LON­DON – Eko­no­mist in­te­li­džens ju­nit (EIU) ob­ja­vio je naj­no­vi­ji iz­vje­štaj pod na­zi­vom “Euro­pe stretched to the li­mit” („Evro­pa na gra­ni­ci pu­ca­nja”), u ko­jem opi­su­ju se­dam ključ­nih pro­ble­ma ko­ji ugro­ža­va­ju Evrop­sku uni­ju u eko­nom­skom i po­li­tič­kom smi­slu i ko­ji bi mo­gli do­ve­sti do nje­nog ras­pa­da.
1. Osta­nak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u EU
Ako Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja gla­sa za na­pu­šta­nje EU, to bi mo­glo po­kre­nu­ti eko­nom­ska i po­li­tič­ka pre­vi­ra­nja, pre­te­žno krat­ko­roč­ne pri­ro­de. Oče­ku­je se de­val­va­ci­ja va­lu­te i pri­je re­fe­ren­du­ma. Gla­sa­nje za „breg­zit” iza­zva­lo bi no­vi pad va­lu­te, po­tak­nut i mo­gu­ćim tro­ško­vi­ma po­ve­za­nih sa iz­la­skom iz Uni­je. Ta­kva bi od­lu­ka u EU mo­gla iza­zva­ti kri­zu po­li­tič­ke le­gi­tim­no­sti EU, te po­dr­šku euro­skep­tič­nim stran­ka­ma unu­tar ze­ma­lja čla­ni­ca.
2. Grč­ka du­žnič­ka kri­za
Grč­ka je pri­sta­la na te­ške uslo­ve i re­za­nja ka­ko bi do­ka­za­la da ra­di na ob­no­vi eko­no­mi­je i ti­me osi­gu­ra­la još fi­nan­sij­ske po­mo­ći. Ipak, pi­ta­nje je mo­že li bi­lo ko­ja vla­da spro­ve­sti mje­re ko­je su nu­žne za tre­ći pa­ket mje­ra po­mo­ći. Iz­la­zak Grč­ke iz euro­zo­ne zna­čio bi ogro­man po­li­tič­ki ne­u­spjeh blo­ka, sa mo­gu­ćim de­sta­bi­li­zi­ra­ju­ćim po­sle­di­ca­ma.
3. Mo­ne­tar­na po­li­ti­ka
Euro­zo­na je za­pe­la u pre­du­gom raz­do­blju ni­ske in­fla­ci­je ko­ja je stvo­ri­la mi­ni­mal­ni pri­vred­ni na­pre­dak. Op­ci­ja ko­ja je sa­da na sto­lu za raz­ma­tra­nje je­ste ta­ko­zva­ni he­li­kop­ter­ski no­vac. Ra­di se o to­me da se, pre­ma no­be­lov­cu Mil­to­nu Frid­ma­nu, de­fla­ci­ja ko­ja iza­zi­va re­ce­si­ju i pad kre­dit­ne ak­tiv­no­sti, uz pra­te­ći rast ne­za­po­sle­no­sti, mo­ra za­u­sta­vi­ti, ma­kar i „ba­ca­njem nov­ca na­ro­du iz he­li­kop­te­ra”. Ipak, ni po­sled­nja ak­ci­ja Ma­ri­ja Dra­gi­ja, upum­pa­va­nje iz­mi­šlje­nog nov­ca u evrop­ski ban­kar­ski si­stem, ni­je po­kre­nu­la pri­vre­du euro­zo­ne.
4. Pad pro­duk­tiv­no­sti
Pro­duk­tiv­nost ra­da u EU uspo­re­na je još od glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze i ma­la je vje­ro­vat­no­ća da će pet naj­ve­ćih eko­no­mi­ja EU po­vra­ti­ti sto­pu pro­duk­tiv­no­sti ko­ju ima­le pri­je kri­ze. U Špa­ni­ji i Ita­li­ji pro­duk­tiv­nost stag­ni­ra od 2014, a bla­gi opo­ra­vak oče­ku­je se u Nje­mač­koj, Fran­cu­skoj i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji u pe­ri­o­du od 2016. do 2020.
5. Na­pe­tost iz­me­đu Evrop­ske uni­je i Ru­si­je
Ši­re­nje za­pad­nog uti­ca­ja na post­so­vjet­skom pro­sto­ru Ru­si­ja do­ži­vlja­va kao mo­gu­ću pri­jet­nju. EU je za te pro­ble­me sla­bo pri­pre­mlje­na, po­seb­no zbog ne­sla­ga­nja me­đu čla­ni­ca­ma ka­da se ra­di o te­ži­ni tih pro­ble­ma. Kon­sen­zus o uvo­đe­nju eko­nom­skih sank­ci­ja po­stig­nut je tek na­kon oba­ra­nja put­nič­kog avi­o­na iz­nad is­toč­ne Ukra­ji­ne. Po­je­di­ni li­de­ri EU su i na­kon to­ga jav­no po­zi­va­li na ubla­ža­va­nje sank­ci­ja.
6. Pro­ble­mi evrop­skih de­mo­kra­ti­ja
Do­sad je po­li­tič­ki stra­nač­ki si­stem funk­ci­o­ni­sao, ali sa­da je on slo­mljen. Vri­je­me ma­sov­nih stra­na­ka i de­mo­kra­ti­je je pro­šlo, pa do­la­ze no­vi pro­ble­mi za one ko­ji že­le ofor­mi­ti vla­de. Re­zul­tat je pro­du­že­nje pe­ri­o­da po­li­tič­ke po­di­je­lje­no­sti i ne­sta­bil­no­sti vla­da.
7. Mi­grant­ska kri­za
Mi­grant­ska kri­za ko­ja je za­vla­da­la Evro­pom, ujed­no je i po­di­je­liv­ši, naj­go­ra je mi­grant­ska kri­za od Dru­gog svjet­skog ra­ta. Vi­še od mi­li­on iz­bje­gli­ca pri­sti­glo je u Evro­pu, dok se EU i da­lje mu­či da ri­je­ši pro­blem na naj­be­zbol­ni­ji mo­gu­ći na­čin. Spo­ra­zum EU–Tur­ska ku­pio je ma­lo pro­sto­ra za di­sa­nje, ali se su­o­ča­va s po­li­tič­kim, prav­nim i prak­tič­nim pro­ble­mi­ma. Ali, ako to pro­pad­ne, EU će opet bi­ti u pro­ble­mi­ma.
(NN)