Na odvo­je­nim sku­po­vi­ma da­nas u Austri­ji i Nje­mač­koj se po­sta­vlja­ju no­ve smjer­ni­ce pre­ma mi­grant­skom ta­la­su ko­ji je Nje­mač­koj pro­šle go­di­ne do­nio mi­li­on azi­la­na­ta, a Austri­ji sko­ro 100.000. Kan­ce­lar­ka Mer­kel pu­tu­je u Ba­var­sku na sa­sta­nak sa svo­jim naj­tvr­đim kri­ti­ča­rem, po­kra­jin­skim li­de­rom Ze­ho­fe­rom, a austrij­ski po­li­tič­ki vrh za­sje­da sa gu­ver­ne­ri­ma pro­vin­ci­ja i op­šti­na.
U obje ze­mlje na dje­lu je hit­na i br­za de­cen­tra­li­za­ci­ja iz­bje­glič­ke te­me. Pre­mi­je­ri Mer­kel i Faj­man ima­ju sve ma­nje pro­sto­ra za di­rek­ti­ve po ko­ji­ma se od av­gu­sta od­vi­ja­la nji­ho­va po­li­ti­ka pre­ma mi­gran­ti­ma.
Kan­ce­lar­ka Mer­kel je pod pri­ti­skom, ul­ti­ma­tu­mi su­sti­žu je­dan dru­gi. Mer­ke­lo­va se „ušan­či­la u vla­sti­toj po­zi­ci­ji”, od­bi­ja­ju­ći sva­ki ko­men­tar osim iz­ja­va nje­nog port­pa­ro­la ka­ko „kan­ce­lar­ka ra­di na rje­ša­va­nju za­da­ta­ka od na­ci­o­nal­nog i evrop­skog in­te­re­sa”, ko­men­ta­ri­šu me­di­ji.
Da­nas vrh se­strin­ske CSU ba­var­skog še­fa Ze­ho­fe­ra odr­ža­va kla­u­zu­ru (za­tvo­re­ni sa­sta­nak) u ma­lom mje­stu Vild­bad Krojt na Te­gern­skom je­ze­ru i Mer­ke­lo­va ni­je ima­la dru­ge ne­go da pri­hva­ti po­ziv.
Pri­je dva da­na Ze­ho­fer je po­sta­vio ul­ti­ma­tum kan­ce­lar­ki, da­ju­ći joj dvi­je ne­dje­lje da „us­po­sta­vi vla­da­vi­nu re­da i za­ko­na na nje­mač­kim gra­ni­ca­ma”, ina­če će se CSU ovog pu­ta za­i­sta obra­ti­ti Ustav­nom su­du.
Biv­ši šef CSU Ed­mund Štoj­ber ta­ko­đe tra­ži od Mer­ke­lo­ve ra­di­kal­ni za­o­kret u po­li­ti­ci, „ina­če će to što ra­di ima­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce po Nje­mač­ku i Evro­pu”.
Nje­gov ul­ti­ma­tum ob­ja­vljen u Zi­doj­če caj­tun­gu (Südde­utsche Ze­i­tung) da­je rok kan­ce­lar­ki „do kra­ja mar­ta – ina­če će CSU na­ći na­či­na da se­strin­sku CDU uvje­ri u ra­zum­nost svog sta­va, ako tre­ba i pro­tiv mi­šlje­nja go­spo­đe Mer­kel”.
Za­što mart? U tri nje­mač­ke po­kra­ji­ne – Ba­den-Vir­tem­ber­gu, Rajn­land Pfal­cu i Sak­so­ni­ja-An­hal­tu – ta­da se odr­ža­va­ju va­žni lo­kal­ni iz­bo­ri. Svi po­ka­za­te­lji go­vo­re da kon­zer­va­tiv­ni blok gu­bi gla­so­ve i da po­la­ri­za­ci­ja jav­no­sti, po­seb­no od keln­skih do­ga­đa­ja na Sil­ve­stro­vu, po­pri­ma ka­rak­te­ri­sti­ke gra­đan­skih ne­mi­ra (for­mi­ra­nje „na­rod­nih mi­li­ci­ja” po gra­do­vi­ma).
