De­se­ti­ne hi­lja­da lju­di na­pu­sti­lo je do­mo­ve oko Ale­pa zbog bom­bar­do­va­nja i na­pa­da ko­je iz­vo­de sna­ge si­rij­ske vla­de i nje­ni sa­ve­zni­ci. Sto­ti­ne hi­lja­da lju­di osta­lo je u gra­do­vi­ma sa ne­iz­vje­snom sud­bi­nom. Za ne­ko­li­ko ne­dje­lja ra­ti­šte u Si­ri­ji se tran­sfor­mi­sa­lo, ba­lans sna­ga se pro­mi­je­nio a iz­gle­di za mi­rov­ne pre­go­vo­re, ko­ji su sva­ka­ko bi­li ma­li, ne­sta­li su. Na tur­sku gra­ni­cu do­la­ze no­vi ta­la­si iz­bje­gli­ca.
Pro­šle ne­dje­lje sna­ge Ba­ša­ra el Asa­da, po­dr­ža­ne iran­skim i li­ban­skim ši­it­skim mi­li­ci­ja­ma, pre­ki­nu­le su put od Ale­pa do tur­ske gra­ni­ce, što je glav­ni ko­ri­dor ko­jim su se po­bu­nje­ni­ci snab­di­je­va­li. Si­rij­ska op­ser­va­to­ri­ja za ljud­ska pra­va iz­vje­šta­va da je u ne­dje­lju ne­ko­li­ko se­la u oko­li­ni Ale­pa bi­lo na me­ti va­zdu­šnih na­pa­da.
Od­lu­ču­ju­ća bit­ka za Alep, ko­ji je bio naj­ve­ći si­rij­ski grad pri­je ra­ta, dje­lu­je ne­iz­bje­žno. Asa­do­ve sna­ge i sa­ve­zni­ci, po­dr­ža­ni ru­skim bom­bar­de­ri­ma, ste­žu obruč oko is­toč­nog di­je­la gra­da, ko­ji i da­lje dr­ži ko­a­li­ci­ja po­bu­nje­nič­kih gru­pa. Pro­cje­nju­je se da ta­mo ima oko 320.000 lju­di.
Osim hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe, naj­no­vi­ji do­ga­đa­ji u Ale­pu sim­bo­li­šu tran­sfor­ma­ci­ju si­rij­skog ra­ti­šta ot­kad Asa­do­ve sna­ge, Iran i Ru­si­ja dje­lu­ju za­jed­no.
To­kom ve­ćeg di­je­la 2015. go­di­ne, Asa­do­ve sna­ge su dej­lo­va­le de­fan­ziv­no, dok su po­bu­nje­nič­ke gru­pe pre­zu­le gra­do­ve Idlib, oko­li­nu Ale­pa i po­če­le da na­pa­da­ju vla­di­ne sna­ge u La­ta­ki­ji.
Da Ru­si­ja ni­je po­če­la voj­nu in­ter­ven­ci­ju u sep­tem­bru, vje­ro­vat­no bi vla­di­ne sna­ge po­su­sta­le. Me­đu­tim, Ru­si­ja i Iran su po­dr­ža­li Asa­da i pre­o­kre­nu­li si­tu­a­ci­ju. Alep ima ve­o­ma va­žnu ulo­gu.
„Ako dje­lo­vi gra­da ko­je dr­že po­bu­nje­ni­ci pad­nu, to će bi­ti va­žna po­bje­da za Asa­da i naj­ve­ći po­raz po­bu­nje­ni­ka od po­čet­ka pro­te­sta 2011. go­di­ne”, ka­že Emil Ho­ka­jem iz Fo­rin po­li­si­ja.
In­sti­tut za pro­u­ča­va­nje ra­ta na­vo­di da bi uspje­šna ofan­zi­va vla­di­nih sna­ga oko Ale­pa ugro­zi­la mo­ral opo­zi­ci­je i iza­zva­la tur­ske stra­te­ške am­bi­ci­je.
Zbog to­ga su po­bu­nje­nič­ke gru­pe za­tra­ži­le po­moć u od­bra­ni gra­da. Po­bu­nje­nič­ke frak­ci­je ob­ja­vlju­ju sa­ve­ze ka­ko bi pru­ži­le ja­či, ko­lek­tiv­ni ot­por. Jed­na od naj­va­žni­jih gru­pa Ahrar el Šam za vi­kend je ob­ja­vi­la: „Pru­ža­mo ru­ke svim frak­ci­ja­ma si­rij­ske re­vo­lu­ci­je i iz­ra­ža­va­mo sprem­nost na uje­di­nje­nje”.
Ipak, ni čvr­sto uje­di­nje­ni, po­bu­nje­ni­ci ne mo­gu da obo­re avi­o­ne i ne­ma­ju ten­ko­ve T-90.
Od ka­da je Ru­si­ja po­če­la va­zdu­šnu kam­pa­nju, ve­ći­na na­pa­da bi­la je na gra­do­ve ko­je dr­že po­bu­nje­ni­ci. Ne­ki ko­man­dan­ti vje­ru­ju da Asad i Ru­si­ja že­le da pri­mo­ra­ju Za­pad da bi­ra iz­me­đu Islam­ske dr­ža­ve i Asa­da.
Za sa­da, ID če­ka re­zul­tat bit­ke za Alep. Si­rij­ski Kur­di, či­ji od­nos sa Asa­dom se mo­že opi­sa­ti kao am­bi­va­len­tan, ta­ko­đe pom­no pra­te si­tu­a­ci­ju.
