-Autor: Pe­tar Rmuš

Isto­rij­ska sli­ka srp­skog na­ci­o­na, bal­kan­skog gol­got­ni­ka, no­si­o­ca sud­bin­ske ko­ro­te tra­gi­ča­ra, ne­du­žnog žr­tve­ni­ka ti­ra­ni­je zla, kr­va­re­ća je i sram­na ra­na evrop­ske raz­gled­ni­ce. Je li to ne­ko iskon­sko pro­klet­stvo, utir, ili vi­še agre­siv­no di­vlja­nje na­sil­ni­ka, ogle­da­lo ge­net­skog lu­di­la zlo­čin­stva, de­for­mi­tet ne­čo­vje­ka, an­tro­po­lo­ški peh na­pu­kle svi­je­sti i za­ko­ro­vlje­ne sa­vje­sti, li­ce slo­ma i po­ra­za ljud­skog? Pred ovim po­no­rom i bo­go­vi ću­te. Fi­lo­zo­fi­ja pa­me­ti za­ta­ji i fi­lo­va­no mu­ca pred ag­no­stič­kim an­ta­go­ni­zmom men­tal­nog ri­va­li­te­ta. Za­pi­si vre­me­na pam­te pa­to­lo­gi­ju ljud­skog ro­da i svje­do­če dru­štve­ne bes­po­ret­ke: po­no­re i po­kre­te, ne­mi­re, ta­la­sa­nja i gi­ba­nja, po­ho­de i osva­ja­nja, tra­ga­nja i ne­sta­ja­nja i skla­di­šte ožilj­ke pra­te­ćih po­re­me­ća­ja. Di­ja­lek­ti­ka uma po­mje­ra gra­ni­ce, is­pi­su­je svje­do­čan­stva, za­no­se na­go­na i ču­la, če­šće bi­lje­ži ra­sap i po­mra­če­nja, a mno­go re­đe vas­krs i ve­dri­nu čo­vje­ka. Jo­gu­na­sta Evro­pa, su­ko­blji­va i tru­sna, po­re­me­će­na i ne­u­rav­no­te­že­na, na bur­nom ži­vot­nom po­zor­ju, igra dra­ma­tič­ne pred­sta­ve i naj­če­šće kul­mi­ni­ra klju­ča­njem tra­gi­ke i bez­na­de­žnom ka­tar­zom. Ko­ri­fe­ji zla i ne­po­čin­stva ima­ju u se­bi ge­net­ski vi­rus ne­u­ta­že­nih ape­ti­ta, ogo­lje­li od osva­jač­ke gro­zni­ce gu­be kon­tro­lu ra­zu­ma. Vi­ru­lent­na evrop­ska ti­ra­ni­ja, ger­ma­no-ro­man­skih raz­mje­ra, ši­zmo ka­to­lič­ka, i azi­jat­ska, tur­sko -kaj­ma­kan­ska, ka­til­ska, s uro­đe­nim ko­dom zla osva­jač­kog sa­ti­ra­la je i za­ti­ra­la, ni­šti­la pi­to­mo slo­ven­stvo, pra­vo­sla­vlje. Kr­vlje­nje i re­ža­nje nad slo­ven­skim ko­sti­ma je nji­hov vječ­ni opoj. Sli­je­pe su oči zlo­či­nač­ke, krv ih je za­li­la. Po­tla­če­nim i ne­moć­nim, mi­ro­tvor­nim, osta­je va­paj i nje­go­šev­ska kle­tva: ,,Ku­go ljud­ska, da te Bog ubi­je’’. I mo­ja: Mo­zak vam se ska­me­nio, oči opu­či­le. Ga­vra­no­vi vam za du­šu pje­va­li.
Agre­siv­nu ti­ra­ni­ju, dra­mu i tra­gi­ku, ge­no­cid­nu ago­ni­ju, uti­ra­nje, bi­lje­ži kr­va­va isto­ri­ja srp­ske ja­di­kov­ke. Bal­kan­ska gol­go­ta Sr­ba ne­ma ni Bo­ga, ni li­je­ka, ne­ma ni­šta, ni su­ze, ni sun­ce slo­bo­de. Ku­kav­nom srp­stvu, što se već­ma ga­si i tra­go­vi bri­šu, ne­za­si­ta ho­bot­ni­ca evro­a­zi­jat­ska, ista i vje­či­ta, le­ši­nar­ska, glo­đe bi­će, su­par­nič­ki di­je­li pli­jen. No­vu osva­jač­ku ša­pu gra­be­ža i Ame­ri­ka za­ba­da, dik­ta­tor glo­ba­li­za­ci­je, kr­vo­met­ni­ca, svjet­ski si­le­dži­ja, ru­ši­telj­ka drev­nih ci­vi­li­za­ci­ja, pa joj žr­tve, kao ov­ca vu­ku, u za­gr­ljaj idu i di­ve joj se. Ov­dje ljud­sko pre­sta­je spo­zna­nje. Gno­se­o­lo­ška per­cep­ci­ja sa­vre­me­ne an­tro­po­lo­gi­je pa­ra­li­sa­na je. Čo­vje­čan­stvo pod­li­je­že dek­struk­ci­ji zla. Čo­vjek gu­bi. Ne­sta­je. Iš­ča­še­no zlo i im­pe­ri­jal­no bez­duš­je raz­gra­đu­je ži­vot. Usta­vljen je na­pre­dak, za­ro­blje­na slo­bo­da, a prav­da ro­bi­ja u pa­u­ko­voj mre­ži sta­ro-sa­vre­me­nih, bes­kru­pu­lo­znih kon­sti­tu­e­na­ta rop­ca ljud­skog, gdje do­mi­nat­no vla­da pre­stiž ame­ri­ka­ni­za­ci­je i nje­na ba­ti­na­ška dik­ta­tu­ra.
