BE­O­GRAD – Ra­to­ve u Bo­sni i Sr­bi­ji ini­ci­ra­le su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve da bi nji­ma us­po­sta­vi­li i učvr­sti­li NA­TO kao glo­bal­nu ofan­ziv­nu si­lu, re­kao je Dej­vid Ra­sel, sto­ri­bord umjet­nik mno­gih ho­li­vud­skih hi­to­va, u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu ko­ji pre­no­si por­tal Ka­le­i­do­skop.
„Ra­to­ve u Bo­sni i Sr­bi­ji ini­ci­ra­le su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve da bi nji­ma us­po­sta­vi­li i učvr­sti­li NA­TO kao glo­bal­nu ofan­ziv­nu si­lu. Ra­zni ofi­ci­jal­ni pse­u­do­slu­žbe­ni raz­lo­zi za ove ‘in­ter­ven­ci­je’ bi­li su oči­to ja­lo­vo la­žni, i to­kom vre­me­na na kra­ju i ras­krin­ka­ni kao ta­kvi”, ka­zao je Ra­sel.
On je re­kao da su „ipak, kroz ovu ne­le­gal­nu i ne­mo­ral­nu agre­si­ju na Bal­ka­nu, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve po­sti­gle svoj glav­ni cilj po­zi­ci­o­ni­ra­nja NA­TO-a, ta­ko da sad slu­ži kao udar­na voj­na si­la na Bli­skom is­to­ku. Tre­nut­ni cilj im je Si­ri­ja, ko­ja je tek ozbilj­no te­ška gre­ška”.
Bu­du­ći da je nje­go­va su­pru­ga ro­dom sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, Ra­sel je u in­ter­vjuu ana­li­zi­rao da li Ho­li­vud eks Ju­go­sla­vi­ju i Sr­bi­ju u svo­jim fil­mo­vi­ma uglav­nom pri­ka­zu­je kao po­stoj­bi­nu zli­ko­va­ca.
Ka­da je ri­ječ o de­mo­ni­zo­va­nju Sr­ba, kul­tu­ra SAD se­be za­mi­šlja kao je­di­nu pro­gre­siv­nu mo­ral­nu sna­gu u svi­je­tu. Sva­ki čo­vjek ili ze­mlja ko­ja se pro­ti­vi i od­u­pi­re tom nji­ho­vom iz­o­pa­če­nom ide­a­lu ži­go­sa­na je kao ne­pri­ko­sno­ve­ni ne­pri­ja­telj. Ra­di­je ne­go da pre­pu­ste ru­ko­vo­đe­nje svo­je ze­mlje Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i nje­nim sa­ve­zni­ci­ma, Sr­bi su od­lu­či­li da se bo­re i ova, po me­ni oprav­da­na i mo­ral­no-is­prav­na, ak­ci­ja ozna­či­la ih je traj­no kao ne­u­mor­ne ne­pri­ja­te­lje dr­ža­ve. Gle­da­ju­ći tre­nut­ni ame­rič­ki hi­ste­ri­čan isto­rij­ski cilj da Ru­se i Ki­ne­ze ozna­če kao no­ve ‘lo­še mom­ke’, mi­slim da će Sr­bi u sko­ri­je vre­me pre­sta­ti da bu­du glav­ni iz­bor za ho­li­vud­ske ne­ga­tiv­ce”, ka­zao je Ra­sel.
Dej­vid Ra­sel je ge­ni­jal­ni umjet­nik ko­ji je ra­dio sto­ri­bord 1983. go­di­ne za film „Ra­to­vi zvi­je­zda: Po­vra­tak Dže­da­ja”, a ka­sni­je svo­je umi­je­će po­ka­zao i na ta­kvim hi­to­vi­ma kao što su „Bet­men” Ti­ma Bar­to­na, „Ter­mi­na­tor 2” Džej­msa Ka­me­ro­na, Ze­me­ki­so­vom „Ro­džer Re­bi­tu”, „Mu­len ru­žu”, „Nar­ni­ji” i „Vul­ve­ri­nu”, za­ključ­no, za sa­da, sa no­vim „Pi­ra­ti­ma sa Ka­ri­ba”, či­ja se pre­mi­je­ra oče­ku­je 2017. go­di­ne.
On, po­red osta­log, u in­ter­vjuu por­ta­lu Ka­le­o­do­skop ob­ja­šnja­va ko­ji su strip uti­ca­ji bi­li pre­sud­ni u nje­go­vom ra­du na vi­zu­e­li­za­ci­ji sto­ri­bor­da za „Ra­to­ve zvi­je­zda VI”.
„Umjet­nost po­koj­nog Dže­ka Kir­bi­ja, dra­gog pri­ja­te­lja, men­to­ra i či­jom za­slu­gom sam ušao u svi­jet umjet­no­sti, sva­ka­ko je iz­vr­ši­la pri­mar­ni uti­caj na moj rad na ‘Po­vra­ta­ku Dže­da­ja’. Nje­gov je­din­stven osje­ćaj pri­po­vi­je­da­nja pri­ča pu­tem sli­ka i nji­ho­vih kom­po­zi­ci­ja, bio je sa­vr­šen spoj za taj film, i su­štin­ski je uti­cao na mo­je kre­a­ci­je”, is­ta­kao je Ra­sel.
Ve­li­ki umjet­nik ot­kri­va ko­ji su ko­ji su nje­go­vi uti­sci o „Ra­to­vi­ma zvi­je­zda” iz pr­ve ru­ke.
„Na­ra­tiv ‘Ra­to­va zvi­je­zda’ Džor­dža i Mar­še Lu­kas pa­me­tan je amal­gam uti­ca­ja, od ko­jih se naj­vi­še is­ti­ču Džek Kir­bi­je­ve kre­a­ci­je po­put: Dr Do­o­ma (Dart Vej­der), Dark­se­id (dru­gi uti­caj na Vej­de­ra – skri­ve­na, zla očin­ska fi­gu­ra s iz­mu­če­nim he­roj­skim si­nom), Hi­men (Obi-Van), kao i Ku­ro­sa­vin film ‘Skri­ve­na tvr­đa­va’, či­ji na­ra­tiv pr­vi film ‘Ra­to­vi zvi­je­zda’, da­nas znan kao ‘New Ho­pe’, go­to­vo pre­ci­zno pra­ti. Iz­gra­div­ši pr­ven­stve­no in­ter­ste­lar­ni na­ra­tiv­ni kon­strukt ku­li­se na­iz­gled dru­gog da­le­kog mul­ti­ver­zu­ma, Džordž i Mar­ša su bi­li u mo­guć­no­sti da stvo­re svi­jet ko­ji je u mno­go če­mu od­ra­ža­vao na­šu stvar­nost i sva­ko­dnev­nu re­al­nost”, re­kao je Ra­sel.
„Isto­vre­me­no su stvo­ri­li i no­vu mi­to­lo­gi­ju ko­ja je du­bo­ko ko­re­spon­di­ra­la sa pu­bli­kom ši­rom pla­ne­te. To je bi­lo ne­vje­ro­vat­no po­stig­nu­će, još vi­še ka­da uzmeš u ob­zir da su či­ta­ve le­gi­je film­skih stva­ra­la­ca kroz isto­ri­ju po­ku­ša­va­le, naj­če­šće ne­u­spje­šno, da do­seg­nu te uni­ver­zal­ne te­me ko­je će ta­ko du­bo­ko ga­nu­ti sve­ko­li­ki audi­to­ri­jum”, is­ta­kao je Ra­sel.
(Tan­jug)