-Pi­še: Dra­go­ljub Pa­vi­će­vić

Naj­sna­žni­ja ze­mlja EU Nje­mač­ka, ze­mlja ko­ja ostva­ru­je tr­žne vi­ško­ve, is­ko­ri­je­ni­la je ne­za­po­sle­nost (4,7%), ze­mlja ve­li­ke šted­nje i vi­so­kog ži­vot­nog stan­dar­da, glo­bal­ni li­der u ne­ko­li­ko in­du­strij­skih gra­na, tre­ći naj­ve­ći iz­vo­znik ro­be u svi­je­tu, za­pa­la je u kri­zu i ne­iz­vje­snost oko for­mi­ra­nja Vla­de. Ka­ko? Zbog do­zvo­le da pri­mi pre­ko mi­li­on emi­gra­na­ta u Nje­mač­ku, Hri­šćan­sko de­mo­krat­ska uni­ja (CDU), stran­ka An­ge­le Mer­kel, pre­tr­pjela je naj­lo­ši­ji re­zul­tat od 1949. osvo­jiv­ši 32,9 od­sto gla­so­va na po­sled­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u sep­tem­bru. To je pad za vi­še od osam od­sto u od­no­su na iz­bo­re iz 2013. go­di­ne. Kad par­tij­ski vrh iz­gu­bi kon­takt sa re­al­no­šću, kad iz­gu­bi in­stinkt o onom šta na­rod bri­ne, ni­šta bo­lje se ne mo­že ni oče­ki­va­ti. Uglav­nom, nje­mač­ki bi­ra­či na iz­bo­ri­ma u sep­tem­bru po­sla­li su ne­ko­li­ko ja­snih po­ru­ka - ne­ma po­ga­đa­nja oko emi­gra­na­ta, pla­te mo­gu bi­ti ve­će, iz­gu­bi­li smo osje­ćaj da smo bez­bjed­ni...
Ta­ko je Nje­mač­ka eko­nom­ski iz­u­zet­no moć­na ze­mlja, a u EU naj­sna­žni­ja, pr­vi put po­slije Dru­gog svjet­skog ra­ta za­pa­la u kri­zu oko for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­o­ne vla­de. Isto­vre­me­no, pr­vi put od svog osni­va­nja i Evrop­ska uni­ja su­o­ča­va se sa po­li­tič­kom kri­zom u Nje­mač­koj. Po­li­tič­ka ne­sta­bil­nost u eko­nom­ski naj­sna­žni­joj ze­mlji EU i ne­iz­vje­snost u isto vri­je­me ne­što je u če­mu Njem­ci ne­ma­ju is­ku­stva. Za­to EU i da­lje po­drh­ta­va na­kon sli­je­ga­nja tla po­što de­sni­ča­ri ni­je­su uspje­li da pre­u­zmu vlast u Fran­cu­skoj i Ho­lan­di­ji, dok će je u Austri­ji ipak di­je­li­ti. Evrop­ska uni­ja je drh­ta­la to­kom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Austri­ji, strah je za­da­vao kan­di­dat de­sne Slo­bo­dar­ske par­ti­je, po­tom to­kom par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Ho­lan­di­ji de­sni­čar Hert Vil­ders, pa to­kom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Fran­cu­skoj stra­ho­va­li su od po­bje­de Ma­rin le Pen... I evo sad na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Nje­mač­koj stra­hu­ju od Al­ter­na­ti­ve za Nje­mač­ku i ne­u­spje­lih pre­go­vo­ra oko for­mi­ra­nja no­ve vla­de u Ber­li­nu.