Ame­rič­ka la­vi­na zla ob­ru­ša­va se na ma­nje, ne­moć­ne na­ro­de pod vi­dom mo­der­nog rop­stva. Pod nje­nim po­klop­cem zvi­je­zde evrop­skog srp­stva sve vi­še či­le, po­voj mu se ki­da i og­nji­šta ga­se. Ko­so­vo, bi­bli­ja srp­ska, ko­li­jev­ka srp­stva, sr­ce i du­ša bi­ća srp­skog, iden­ti­tet srp­skog bi­ti­sa­nja, po­ro­blje­no je agre­si­jom ame­ri­ka­ni­zo­va­nih na­to­va­ca. Ba­la­da srp­skog Ko­so­va ko­smič­ka je. Sve srp­sko go­to­vo ze­mlja po­kri­va, a ona ste­nje i je­či dok je zlo­tvor ga­zi i raz­no­si. Skr­na­vi. Utam­ni­če­na ko­sov­ska zvo­na jek­nu, mo­na­hi­nje pi­šte, pa­sti­ri su bez pa­stve osta­li. Sud­bi­li­šte i če­me­ri­šte srp­sko svih Ko­so­va (tur­ski pe­to­vje­kov­ni da­nak kr­vi, švap­sko-fa­ši­stič­kog šle­mo­va­nja ra­fa­li, usta­ška en­de­ha­zi­ja ja­ma, kla­nja i olu­ja, ka­nun­stvo ba­ši­bo­zu­ka aga i be­go­va, za­ti­ra­nje ko­li­jev­ke srp­ske) je pe­čat sra­ma, za­sti­đe čo­vje­čan­stva i to­tal­ni po­raz ci­vi­li­za­ci­je. To je evrop­ska cr­na tač­ka, le­lej­stvo zlo­čin­stva po­mra­če­nog uma. Dra­ma srp­skog na­ci­o­na po­raz je Evro­pe i slom prav­de. I slo­bo­de. Rop­stvo je čo­vje­ka i vul­kan bez­na­đa.
Uza­lud­no je epo­pe­ja sla­vi­la za­vjet Ko­so­va. Nje­ni od­je­ci, vi­te­ški i čoj­ški, su pri­log evrop­skoj kul­tur­noj te­ko­vi­ni obo­ga­ćen bi­blij­skom sve­to­šću ras­pe­tog, hri­sto­li­kog Ko­so­va. Taj duh srp­skog na­rod­nog pod­vi­žni­štva oča­rao je Evro­pu i po­da­rio joj bi­se­re ži­vot­nog i čoj­skog vi­ta­li­te­ta, eti­ke, s for­mu­li­sa­nim obra­sci­ma sla­vlje­nja čo­vje­ka i nje­go­vog do­bra. To su pre­po­zna­li i sla­vom pro­ni­je­li: bra­ća Grim, Her­der, Ge­te (pri­mje­ri čoj­stva i obraz Nje­ma­ca), ča­sni Slo­ve­nac Jer­nej Ko­pi­tar, pan­sla­vi­sti Jan Ko­lar i Lju­de­vit Štur, Adam Mic­kje­vič (,,Srspskom na­ro­du su­đe­no da bu­de pe­snik ce­log ple­me­na slo­ven­skog”)... Odu­še­vlja­va se go­spo­đa De Stal, ta­li­jan­ski opat For­tis sla­vi ,,Ha­sa­na­gi­ni­cu”, a Fran­cuz Pro­sper Me­li­me pje­va na gu­sla­ma...
Ak­tu­el­na srp­sko-ko­sov­ska tra­ge­di­ja mra­či ljud­sku na­du, go­mi­la bez­na­đe, ni­hi­li­zam je i po­raz čo­vje­čan­stva na vr­šku dva­de­se­tog vi­je­ka. Ras­pe­to srp­stvo va­pi i cvi­li pred ti­ra­ni­jom evro­a­tlant­skog kri­mi­na­li­te­ta, bez pra­va na op­sta­nak u Bi­bli­ji svo­je ko­sov­ske za­vje­ti­ne. Ak­tu­el­ni an­tro­po­lo­ški pe­si­mi­zam, in­fi­ci­ran ra­zo­r­nom stra­te­gi­jom bes­pra­vlja, so­ci­ja­li­zo­van je i si­tu­i­ran de­spo­ti­jom ,,de­mo­krat­ske” dik­ta­tu­re bes­kru­pu­lo­znih sil­ni­ka i moć­ni­ka svi­je­ta. Onih ko­ji za­bo­ra­vlja­ju Nje­go­še­vu Lu­ču svo­bo­di­ja­de: “Ko­me za­kon le­ži u to­pu­zu tra­go­vi mu smr­de ne­čo­vje­štvom”.