Po­što su iz­ja­ve pred­sjed­ni­ka Tram­pa uz­dr­ma­le si­gur­nost unu­tar NA­TO-a, ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja sa­da po­ku­ša­va da umi­ri part­ne­re sa is­to­ka Evro­pe. Tre­ba­lo bi da osje­ćaj si­gur­no­sti pru­že no­vi ten­ko­vi. Ipak, skep­sa osta­je.
Do pri­je sa­mo go­di­nu da­na ame­rič­ki ili nje­mač­ki voj­ni­ci na is­to­ku Evro­pe bi­li su sa­mo pu­sta že­lja. Ipak, na sa­mi­tu NA­TO-a u Var­ša­vi u ju­lu 2016. go­di­ne do­go­vo­re­no je ja­če pri­su­stvo u re­gi­o­nu i – od po­čet­ka go­di­ne ka Polj­skoj i bal­tič­kim ze­mlja­ma kre­ću se ten­ko­vi, te­ško na­o­ru­ža­nje i ne­ko­li­ko hi­lja­da voj­ni­ka.
Usko­ro će sa vje­žba­ma u Bu­gar­skoj i Ru­mu­ni­ji po­če­ti i jed­na ame­rič­ka bri­ga­da.
„To je pa­ra­doks”, ka­že polj­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vi­told Va­šči­kov­ski.
„Ne mo­že se re­ći da je si­tu­a­ci­ja na is­toč­nom kri­lu Ali­jan­se po­sta­la bez­bjed­ni­ja, ali u Polj­skoj se sa­da osje­ća­mo si­gur­ni­je”, ka­že mi­ni­star.
Ta re­če­ni­ca do­bro od­sli­ka­va am­bi­va­lent­nost si­tu­a­ci­je. Ta­ko gle­da­no, ras­po­lo­že­nje me­đu de­le­ga­ci­ja­ma iz is­toč­no­e­vrop­skih ze­ma­lja na Kon­fe­ren­ci­ji o bez­bjed­no­sti u Min­he­nu, bi­lo je znat­no bo­lje ne­go pri­je go­di­nu da­na. Polj­ska de­le­ga­ci­ja ne­pre­sta­no je na­gla­ša­va­la da se ko­nač­no vi­še ne osje­ća kao čla­ni­ca NA­TO-a dru­ge kla­se već kao pu­no­prav­na čla­ni­ca. To „pu­no­prav­no”, na is­to­ku se mje­ri pri­su­stvom tru­pa NA­TO-a.
Ipak ni­su svi ta­ko za­do­volj­ni kao Polj­ska. Li­tvan­ska pred­sjed­ni­ca Da­li­ja Gri­ba­u­ska­i­te je­ste do­du­še u Min­he­nu po­hva­li­la pri­su­stvo NA­TO-a u nje­noj ze­mlji, ali je ipak za­tra­ži­la do­dat­nu voj­nu po­dr­šku SAD i još vi­še tru­pa duž is­toč­nog kri­la Ali­jan­se.
Za­ključ­ci iz ju­la 2016. go­di­ne „ni­su vi­še do­volj­ni” – mo­ra se, ka­ko je po­ru­či­la li­tvan­ska pred­sjed­ni­ca, uze­ti u ob­zir to da su ame­rič­ke tru­pe pri­je sve­ga kon­cen­tri­sa­ne na za­pa­du Evro­pe, umje­sto na is­toč­nim gra­ni­ca­ma ko­je su naj­vi­še ugro­že­ne.
Bal­tič­ke ze­mlje sma­tra­ju da je di­rekt­no uče­šće SAD neo­p­hod­no, re­kla je li­tvan­ska pred­sjed­ni­ca Gri­ba­u­ska­i­te.
Na is­to­ku Evro­pe sko­ro ni­ko ne for­mu­li­še stva­ri ta­ko ja­sno. Ve­ći­na je i da­lje ve­o­ma za­do­volj­na ti­me što u nji­ho­ve ze­mlje ko­nač­no sti­že te­ško na­o­ru­ža­nje NA­TO-a.
