NjU­JORK – Na­kon što je is­tra­ga po­ka­za­la da je ko­pi­lot avi­o­na nje­mač­ke kom­pa­ni­je „Džer­man­vings” An­dre­as Lu­bic na­mjer­no sru­šio avi­on sa 150 put­ni­ka u fran­cu­skim Al­pi­ma, va­zdu­ho­plov­ni struč­nja­ci sve če­šće raz­ma­tra­ju mo­guć­nost ko­ri­šće­nja ro­bo­ta, ko­ji bi za­mi­je­ni­li ko­pi­lo­ta, ili oba pi­lo­ta na ko­mer­ci­jal­nim le­to­vi­ma.
Ame­rič­ke agen­ci­je već ra­de na eks­pe­ri­men­ti­ma u ko­ji­ma ro­bo­ti ili ope­ra­te­ri na da­ljin­sko upra­vlja­nje za­mje­nju­ju ko­pi­lo­ta ili pi­lo­ta u kok­pi­tu, na­vo­di „Nju­jork tajms” do­da­ju­ći da je sve ma­nja po­tre­ba za ljud­skim oso­bljem u pi­lot­skoj ka­bi­ni usled raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je sen­zo­ra, ra­ču­na­ra i vje­štač­ke in­te­li­gen­ci­je.
Ko­mer­ci­jal­na avi­ja­ci­ja je, na­i­me, već auto­ma­ti­zo­va­na u ve­li­koj mje­ri.
Sa­vre­me­nim le­to­vi­ma, uglav­nom, upra­vlja­ju ra­ču­nar­ski auto­pi­lo­ti ko­ji pra­te po­zi­ci­ju avi­o­na na osno­vu sen­zo­ra po­kre­ta i si­ste­ma za na­vi­ga­ci­ju, ko­je po po­tre­bi is­pra­vlja GPS. Soft­ver­ski si­ste­mi, ta­ko­đe, ko­ri­ste se za pri­ze­mlja­va­nje ko­mer­ci­jal­nih le­to­va, pi­še ame­rič­ki list. Ne­dav­no is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da pi­lo­ti u le­tje­li­ca­ma „bo­ing 777” pro­seč­no se­dam mi­nu­ta to­kom le­ta ko­ri­ste ruč­no upra­vlja­nje dok pi­lo­ti u avi­o­ni­ma „er­ba­sa” po­la sa­ta po­tro­še na ruč­no upra­vlja­nje.
Ko­mer­ci­jal­ni le­to­vi, isto­vre­me­no, po­sta­ju sve „pa­met­ni­ji”.
„Avi­on `erbasa` zna do­volj­no da ne uda­ri u pla­ni­nu”, ka­že pro­fe­sor na In­sti­tu­tu za teh­no­lo­gi­ju za aero­na­u­ti­ku i astro­na­u­ti­ku u Ma­sa­ču­set­su Dej­vid Min­del do­da­ju­ći da ta le­tje­li­ca ima si­stem upo­zo­re­nja, ko­ji se obra­ća pi­lo­tu, ali ne pre­u­zi­ma kon­tr­o­lu, ma­da to mo­že u slu­ča­ju po­tre­be. Pen­ta­gon je, na­i­me, već lan­si­rao soft­ver za auto­mat­sko pi­lo­ti­ra­nje u bor­be­nim avi­o­ni­ma „F 16”, ko­ji ima auto­mat­ski si­stem za iz­bje­ga­va­nje su­da­ra­nja s tlom i ko­ji je, na­vod­no, spa­sio le­tje­li­cu i nje­nog pi­lo­ta u no­vem­bru pro­šle go­di­ne u su­ko­bu sa sna­ga­ma Islam­ske dr­ža­ve. Od 2013. go­di­ne voj­ni ar­se­nal Pen­ta­go­na, ko­ji je ulo­žio ogrom­na sred­stva u raz­voj avi­o­na-ro­bo­ta, bro­ji vi­še od 11.000 dro­no­va. Bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce, ipak, naj­če­šće ra­de na da­ljin­sko, a ne auto­mat­sko upra­vlja­nje. Agen­ci­ja Mi­ni­star­stva od­bra­ne SAD od­go­vor­na za raz­voj no­vih teh­no­lo­gi­ja za ame­rič­ku voj­sku (Dar­pa) na­ja­vi­la je da će ovog lje­ta na­pra­vi­ti ko­rak da­lje u auto­ma­ti­za­ci­ji le­to­va. Oni će to­kom go­di­ne po­če­ti da spro­vo­de is­pi­ti­va­nje ra­da voj­nih avi­o­na, u ko­ji­ma će se, na mje­stu ko­pi­lo­ta na­la­zi­ti ro­bot, ko­ji će mo­ći da go­vo­ri, slu­ša, ko­ri­sti kon­tro­le za upra­vlja­nje i oči­ta­va po­dat­ke sa in­stru­me­na­ta.
Ro­bo­ti, ko­ji na­li­ku­ju oni­ma iz fil­ma „Ra­to­vi zvi­je­zda”, mo­ći će da po­kre­nu po­li­je­ta­nje i uz­li­je­ta­nje avi­o­na, asi­sti­ra­će pi­lo­tu to­kom le­ta, a mo­ći će i da pre­u­zmu kon­tro­lu u van­red­nim slu­ča­je­vi­ma.
Ka­ko na­vo­di Dar­pa, plan je da ro­bot-ko­pi­lot bu­de „fi­zič­ki pri­su­tan” u kok­pi­tu i da mo­že da pre­u­zme kon­tro­lu nad le­tje­li­com ko­ri­ste­ći opre­mu ko­ja je na­pra­vlje­na za lju­de, kao što su upra­vljač, pe­da­le, dug­mi­ći...
(Tan­jug)