Su­de­ći pre­ma ne­kim ana­li­ti­ča­ri­ma, na­pre­dak vla­di­nih sna­ga u Si­ri­ji sa­mo će ra­di­ka­li­zo­va­ti ono što osta­ne od po­bu­nje­nič­kih gru­pa.
Ho­ka­jem na­vo­di da bi mo­gao da se po­ja­vi osje­ćaj iz­da­je kod po­bu­nje­ni­ka.
Pro­šlog mje­se­ca, Osa­ma abu Ze­id, zva­nič­nik Slo­bod­ne si­rij­ske ar­mi­je, ža­lio se da SAD po­la­ko na­pu­šta­ju ne­u­tral­nu po­zi­ci­ju i da po­sta­ju part­ner u zlo­či­nu ta­ko što do­zvo­lja­va­ju Asa­du i sa­ve­zni­ci­ma da ubi­ja­ju Si­rij­ce.
Ne­ke po­bu­nje­nič­ke gru­pe, kao i tur­ski zva­nič­ni­ci, op­tu­žu­ju Va­šing­ton za ne­u­spjeh u us­po­sta­vlja­nju mi­ra u Si­ri­ji. I u Va­šing­to­nu se mo­gu ču­ti slič­ni gla­so­vi.
UN pro­cje­nju­ju da je 40.000 lju­di već na­pu­sti­lo Alep ot­kad su po­če­le naj­no­vi­je bor­be. Tur­ska, ko­ja već ima 2,5 mi­li­o­na iz­bje­gli­ca na svo­joj te­ri­to­ri­ji, ka­že da su nje­ni ka­pa­ci­te­ti bli­zu po­pu­nje­no­sti.
Glav­nim sa­ve­zni­ci­ma po­bu­nje­ni­ka na sej­ve­ro­za­pa­du Si­ri­je, Tur­skoj, Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i Ka­ta­ru, po­ne­sta­je op­ci­ja. Mo­gli bi da po­ša­lju oruž­je u Idlib, ali ta pro­vin­ci­ja je u ve­li­koj mje­ri pod kon­tro­lom Nu­sra fron­ta.
Fa­bris Ba­lan­še iz va­šing­ton­skog in­sti­tu­ta spe­ku­li­še da bi oni mo­gli da po­dr­že osni­va­nje ne­ke no­ve po­bu­nje­nič­ke gru­pe ili da po­ša­lju PVO si­ste­me od­re­đe­nim bri­ga­da­ma, kao i da otvo­re no­vi front na sje­ve­ru Li­ba­na.
„Pi­ta­nje je da li Ri­jad i An­ka­ra ima­ju vo­lje da se upu­ste u ta­ko opa­sne ak­ci­je”, ka­že Ba­lan­še.
Te­ško je na­ći bi­lo ko­ga ko vje­ru­je da će se si­tu­a­ci­ja u Si­ri­ji po­bolj­ša­ti, a ana­li­ti­ča­ri uglav­nom sma­tra­ju da će po­sta­ti još go­ra.
(RTS)


Mer­ke­lo­va šo­ki­ra­na pat­nja­ma ci­vi­la
Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel iz­ja­vi­la je da ne sa­mo što je za­pa­nje­na već je i šo­ki­ra­na zbog pat­nji ci­vi­la u Si­ri­ji ko­ji bje­že iz Ale­pa.
„Sa­da smo, u po­sled­njih ne­ko­li­ko da­na, ne sa­mo za­pa­nje­ni već i šo­ki­ra­ni zbog pat­nji na de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di ko­ji su iz­lo­že­ni bom­ba­škim na­pa­di­ma, kao i bom­bar­do­va­nju od stra­ne Ru­si­je”, re­kla je Mer­ke­lo­va u An­ka­ri na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
Do­da­la je da je te­ško da se odr­že mi­rov­ni pre­go­vo­ri pod ta­kvim uslo­vi­ma, is­ti­ču­ći da ta­kva si­tu­a­ci­ja mo­ra da bu­de br­zo okon­ča­na, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AP.
Tur­ski pre­mi­jer Ah­met Da­vu­to­glu re­kao je da će Tur­ska pri­mi­ti sko­ro 30.000 lju­di ko­ji su iz­bje­gli iz Si­ri­je i go­mi­la­ju se na gra­ni­ci, „ka­da to bu­de bi­lo po­treb­no”, is­ti­ču­ći da se ne mo­že oče­ki­va­ti da An­ka­ra sa­ma po­ne­se iz­bje­glič­ki te­ret.
Naj­no­vi­ji raz­voj si­tu­a­ci­je u Si­ri­ji je po­ku­šaj da se iz­vr­ši pri­ti­sak na Tur­sku i Evro­pu ka­da su u pi­ta­nju mi­gran­ti, re­kao je Da­vu­to­glu na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa nje­mač­kom kan­ce­lar­kom.
U Tur­skoj je do­sad uto­či­šte na­šlo 2,2 mi­li­o­na Si­ri­ja­ca, na­po­me­nuo je Roj­ters.
Tur­ska i Nje­mač­ka su se do­go­vo­ri­le o ni­zu ko­ra­ka za za­u­sta­vlja­nje pri­li­va iz­bje­gli­ca iz Si­ri­je, uklju­ču­ju­ći i di­plo­mat­sku ini­ci­ja­ti­vu za ob­u­sta­vlja­nje na­pa­da na Alep, do­dao je Da­vu­to­glu.(RTS)