Pr­vi put na­kon 72 go­di­ne par­ti­ja kraj­nje de­sni­ce ušla je u sep­tem­bru u nje­mač­ki Bun­de­stag. Al­te­r­na­ti­va za Nje­mač­ku, par­ti­ja osno­va­na pri­je de­se­tak go­di­na,osvo­ji­la je 13 od­sto gla­so­va iza­šlih bi­ra­ča, pa će 94 po­sla­ni­ka sje­de­ti u par­la­men­tu. Noć­na mo­ra za osta­tak Bun­de­sta­ga i za osta­tak EU. Na dru­goj stra­ni So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja Nje­mač­ke ostva­ri­la je u sep­tem­bru na­go­ri re­zul­tat na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta.  Iz­gu­biv­ši vi­še od osam pro­ce­na­ta gla­sa­ča na iz­bo­ri­ma, An­gla Mer­kel, ko­ja vla­da Nje­mac­kom i iz­u­zet­no je uti­caj­na u ostat­ku Evro­pe već 12 go­di­na, po­če­la je raz­go­vo­re oko for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­o­ne vla­de. Po­tom je dva mje­se­ca tre­ba­lo hri­šćan­skim de­mo­kra­ta­ma, Ze­le­ni­ma i Slo­bod­noj de­mo­krat­skoj par­ti­ji da sa­op­šte da ne mo­gu za­jed­no for­mi­ra­ti vla­du. Vo­đa FDP li­be­ra­la sa­op­štio je na kra­ju ne­u­spje­lih pre­go­vo­ra sa Mer­ke­lo­vom oko ko­a­li­ci­o­ne vla­de da je bo­lje ne upra­vlja­ti ne­go upra­vlja­ti lo­še”. Po­či­nju za­tim pre­go­vo­ri iz­me­đu Hri­šćan­ske de­mo­krat­ske uni­je i So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je. Mo­gu­će je da ove dvi­je par­ti­je ipak for­mi­ra­ju Vla­du.
Pod­sje­ćam, kad su sa­op­šte­ni re­zul­ta­tu iz­bo­ra so­ci­jal­de­mo­kra­te su od­mah od­bi­le mo­guć­nost ko­a­li­ci­o­ne sa­rad­nje sa hri­šćan­skim de­mo­kra­ta­ma An­ge­le Mer­kel. Re­zul­tat za so­ci­jal­de­mo­kra­te bio je po­ra­zan. Sku­po ih je ko­šta­la ko­a­li­ci­o­na sa­rad­nja, od­no­sno ta­ko­zva­na ve­li­ka ko­a­li­ci­ja sa Hri­šćan­sko de­mo­krat­skom uni­jom od 2013. go­di­ne. Ipak je, iz­gle­da, mo­guć­nost da po­no­vo di­je­le “ko­lač vla­sti” sa Mer­ke­lo­vom za li­de­ra so­ci­jal­de­mo­kra­ta Šul­ca va­žni­ja od stal­nog gu­bit­ka gla­sa­ča. Od­mah na po­čet­ku pre­go­vo­ra, a bez ima­lo di­plo­mat­skog tak­ta, vo­đa So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Šulc na­red­bo­dav­no zah­ti­je­va for­mi­ra­nje sje­di­nje­nih dr­ža­va Evro­pe, tj. još vi­še po­li­tič­kih in­te­gra­ci­ja. Nje­mu ni­je va­žno što su mno­ge čla­ni­ce EU pro­tiv du­bljih in­te­gra­ci­ja, pa po­ka­zu­je iz­la­zna vra­ta oni­ma ko­ji u bu­duć­no­sti ne bi pri­hva­ti­li još po­li­tič­kih in­te­gra­ci­ja. Vr­lo je vje­ro­vat­no da će Šulc uče­stvo­va­ti u do­no­še­nju va­žnih od­lu­ka za Evrop­sku uni­ju kad bu­de di­je­lio vlast u Nje­mač­koj u ko­a­li­ci­ji sa An­ge­lom Mer­kel.
