BER­LIN – Ze­malj­ski sud u Li­ne­bur­gu osu­dio je ju­če na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra Oska­ra Gre­nin­ga, op­tu­že­nog za po­moć u ubi­stvu vi­še od 300.000 lju­di u kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Aušvic, ja­vlja­ju nje­mač­ki me­di­ji.
Me­di­ji na­vo­de da je on od­mah na po­čet­ku su­đe­nja pri­znao da je znao o ga­snim ko­mo­ra­ma i za­mo­lio za opro­štaj.
„Mo­lim za opro­štaj. O pi­ta­nju for­mal­no-prav­ne kri­vi­ce, mo­ra­te vi od­lu­či­ti”, re­kao je ovaj sta­rac u apri­lu, pr­vog da­na su­đe­nja za ko­ji se ka­že da bi mo­gao bi­ti po­sled­nji ve­li­ki sud­ski pro­ces nje­mač­kog pra­vo­su­đa, ve­za­no za lo­gor Aušvic.
Gre­ning je, ka­ko pre­no­se me­di­ji, po­ka­zao ka­ja­nje na su­đe­nju.
On je go­di­na­ma ži­vio u jed­nom se­lu u bli­zi­ni Li­ne­bur­ga i te­re­ti se da je kao pod­vo­đa u Hi­tle­ro­voj per­so­nal­noj gar­di, či­ji su čla­no­vi, iz­me­đu osta­log, nad­gle­da­li za­tvo­re­ni­ke u lo­go­ri­ma, od­go­vo­ran za pru­ža­nje po­mo­ći u ubi­stvu u 300.000 slu­ča­je­va.
Gre­ning se po­mi­nje u me­di­ji­ma kao „knji­go­vo­đa Aušvi­ca”, po­što je, iz­me­đu osta­log, ka­ko se ka­že, u tom lo­go­ru bio za­du­žen da se pr­tljag lo­go­ra­ša sta­vi na si­gur­no i pre­tra­ži da li ima nov­ca i vri­jed­no­sti.
Ban­kar­ski či­nov­nik Gre­ning je, pre­ma op­tu­žni­ci, bro­jao no­vac lo­go­ra­ša osu­đe­nih na smrt, vo­dio knji­ge o to­me i tač­ne po­dat­ke slao u ber­lin­sku cen­tra­lu Hi­tle­ro­vih zlo­gla­snih Š- je­di­ni­ca.
Gre­nin­gu je bi­lo po­zna­to da su u Aušvi­cu ubi­ja­ni oni za­ro­blje­ni­ci ko­ji ni­su bi­li rad­no spo­sob­ni, pa je za­to, ka­ko ga te­re­ti op­tu­žni­ca, na­ci­stič­kom re­ži­mu obez­bje­đi­vao pri­vred­nu do­bit i po­dr­ža­vao si­ste­mat­sko uni­šte­nje lo­go­ra­ša.
Op­tu­žni­ca pro­tiv Gre­nin­ga ogra­ni­če­na je na ta­ko­zva­nu „ma­đar­sku ak­ci­ju” u lje­to 1944. go­di­ne, pri ko­joj je naj­ma­nje 300.000 lju­di ubi­je­no, pre­no­se me­di­ji.
Gre­nin­gov advo­kat Hans Hol­ter­man is­ta­kao je da je nje­gov kli­jent imao dru­ga­či­je za­dat­ke od Iva­na De­mja­nju­ka, jed­nog od po­sled­njih osu­đe­nih na­ci­sta.
Dr­žav­no tu­ži­la­štvo Nje­mač­ke te­re­ti­lo je Ukra­jin­ca Dej­ma­nju­ka da je ne­mi­lo­srd­no i bez­o­sje­ćaj­no, za­jed­no sa dru­gim ču­va­ri­ma i Š-ov­ci­ma, tje­rao lju­de u ga­sne ko­mo­re, „jer je lič­no že­lio nji­ho­vu smrt iz ra­sno-ide­o­lo­ških raz­lo­ga”.
De­mja­njuk, ko­ga je Ze­malj­ski sud u Min­he­nu pri­je ne­ko­li­ko go­di­na zbog uče­šća u ubi­stvu vi­še od 27.000 Je­vre­ja u polj­skom lo­go­ru So­bi­bor osu­dio na pet go­di­na ro­bi­je, oslo­bo­đen je ubr­zo zbog go­di­na sta­ro­sti, a 2012. go­di­ne je umro.
Pro­ces pro­tiv Gre­nin­ga ima i svo­ju po­seb­nu te­ži­nu, po­što po­sto­ji i ve­li­ki broj ta­ko­zva­nih gra­đan­skih (ko­nek­snih) tu­žbi pre­ži­vje­lih lo­go­ra­ša i nji­ho­vih po­ro­di­ca.
„Du­go vre­me­na ni­sam se usu­đi­va­la da se sje­ćam”, re­kla je 87-go­di­šnja He­di Bom iz To­ron­ta, pre­ži­vje­la lo­go­ra­ši­ca i jed­na od 67 oso­ba ko­je su u tom pro­ce­su po­di­gle gra­đan­sku tu­žbu pro­tiv op­tu­že­nog.
„Ov­dje se ne ra­di o osve­ti”, na­gla­si­la je ta sta­ri­ca.
Uka­zu­ju­ći da je ka­zna za Gre­nin­ga se­kun­dar­na stvar, Bom je na po­čet­ku su­đe­nja re­kla da je za nju, me­đu­tim, od­lu­ču­ju­će to što će se pro­ces pro­tiv ovog Š-ov­ca uop­šte odr­ža­ti.
(Tan­jug)