ke gre­ške ko­je lju­di pra­ve, ne shva­ta­ju­ći da bez na­še član­ske kar­te, ovaj, zna­me­nja ne mo­gu na­pra­vi­ti ni dva ko­ra­ka, a ka­mo­li sko­či­ti po­šte­no, no ne že­lim bi­lo ko­ga da osu­đu­jem, pro­zi­vam ili da even­tu­al­no po­ten­ci­ram ka­ko je Ma­ja Goj­ko­vić iz mje­sta sko­či­la de­vet i po me­ta­ra, upla­šiv­ši se da je pri­tom do­sko­či­la u dru­gu stran­ku iako se ja­sno vi­di da je pa­la na Vu­li­na ko­ji je iz­i­gra­vao pi­je­sak, a zna se da do­kle se on pro­sti­re do­tle su i us­pje­si na­še ko­a­li­ci­je, ta­ko da sam je je­dva smi­rio i ubi­je­dio da ne­će bi­ti smi­je­nje­na i da joj pri­zna­jem skok za olim­pij­sku nor­mu…
Na­rav­no, sko­čio sam i ja! Ona­ko u odi­je­lu i ci­pe­la­ma, bez za­le­ta, i još ni­sam do­sko­čio ta­ko da ovo go­vo­rim u le­tu, po­sta­vlja­ju­ći in­ter­ga­lak­tič­ki re­kord i ma­šu­ći in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji, ka­ko vi­dim, sa­ti­ma če­ka­ju u ko­lo­na­ma na ula­zak u Sr­bi­ju…
Ako me pi­ta­te ka­da ću do­sko­či­ti re­ći ću vam bez uvi­ja­nja – za dvi­je do dvi­je i po go­di­ne! Kad pro­sječ­na pla­ta bu­de 1.800 eura i kad sva­ki pen­zi­o­ner u Sr­bi­ji bu­de mo­gao da sko­či mi­ni­mum šest i po me­ta­ra u dalj, ko­li­ko su ot­pri­li­ke uda­lje­ni kon­tej­ne­ri je­dan od dru­gog – ta­da ću se i ja pri­ze­mlji­ti zna­ju­ći da sam ura­dio za dr­ža­vu sve što sam mo­gao.
No, ka­ko ni­je ri­ječ o me­ni već o Iva­ni Špa­no­vić i uči­nje­noj joj ne­prav­di po­zi­vam na je­din­stvo, jer ako je ne­ko žr­tva sva­ko­dnev­nih ne­prav­di on­da sam to ja, ali ko­me ja da se ža­lim, ko me­ne da sa­slu­ša, ko­ju kon­fe­ren­ci­ju za štam­pu ja da sa­zo­vem i iz­ja­dam se šta mi je na du­ši?!
Ko­li­ko je sa­mo sko­ko­va me­ni po­ni­šte­no i za­bo­ra­vlje­no, pa...?
Ja sva­ko­dnev­no pre­sko­čim Alek­san­dra Vu­či­ća od ju­če ba­rem za me­tar, spre­ma­ju­ći se da već sju­tra pre­sko­čim obe­ća­nja od ju­če i ta­ko go­di­na­ma, ali…
Ne­ma ve­ze, ne­ću da ku­kam, ni­je to moj ma­nir, mo­žda svra­tim u „Ći­ri­li­cu“ ovih da­na da sni­mim dvi­je- tri epi­zo­de spon­ta­nih is­po­vi­je­sti ili na­ru­čim od Mar­ti­no­vi­ća da ura­di is­tra­ži­va­nje ko­li­ko me iz­nad 98 od­sto na­rod obo­ža­va, ali pra­ve utje­he ne­ma…
Zbog to­ga i je­sam ini­ci­rao ovaj unu­tra­šnji di­ja­log o Iva­ni Špa­no­vić, jer da je po­ni­je­la tri dža­ka pi­je­ska pro­iz­ve­de­nog u fa­bri­ci za ko­ju sam u le­tu po­sta­vio te­me­ljac, sve bi bi­lo dru­ga­či­je…
Da­kle, da za­klju­čim: pi­ta­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je smo ri­je­ši­li, pi­ta­nje Iva­ne i Špa­no­vić ta­ko­đe, jer mi se iz­u­zet­no do­pa­da­ju ide­je ko­je sam čuo od sa­mog se­be, osta­je još sa­mo da otvo­ri­mo unu­tra­šnji di­ja­log o Alek­san­dru i Vu­či­ću – naj­sku­pljoj srp­skoj ri­je­či!
Po­zva­ni su svi da ka­žu šta ima­ju, bez ustru­ča­va­nja, sa­mo ne­moj po­sle ne­ko da ku­ka ka­ko mu se ot­ka­čio broj…ovaj, ni­ste vi za me­ne broj već pe­sak za do­skok i moj let je vaš pad, al onaj za me­da­lju i re­kord…“