Mer­ke­lo­va je od­mah od­ba­ci­la Šul­co­vu ide­ju o sje­di­nje­nim dr­ža­va­ma Evro­pe, valj­da svje­sna da joj je zbog Evrop­ske uni­je sva­ki de­se­ti gla­sač okre­nuo le­đa. Za Mer­kel pri­o­ri­tet su od­bra­na, za­po­šlja­va­nje i ino­va­ci­je. Po­ve­ća­ti mi­ni­mal­nu ci­je­nu ra­da, ula­ga­ti u in­fra­struk­tu­ru, pri­je sve­ga u pu­te­ve, za­tim u obra­zo­va­nje i ne bi­ti za­vi­san od spolj­nih eko­no­mi­ja!  Dok se Šulc ba­vi na­me­ta­njem sje­di­nje­nih dr­ža­va Evro­pe,  vje­ro­vat­no zna da su 29. ma­ja 2005. Fran­cu­zi na re­fe­ren­du­mu od­ba­ci­li Li­sa­bon­ski spo­ra­zum, a po­tom sa­mo dva da­na ka­sni­je i Ho­lan­đa­ni. U ju­nu 2008. od­ba­ci­li su ga i Ir­ci da bi ga na po­no­vlje­nom re­fe­ren­du­mu pri­hva­ti­li u ok­to­bru 2009. Spo­ra­zum ko­ji je jed­no­gla­sno do­no­še­nje od­lu­ka u Sa­vje­tu Evro­pe za­mi­je­nio ta­ko­zva­nom kva­li­fi­ko­va­nom ve­ći­nom od 55 od­sto čla­no­va sa­vje­ta ko­ji pri­tom mo­ra­ju pred­sta­vlja­ti 65 od­sto po­pu­la­ci­je EU.  Po­sti­zbor­na kri­za u Nje­mač­koj još jed­nom je uz­dr­ma­la te­me­lje Evrop­ske uni­je, a
po­li­tič­ka ne­iz­vje­snost i ne­si­gur­nost u Nje­mač­koj osla­bi­la po­zi­ci­ju EU na glo­bal­noj sce­ni. I na­rav­no USA iz­bi­ja­ju u pr­vi plan.
Iz Va­šing­to­na i Bri­se­la sve se če­šće ču­ju di­so­nant­ni to­no­vi. Tramp se vi­še ne oba­zi­re na Bri­sel, ni­ti pi­ta iko­ga u Bri­se­lu šta će da ra­di u Evro­pi. To je oči­gled­no. Raz­li­ke iz­me­đu Nje­mač­ke i Ame­ri­ke su od kli­mat­skih pro­mje­na, pre­ko Ira­na, Sje­ver­ne Ko­re­je do Ru­si­je i evo sa­da Je­ru­sa­li­ma. Tramp ne pi­ta ni­ko­ga, du­bo­ko ubi­je­đen da ra­di naj­bo­lje za ame­rič­ke in­te­re­se ši­rom svi­je­ta. Uz to, te­ret kr­plje­nja bu­dže­ta EU na­kon iz­la­ska Bri­ta­ni­je sru­či­će se na ple­ća nje­mač­kih i fran­cu­skih po­re­skih ob­ve­zni­ka. Nje­mač­ka je zbog pri­mo­ra­va­nja dru­gih čla­ni­ca da pri­hva­te emi­gran­te iz Azi­je i Afri­ke i sa sta­vo­vi­ma ne­pri­hva­tlji­vim za ve­li­ki dio Evrop­ske uni­je u ve­li­kom ras­ko­ra­ku sa ne­ko­li­ko ze­ma­lja cen­tral­ne Evro­pe. Unu­tar ze­mlje Mer­kel je osla­blje­na i sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na kad će si­ći sa po­li­tič­ke po­zor­ni­ce. Evrop­skom su­du prav­de u Ha­gu pre­da­te su Polj­ska, Če­ška i Ma­đar­ska zbog od­bi­ja­nja da pri­me kvo­ta­ma pro­pi­san broj emi­gra­na­ta iz Azi­je i Afri­ke. Nje­mač­ki esta­bli­šment još sli­je­po sli­je­di ame­rič­ke po­te­ze na ša­hov­skoj ta­bli svi­je­ta, ali vje­ro­vat­no će ga pri­je ili ka­sni­je bi­ra­či pri­mo­ra­ti da pre­i­spi­ta bez­re­zer­vno i bes­po­go­vor­no ko­ra­ča­nje za USA.