I iz re­do­va ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra SDP-a ta­ko­đe sti­žu za­htje­vi „ko­ji se mo­gu shva­ti­ti kao ul­ti­ma­tum”, iz­vje­šta­va­ju me­di­ji. Vi­ce­kan­ce­lar Zig­mar Ga­bri­jel i šef par­la­men­tar­ne frak­ci­je so­ci­jal­de­mo­kra­ta To­mas Oper­man ka­žu da će par­ti­ja pro­mi­je­ni­ti svo­ju mi­gra­ci­o­nu po­li­ti­ku „ako Mer­ke­lo­va ne us­pi­je da do pro­lje­ća pro­na­đe evrop­sko rje­še­nje”.
I me­di­ji po­či­nju da po­sta­vlja­ju ne­zgod­na pi­ta­nja. Čak i do sa­da kan­ce­lar­ki sklon Bild se pi­ta „da li je Mer­ke­lo­va i da­lje pra­va oso­ba za Nje­mač­ku”.
Da­nas se odr­ža­va i za Austri­ju sud­bin­ski sa­sta­nak. U vla­di se sa­sta­ju svi pro­vin­cij­ski gu­ver­ne­ri i pred­sjed­ni­ci op­šti­na sa fe­de­ral­nom eg­ze­ku­ti­vom da bi od­lu­či­li ka­ko da­lje.
Pre­ma re­ak­ci­ja­ma iz Faj­ma­no­ve kan­ce­la­ri­je, kan­ce­lar je „zbu­njen” re­a­go­va­nji­ma u ne­kim evrop­skim ze­mlja­ma ka­ko se „Austri­ja spre­ma na su­spen­zi­ju šen­ge­na”. Austri­ja je već sre­di­nom sep­tem­bra pri­vre­me­no su­spen­do­va­la šen­gen, prav­no ure­đe­no, ti­me što je in­for­mi­sa­la Evrop­sku ko­mi­si­ju, i fak­tič­ki, ti­me što je uve­la kon­tro­lu na gra­ni­ca­ma sa Slo­ve­ni­jom i Ma­đar­skom.
Te su pri­vre­me­ne mje­re kon­tro­le pro­du­ža­va­ne već če­ti­ri pu­ta, idu­ći put će se to do­go­di­ti 15. fe­bru­a­ra, ka­da is­ti­če sa­da­šnji re­žim. Sre­di­nom fe­bru­a­ra, gra­nič­ne kon­tro­le će bi­ti pro­du­že­ne do sre­di­ne ma­ja, ka­ko sti­že in­for­ma­ci­ja iz vla­di­nih kru­go­va. Pre­ma šen­gen­skom ko­dek­su, slo­bo­dan pro­tok ro­be i uslu­ga se mo­že su­spen­do­va­ti do dvi­je go­di­ne.
Kan­ce­lar na­o­ko mi­je­nja svoj stav pre­ma neo­gra­ni­če­nom pri­li­vu mi­grant­skog ta­la­sa, dok u stvar­no­sti bit­no mi­je­nja sa­mo re­to­ri­ku. Na pi­ta­nje – mi­je­nja li SPO par­tij­sku li­ni­ju – austrij­ski list Pre­se od­go­va­ra sa „je­in”, što je ko­va­ni­ca od „ja” i „ne­in”, da i ne, na­slo­vlja­va­ju­ći iz­vje­štaj sa „Umje­re­ne pro­mje­ne, tvr­da re­to­ri­ka”.