Jed­na te­ma na­ro­či­to uje­di­nju­je is­toč­ne Evro­plja­ne: tro­ško­vi od­bra­ne.
Polj­ska i Esto­ni­ja odav­no is­pu­nja­va­ju pro­pis o iz­dva­ja­nju dva pro­cen­ta bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da za od­bra­nu. Ru­mu­ni­ja to na­mje­ra­va da is­pu­ni u ovoj go­di­ni, Li­tva­ni­ja, Le­to­ni­ja, Bu­gar­ska i Hr­vat­ska su do­du­še is­pod tog pro­cen­ta, ali upr­kos to­me iz­dva­ja­ju vi­še od svog BDP-a ne­go re­ci­mo Ber­lin.
Ako Nje­mač­ka i dru­gi ne bu­du iz­dva­ja­li vi­še sred­sta­va za od­bra­nu, oni ugro­ža­va­ju na­šu sta­bil­nost – ta­ko gla­si op­tu­žba sa is­to­ka Evro­pe. To da bi SAD mo­gle svo­ju lo­jal­nost NA­TO-u da po­ve­žu sa za­htje­vom Evro­pi za iz­dva­ja­nje vi­še nov­ca za od­bra­nu, Is­toč­no­e­vro­plja­ne či­ni ner­vo­znim.
Ipak na is­toč­nom kri­lu NA­TO-a zna­ju da di­sku­si­ja sa Nje­mač­kom o to­me u iz­bor­noj go­di­ni ne­ma smi­sla.
„Nje­mač­ka zna šta je nje­na od­go­vor­nost”, re­kla je kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, osvr­ću­ći se na kla­u­zu­lu o iz­dva­ja­nju dva pro­cen­ta BDP-a za od­bra­nu. No ona je re­kla da to mo­že bi­ti po­stig­nu­to tek 2024. go­di­ne.
No­vi mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Zig­mar Ga­bri­jel ja­sno je na­gla­sio da bi do­dat­ne mi­li­jar­de mo­gle da bu­du in­ve­sti­ra­ne u raz­voj­nu po­moć i in­te­gra­ci­ju iz­bje­gli­ca, umje­sto u ten­ko­ve.(RTS)


Pu­to­va­nje na is­tok

Ga­bri­jel je za­pra­vo ovog po­ne­djelj­ka (20. fe­bru­a­ra) tre­ba­lo da ot­pu­tu­je na Bal­tik i u Šved­sku, na svo­je pr­vo pu­to­va­nje u svoj­stvu mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va, ka­da je ri­ječ o is­to­ku. On je na­mje­ra­vao da u Li­tva­ni­ji po­sje­ti voj­ni­ke Bun­de­sve­ra ko­ji su ne­dav­no pre­u­ze­li ko­man­do­va­nje NA­TO tru­pa­ma u toj ze­mlji.
Pu­to­va­nje je u po­sled­njem tre­nut­ku ipak ot­ka­za­no iz, ka­ko je sa­op­šti­lo Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va, zdrav­stve­nih raz­lo­ga. To pu­to­va­nje je, ina­če, una­pri­jed iza­zva­lo ču­đe­nje, jer nje­mač­ki mi­ni­stri spolj­nih po­slo­va, ka­da je ri­ječ o is­toč­nim ze­mlja­ma, tra­di­ci­o­nal­no pr­vo pu­tu­ju u su­sjed­nu Polj­sku, ka­ko bi na­gla­si­li va­žnost nje­mač­ko-polj­skih od­no­sa.
Sim­bo­lič­ki zna­čaj te na­mje­re, polj­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va, či­ni se, ni­je pre­po­znao.
„Mi smo već raz­go­va­ra­li na sa­stan­ku u Bri­se­lu”, re­kao je Va­šči­kov­ski u raz­go­vo­ru za Doj­če ve­le, do­dav­ši: „Bal­tič­ke ze­mlje vi­še za­vi­se od fi­nan­sij­ske po­dr­ške i po­li­tič­kog sen­zi­bi­li­te­ta ne­go mi”.