Od 1952. go­di­ne Nje­mač­ka re­dov­no ostva­ru­je tr­ži­šne vi­ško­ve za­hva­lju­ju­ći iz­vo­zu auto­mo­bi­la i in­du­strij­skih ma­ši­na. Vje­štač­ki pod­gri­jan i po­gu­ran iz­voz, če­sto je na šte­tu dru­gih ze­ma­lja ko­je su spri­je­če­ne da iz­vo­ze.  Ne­ma sum­nje, sve vi­še se u svi­je­tu ku­pu­ju in­du­strij­ske ma­ši­ne iz Nje­mač­ke, ali i dru­ga ro­ba ši­ro­ke po­tro­šnje. Či­nje­ni­ca je da po­tro­ša­či ši­rom svi­je­ta ku­pu­ju vi­še nje­mač­kih pro­iz­vo­da. To go­vo­ri i da je nje­mač­ka ro­ba kon­ku­rent­ni­ja od dru­gih. Tr­go­vač­ki part­ne­ri, po­put USA, ka­žu da su vi­ško­vi vje­štač­ki pod­u­pi­ra­li nje­mač­ku in­du­stri­ju ra­nja­va­ju­ći in­du­stri­je dru­gih ze­ma­lja da iz­vo­ze. Sje­ća­te li se kad je Tramp ka­zao ka­ko se mno­go ,,mer­ce­de­sa’’ kre­će Pe­tom Ave­ni­jom u Nju­jo­r­ku, ali bi isto ta­ko vo­lio da se vi­še ,,še­vro­le­ta’’ vo­zi u Nje­mač­koj. To je za­sad ne­mo­gu­će. Ali ni­je ne­re­al­no oče­ki­va­ti da će, uz stal­ne po­ku­ša­je da cen­tra­li­zu­ju EU, Njem­ci ra­di­ti na da­ljim in­te­gra­ci­ja­ma ban­kov­nog si­ste­ma u EU. Ul­tra­ni­ska ka­mat­na sto­pa ban­ka­ma ote­ža­va rad. Još jed­na te­ško­ća je frag­men­ti­ra­nost ba­na­ka u Evro­pi. Pre­ko­gra­nič­no po­slo­va­nje je kom­pli­ko­va­no. Ne­ma slo­bo­de kre­ta­nja kod ba­na­ka. Npr. ban­ke ko­je ima­ju ve­će de­po­zi­te ne­go po­zaj­mi­ce u Nje­mač­koj ne mo­gu po­su­di­ti keš ko­ji ima­ju kor­po­ra­tiv­nom bi­zni­su u Ita­li­ji. E sad za­mi­sli­te kad ban­ka u Ka­li­for­ni­ji ne bi mo­gla da po­su­di keš ne­ko­me iz Ne­va­de? Evrop­ske ban­ke još pa­te od ne­e­fi­ka­sno­sti. Sve to uz ne­pre­mo­sti­ve je­zič­ke ba­ri­je­re či­ni pro­je­kat ,,Sje­di­nje­nih Dr­ža­va Evro­pe’’ ne­re­al­nim i ne­funk­ci­o­nal­nim. Po­go­to­vo ne na na­čin ka­ko funk­ci­o­ni­šu SAD. Nje­mač­ke so­ci­jal­de­mo­kra­te na­sto­je da po sva­ku ci­je­nu cen­tra­li­zu­ju Evro­pu. Kon­cept ova­kve Evrop­ske uni­je ka­kva je da­nas neo­stva­riv je i ne­iz­vo­dljiv. Uru­ša­va­nje EU se na­sta­vlja, a Nje­mač­ka i da­lje po­ku­ša­va da be­to­ni­ra svo­ju do­mi­na­ci­ju od ko­je mno­gi u Evro­pi stra­hu­ju. Evrop­ska uni­ja s tri br­zi­ne ili Evrop­ska uni­ja od tri kon­cen­trič­na kru­ga sa­mo slu­že za za­ma­glji­va­nje evrop­ske re­al­no­sti. Pri­ča o tri br­zi­ne već je s raz­lo­gom iza­zva­la bi­jes u ze­mlja­ma is­toč­ne Evro­pe.
A kan­di­da­te kroz pro­ces ucje­nji­va­nja, pre­go­va­ra­nja i pri­dru­ži­va­nja sa­mo za­tva­ra­ju u ge­pek nje­mač­kog ,,mer­ce­de­sa’’ i vo­za­ju dok ih ne iz­ru­če ne­gdje gdje ne­će zna­ti ni gdje su sti­gli, ni ku­da su sve pro­šli.