Po­li­tič­ki po­sma­tra­či se pi­ta­ju – šta to u stva­ri Faj­man ra­di, da li za­i­sta na­mje­ra­va da sta­vi tač­ku na po­li­ti­ku otvo­re­nih vra­ta ili sa­mo ka­že da će to ura­di­ti, dok u stva­ri če­ka da vi­di ka­ko će se na po­li­tič­ko pre­ži­vlja­va­nje An­ge­le Mer­kel od­ra­zi­ti nje­mač­ka ak­tu­el­na „kul­tu­ra ul­ti­ma­tu­ma”.
Pre­kju­če čak i na­ci­o­nal­na te­le­vi­zi­ja ORF u iz­vje­šta­ju na svom saj­tu po­sta­vlja pi­ta­nje ko­li­ko Faj­man, do sa­da di­sci­pli­no­va­ni sled­be­nik li­ni­je An­ge­le Mer­kel, još uop­šte ima uvi­da u na­mje­re nje­mač­ke kan­ce­lar­ke, ko­li­ko su nji­ho­vi po­te­zi uop­šte ko­or­di­ni­sa­ni kao što su de­mon­stra­tiv­no bi­li sre­di­nom sep­tem­bra pro­šle go­di­ne.
Naj­kra­će re­če­no, sju­tra i u Austri­ji i u Nje­mač­koj po­či­nje od­bro­ja­va­nje za ra­di­kal­ne pro­mje­ne po­li­ti­ke prak­se u od­no­su na mi­grant­sku kri­zu.
Za sa­mo 24 ča­sa nje­mač­ki i austrij­ski mi­ni­stri spolj­nih po­slo­va da­li su di­ja­me­tral­no su­prot­ne iz­ja­ve.(RTS)


Do­mi­no efekat na bal­kan­skoj ru­ti

Od pr­vog ja­nu­a­ra Nje­mač­ka pre­ko tih pre­la­za vra­ća pro­sječ­no 250 mi­gra­na­ta dnev­no u Austri­ju za­to što ne­ma­ju na­mje­ru da pod­ne­su za­htjev za azil u Nje­mač­koj, već na­ja­vlju­ju da­lje pu­to­va­nje.
„Njem­ci nam ša­lju iz­bje­gli­ce na­trag, vra­će­ni lu­ta­ju kroz Austri­ju, ni­ka­kva kon­tro­la nad vra­će­ni­ma, a mno­gi spa­va­ju pod ve­drim ne­bom kao bes­kuć­ni­ci”, pi­še Este­rajh.
Pre­ma po­sled­njim in­for­ma­ci­ja­ma na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je, sju­tra bi na sa­stan­ku u vla­di­noj kan­ce­la­ri­ji u sklo­pu Hof­bur­ga mo­gla bi­ti utvr­đe­na gor­nja gra­ni­ca pri­je­ma za ovu go­di­nu. Naj­tvr­đi kri­ti­čar Faj­ma­no­ve ha­o­tič­ne po­li­ti­ke je kon­zer­va­tiv­ni mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Se­ba­sti­jan Kurc. Nje­go­va kri­ti­ka je kon­se­kvent­no ista od sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, ali od ju­če do­bi­ja no­vu sna­gu u jav­no­sti.
Nje­gov stav je da su raz­go­vo­ri o „kvo­ta­ma” bes­pred­met­ni jer sa­mo po­ve­ća­va­ju sprem­nost za no­ve mi­grant­ske ta­la­se. Kurc se za­la­že za za­jed­nič­ke austrij­sko-nje­mač­ke i austrij­sko-slo­ve­nač­ke mje­re ra­di­kal­no re­strik­tiv­ne po­li­ti­ke pre­ma mi­grant­skom ta­la­su.
