-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Osnov­no na­če­lo me­đu­na­rod­nog pra­va je ono ko­je ga­ran­tu­je te­ri­to­ri­jal­nu cje­lo­vi­tost jed­ne dr­ža­ve i ne­po­vre­di­vost nje­nih gra­ni­ca. To se is­ti­če u Za­vr­šnom ak­tu KEBS-a iz 1975. (,,su­ve­re­na jed­na­kost i te­ri­to­ri­jal­na cje­lo­vi­tost“, ,,mi­je­nja­nje gra­ni­ca u skla­du sa me­đu­na­rod­nim pra­vom“), kao i u Po­ve­lji UN iz 1945. (član 2 ,,su­vje­re­na jed­na­kost“ dr­ža­va).
Mi­lo­gor­ski re­žim je pri­zna­va­njem ne­za­vi­snog Ko­sme­ta pre­kr­šio sva ova do­ku­men­ta či­me je iz­vr­šio agre­si­ju na te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je, jer on ne­ma pra­vo da tr­gu­je srp­skim te­ri­to­ri­ja­ma. Na­rav­no, ni­su to ura­di­li Cr­no­gor­ci, no mi­lo­gor­ci, bez re­fe­ren­du­ma, pa je ta od­lu­ka Go­spo­da­ra ne­le­gi­tim­na i ni­štav­na i da ne­ma oku­pa­ci­o­nog Bond­sti­la u Ta­či­sta­nu br­zo bi se sva mi­lo­po­slu­ga evro­a­tlan­ti­sta u to uvje­ri­la.
Upr­kos to­me, mi­lo­gor­ska vlast ci­nič­no go­vo­ri ka­ko od­no­si iz­me­đu dvi­je se­strin­ske dr­ža­ve ni­ka­da ni­su bi­li bo­lji. To je sa­da već pod­smi­ja­va­nje Sr­bi­ji i po­ni­ža­va­nje do­sto­jan­stva srp­skog na­ro­da, jer od­no­si ni­ka­da ni­su bi­li go­ri u isto­ri­ji. I ne sa­mo da mi­lo­gor­ski re­žim pri­zna­njem se­ce­si­je Ko­sme­ta uče­stvu­je u oti­ma­či­ni srp­ske te­ri­to­ri­je, već, u okvi­ru tih „naj­bo­ljih od­no­sa u isto­ri­ji“, či­nom pri­zna­va­nja te se­ce­si­je uče­stvu­je u kr­še­nju ljud­skih pra­va Sr­ba ko­ja Ta­či­je­va te­ro­ri­stič­ka vlast već go­di­na­ma kr­ši na KiM. Sr­bi je­di­ni u Evro­pi ne­ma­ju pra­vo na ži­vot, na rad, pra­vo na slo­bo­du kre­ta­nja, vje­ri­spo­vi­je­sti, na imo­vi­nu, na fer sud­ski po­stu­pak itd…
Isto­vre­me­no, u okvi­ru tih „naj­bo­ljih od­no­sa u isto­ri­ji“, ka­ko tvr­de mi­lo­gor­ci, a bo­lje da im se ne ka­že šta o tim od­no­si­ma mi­sli srp­ski na­rod u Sr­bi­ji, oni kr­še ljud­ska pra­va Sr­ba i u ,,mi­lo­go­ri’’. Uki­nu­li su Sr­bi­ma pra­vo na je­zik, šta­vi­še po­kra­li su im taj je­zik, pra­vo na dvoj­no dr­ža­vljan­stvo, vr­še se­gre­ga­ci­ju na na­ci­o­nal­noj osno­vi pri za­po­šlja­va­nju, fal­si­fi­ku­ju isto­ri­ju, iz­ba­cu­ju srp­ske pi­sce iz lek­ti­re, po­ku­ša­va­ju da uni­šte Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, da joj ot­mu ma­na­sti­re pre­ko ras­po­pa Mi­ra­ša, tru­ju dje­cu mr­žnjom pre­ma Sr­bi­ji u ško­la­ma, mal­tre­ti­ra­ju srp­sku opo­zi­ci­ju, srp­ske dr­ža­vlja­ne iz­ru­ču­ju tre­ćim dr­ža­va­ma i sve to u okvi­ru tih „naj­bo­ljih od­no­sa u isto­ri­ji“.
Lo­šim đa­ci­ma se isto­ri­ja po­na­vlja. Cr­na Go­ra je bi­la dio Srp­ske de­spo­to­vi­ne, sve dok 1455. ni­je osman­lij­skim osva­ja­njem Stare Srbije odvo­je­na od ostat­ka ze­mlje. To je isto uči­nio Go­spo­dar se­ce­si­jom ko­li­jev­ke Ne­ma­nji­ća. Ali, ni­ka­da do­sad ni­je Cr­na Go­ra iz­da­la Sr­bi­ju kao što je to uči­ni­la mi­lo­go­ra da­ju­ći srp­ske te­ri­to­ri­je nar­ko-di­le­ri­ma na Ko­sme­tu. I ni­ka­da se ni­je pod­smi­ja­va­la Sr­bi­ji ka­ko to či­ni Du­ško Mar­ko­vić, ču­var Go­spo­da­re­vog pre­mi­jer­skog mje­sta, u su­sre­tu s Anom Br­na­bić, ko­ja mu od­ću­ta ovu ne­di­plo­mat­sku pod­va­lu: „Ima­mo od­lič­ne bi­la­te­ral­ne od­no­se, ne­ma­mo otvo­re­nih pi­ta­nja....“ Na­rav­no, Ana ško­lo­va­na u SAD i Lon­do­nu, biv­ši slu­žbe­nik USA­ID-a, ame­rič­ke agen­ci­je za na­me­ta­nje ame­rič­ke he­ge­mo­ni­je u svi­je­tu, ni­je mu od­go­vo­ri­la ni di­plo­mat­ski, ni srp­ski na to pod­smi­je­va­nje Sr­bi­ji. Ni­je ga pi­ta­la što je sa sta­tu­som Sr­ba u mi­lo­go­ri, što Du­ško op­tu­žu­je Sr­bi­ju da tre­ni­ra ne­ke aten­ta­to­re na Zla­ti­bo­ru da ugro­ze mi­lo­gor­ske iz­bo­re, što is­po­ru­ču­je srp­ske dr­ža­vlja­ne Hr­vat­skoj, što gla­sa pro­tiv Sr­bi­je u ra­znim me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma...? Mo­gu­će je da Du­ško i Ana ima­ju „(od)lič­ne bi­la­te­ral­ne od­no­se“, ali ta­kve od­no­se sva­ka­ko ne­ma­ju Sr­bi i mi­lo­gor­ska vlast. Ana ne­ma po­dr­šku u srp­skom na­ro­du u Sr­bi­ji, ni­ti Du­ško u srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri. Da­kle, ti „bi­la­te­ral­ni“ od­no­si se ne ti­ču Sr­ba. I ti od­no­si su pri­tvor­ni, a ne otvo­re­ni i bi­će ta­kvi dok ne­ki po­li­ti­ča­ri ne bu­du za­tvo­re­ni. I dok ne shva­te da ta­mo gdje su raz­li­či­ti in­te­re­si, ne­ma „naj­bo­ljih od­no­sa“.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)