KELN – Na­pa­di u Bri­se­lu ot­kri­li su ka­ta­stro­fal­ne ne­do­stat­ke u evrop­skoj bez­bjed­no­snoj po­li­ti­ci, a na vi­dje­lo iz­bi­ja­ju ri­val­stva i su­je­te ra­znih evrop­skih taj­nih slu­žbi, ta­ko da su po­treb­ne kor­je­ni­te pro­mje­ne, ocje­nju­ju ame­rič­ki struč­nja­ci za bez­bjed­nost.
Me­đu ame­rič­kim eks­per­ti­ma za taj­ne slu­žbe to je bi­la ne­ka vr­sta jav­ne taj­ne, ali ot­ka­ko su se do­go­di­li na­pa­di u Bri­se­lu o to­me se di­sku­tu­je i jav­no u ame­rič­kim me­di­ji­ma, pre­nio je Doj­če ve­le.
Ri­ječ je o ne­spo­sob­no­sti Evro­plja­na da se po­bri­nu za sop­stve­nu bez­bjed­nost, ocje­nju­ju oni.
Naj­no­vi­ji te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Bel­gi­ji mo­gli bi da osla­be evrop­sku bez­bjed­nost i do­dat­no po­ja­ča­ju strah od gre­ša­ka taj­nih slu­žbi, pi­še „Nju­jork tajms”.
U po­gle­du ra­stu­ćeg me­đu­na­rod­nog te­ro­ri­zma, ugled­ni list, kao i mno­gi dru­gi me­di­ji za­klju­ču­je da će Evro­pa du­go­roč­no osta­ti ra­nji­va.
To se vi­di po to­me što po­li­ci­ji i taj­nim slu­žba­ma, upr­kos gro­zni­ča­vim ak­tiv­no­sti­ma na­kon na­pa­da u Pa­ri­zu, ni­je po­šlo za ru­kom da osu­je­te na­pa­de u Bri­se­lu.
Bel­gij­ske „pre­op­te­re­će­ne taj­ne slu­žbe” ne mo­gu vi­še da pru­že ot­por „du­bo­ko uko­ri­je­nje­noj te­ro­ri­stič­koj mre­ži”, na­vo­di nju­jor­ški list.
Bel­gi­ja se u tek­stu u „Nju­jork taj­msu” ozna­ča­va kao „naj­bo­ga­ti­ja pa­la dr­ža­va na svi­je­tu”.
Je­dan od naj­vi­đe­ni­jih ame­rič­kih eks­pe­ra­ta za bez­bjed­nost Dej­vid Ig­nja­ti­us u „Va­šing­ton po­stu” je pro­ši­rio za­je­dlji­ve kri­ti­ke na ra­čun svih evrop­skih ze­ma­lja.
Bri­sel je „na šo­kan­tan na­čin po­ka­zao ne­funk­ci­o­nal­nost Evro­pe u od­no­su na sop­stve­nu bez­bjed­nost”, za­klju­čio je on.
– Naj­no­vi­ji na­pa­di su po­ka­za­li da još po­sto­je ru­pe u sa­rad­nji evrop­skih taj­nih slu­žbi – kon­sta­tu­je Karl Hven­mark Nil­son iz tru­sta mo­zgo­va Bru­kings u raz­go­vo­ru za DW.
– Me­đu nji­ma ne po­sto­ji sve­o­bu­hvat­na raz­mje­na in­for­ma­ci­ja – za­klju­ču­je on i krit­ku­je „ri­val­stvo me­đu taj­nim slu­žba­ma”, čak i unu­tar po­je­di­nih dr­ža­va.
Po­vje­re­nje Ame­ri­ka­na­ca u evrop­ske taj­ne slu­žbe ni­je ni­ka­da bi­lo ve­li­ko, iz­u­zi­ma­ju­ći Fran­cu­sku i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju.
Nje­mač­ke taj­ne slu­žbe je­su ta­ko­đe „kom­pe­tent­ne”, pi­še Dej­vid Ig­nja­ti­us, ali do­da­je da zbog ne­do­stat­ka po­dr­ške po­li­ti­ke i jav­no­sti ne mo­gu da is­ka­žu svo­ju sna­gu.
Dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma SAD vje­ru­ju vr­lo ma­lo ili im uop­šte ne vje­ru­ju, do­da­je on.
Mno­gi ame­rič­ki eks­per­ti vi­de sa­mo jed­no rje­še­nje: taj­ne slu­žbe mo­ra­ju da se opro­ste od uobra­že­no­sti i su­je­te.
– Po­tre­ban nam je ri­go­ro­zan na­čin ra­da ka­da je ri­ječ o raz­mje­ni taj­nih po­da­ta­ka – ka­že Nil­son.
Tre­nut­no sla­ba­šnu sa­rad­nju evrop­skih slu­žbi on po­re­di sa ri­val­stvom i ne­sa­rad­njom CIA i FBI pri­je na­pa­da na Nju­jork i Va­šing­ton 11. sep­tem­bra 2001.
Do­du­še, ame­rič­ki me­di­ji ne pri­pi­su­ju kri­vi­cu sa­mo Evro­plja­ni­ma. Naj­du­blji raz­log je, po Nil­so­nu, „pro­past ko­a­li­ci­je ko­jom je tre­ba­lo dži­ha­di­ste dr­ža­ti pod kon­tro­lom, a ko­ju je pred­vo­di­la SAD”.
On bi ta­ko­đe že­lio da taj­ne slu­žbe tje­šnje sa­ra­đu­ju i u tom smi­slu sma­tra da „SAD tre­ba da pre­u­zmu vo­de­ću ulo­gu ka­ko bi po­ve­za­le sve taj­ne slu­žbe”.
(Tan­jug)