„Ti­me bi bio pu­šten u po­gon do­mi­no efe­kat na­ci­o­nal­nih pre­pre­ka za mi­grant­ski ta­las. Za­tva­ra­nje gra­ni­ca duž bal­kan­ske ru­te, jed­no za dru­gim, iz­vr­ši­lo bi od­lu­ču­ju­ći pri­ti­sak na Grč­ku. Na taj na­čin bi u Grč­koj po­ra­sla sprem­nost da ko­nač­no do­zvo­li da joj se po­mog­ne”, iz­ja­vio je Kurc ju­če u Bri­se­lu i uve­če za nje­mač­ki te­le­vi­zij­ski ka­nal ZDF.(RTS)


„Po­bu­nje­ni“: Mer­kel da pro­mi­je­ni kurs pre­ma iz­bje­gli­ca­ma

BER­LIN – Oko 40 „po­bu­nje­nih” čla­no­va vla­da­ju­će nje­mač­ke Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je (CDU) po­sla­lo je pi­smo še­fi­ci svo­je stran­ke i kan­ce­lar­ki An­ge­li Mer­kel u ko­jem od nje tra­že pro­mje­nu kur­sa u li­be­ral­noj po­li­ti­ci pre­ma iz­bje­gli­ca­ma.
De­mo­hri­šća­ni su, ka­ko na­vo­di AFP, za­tra­ži­li od kan­ce­lar­ke da se su­o­či sa stvar­no­šću.
„U svje­tlu raz­vo­ja do­ga­đa­ja po­sled­njih mje­se­ci, ne mo­že­mo vi­še da go­vo­ri­mo o ve­li­kom iza­zo­vu – na­ša ze­mlja je na ivi­ci iz­dr­žlji­vo­sti”, pi­še u pi­smu kan­ce­lar­ki u ko­ji je AFP imao uvid.
Pro­test­no pi­smo naj­ve­ći je do­sad po­je­di­nač­ni iz­raz ne­za­do­volj­stva ne­kih čla­no­va CDU od sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, ka­da je Nje­mač­ka po­če­la da se su­o­ča­va sa iz­bje­glič­kom kri­zom.
„Ne že­li­mo ci­je­pa­nje par­la­men­tar­ne gru­pe CDU, već sa­mo tra­ži­mo da se pri­mi­je­ni za­kon”, re­kao je je­dan od pot­pi­sni­ka pi­sma Kri­sti­jan fon Šte­tin za AFP.
Pre­ma ri­je­či­ma ne­za­do­volj­nih po­sla­ni­ka, ubr­za­nje pro­ce­du­re rje­ša­va­nja za­htje­va za azil, smje­štaj u „od­go­va­ra­ju­ćim” uslo­vi­ma i „uspje­šna” in­te­gra­ci­ja pri­do­šli­ca ne­će bi­ti mo­gu­ća ako „broj no­vih iz­bje­gli­ca osta­ne ova­ko vi­sok ili se još vi­še po­ve­ća na pro­lje­će”.
Oni ta­ko­đe tra­že da Nje­mač­ka na­sta­vi da pri­mje­nju­je Da­blin­ski spo­ra­zum ko­ji pred­vi­đa da iz­bje­gli­ce mo­ra­ju da za­tra­že azil u pr­voj ze­mlji na či­je tle kro­če.
Me­di­ji pre­no­se da je broj onih ko­ji tra­že pro­mje­nu kur­sa kan­ce­lar­ke Mer­kel znat­no ve­ći ne­go broj pot­pi­sni­ka pi­sma i da sto­ti­nak po­sla­ni­ka Uni­je tra­ži strikt­ni­ju pri­mje­nu Da­blin­skog spo­ra­zu­ma, što je sko­ro tre­ći­na po­sla­ni­ka vla­da­ju­će par­ti­je u Bun­de­sta­gu.(Tan­jug)


Štajn­ma­jer: Za­tva­ra­nje gra­ni­ca ne rje­ša­va pro­blem

Za­tva­ra­nje gra­ni­ca ne­će ri­je­ši­ti iz­bje­glič­ku kri­zu, po­ru­čio je šef nje­mač­ke di­plo­ma­ti­je Frank-Val­ter Štajn­ma­jer.
Nje­mač­ki mi­ni­star je re­a­gu­ju­ći na iz­ja­vu svog ko­le­ge mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja, ko­ji je po­zvao na za­tva­ra­nje gra­ni­ca, is­ta­kao da rje­še­nje ni­je u za­tva­ra­nju gra­ni­ca.
Štajn­ma­jer sma­tra da je od ključ­ne va­žno­sti u pr­vi plan sta­vi­ti su­kob u Si­ri­ji, kao i sa­ra­đi­va­ti sa ze­mlja­ma u su­sjed­stvu Si­ri­je ka­ko bi se pri­liv iz­bje­gli­ca dr­žao pod kon­tro­lom, pre­no­si Roj­ters.
Ta­ko­đe, va­žno je us­po­sta­vi­ti „hot-spo­to­ve” u Grč­koj i Ita­li­ji, re­kao je Štajn­ma­jer.
Nje­mač­ki mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Alek­san­der Do­brint po­zvao je kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel da se pri­pre­mi za za­tva­ra­nje nje­mač­kih gra­ni­ca da bi se za­u­sta­vio pri­liv azi­la­na­ta, is­ti­ču­ći da Ber­lin mo­ra sam da dje­lu­je ako se ne po­stig­ne ši­ri evrop­ski spo­ra­zum o iz­bje­gli­ca­ma.
Do­brint je na­veo da Nje­mač­ka vi­še ne mo­že svi­je­tu da „po­ka­zu­je pri­ja­telj­sko li­ce”, što je, ka­ko na­vo­di Roj­ters, fra­za ko­ju je upo­tri­je­bi­la Mer­ke­lo­va ka­da su iz­bje­gli­ce pro­šlog lje­ta po­če­le u ve­li­kom bro­ju da pri­sti­žu u Nje­mač­ku.
Nje­mač­ki mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja je za list Min­hner Mer­kur re­kao da Nje­mač­ka mo­ra sa­ma da dje­lu­je ako se usko­ro ne sma­nji broj pri­do­šli­ca.
„Svi­ma bih na­ma sa­vje­to­vao da se pri­pre­mi­mo za plan B”, re­kao je Do­brint.(RTS)


Po­če­lo ru­še­nje iz­bje­glič­kog kam­pa u Ka­leu

Fran­cu­ske vla­sti po­če­le su da ru­še iz­bje­glič­ki kamp u Ka­leu, gra­du na sje­ve­ru ze­mlje, po­ti­sku­ju­ći iz­bje­gli­ce 100 me­ta­ra da­lje od pu­ta ko­ji vo­di do lu­ke, gdje su mi­gran­ti na raz­ne na­či­ne po­ku­ša­va­li da se ukr­ca­ju na ne­ko pre­vo­zno sred­stvo do Bri­ta­ni­je.
Iz­bje­gli­ce su pre­kju­če pre­mje­šte­ne du­blje u pro­stor kam­pa, na­kon če­ga su bul­do­že­ri po­če­li da raš­či­šća­va­ju te­ren, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AP.
Op­štin­ske vla­sti Ka­lea su pred­lo­ži­le da iz­bje­gli­ce či­ji su ša­to­ri po­ru­še­ni do­bi­ju pri­o­ri­tet pri­li­kom smje­šta­nja u no­ve kon­tej­ne­re, ko­ji su sta­vlje­ni u upo­tre­bu pri­je ne­dje­lju da­na i mo­gu da pri­me do 1.500 lju­di.
U iz­bje­glič­kom kam­pu u Ka­leu tre­nut­no bo­ra­vi vi­še od 4.200 lju­di.
Mi­gran­ti su u po­sled­nje vri­je­me u vi­še na­vra­ta blo­ki­ra­li put ko­ji vo­di do lu­ke, a ba­ca­li su i ka­me­ni­ce ka­ko bi us­po­ri­li sa­o­bra­ćaj i na taj na­čin se lak­še ukr­ca­li u ka­mi­o­ne ko­ji vo­ze za lu­ku Ka­le.(RTS)