N
a cen­tral­nim grad­skim uli­ca­ma u Bar­se­lo­ni na­la­ze se de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di ko­ji su iza­šli da, ka­ko ka­žu, mir­no pro­te­stu­ju pro­tiv po­li­cij­skog po­stu­pa­nja u ne­dje­lju, ja­vlja spe­ci­jal­ni iz­vje­štač RTS-a. Cio grad je blo­ki­ran zbog ge­ne­ral­nog štraj­ka, a de­mon­stran­ti ka­žu da će bi­ti na uli­ca­ma do ve­če­ras ka­ko bi sa­če­ka­li one ko­ji su ipak mo­ra­li da ra­de.
U Bar­se­lo­ni je po­čeo ge­ne­ral­ni štrajk zbog gru­bog kr­še­nja pra­va i slo­bo­da, to­kom po­li­cij­ske ak­ci­je u spre­ča­va­nju odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma u tom špan­skom re­gi­o­nu. Uče­stvu­je vi­še od 40 sin­di­ka­ta i udru­že­nja. Ne ra­di jav­ni pre­voz, a ško­le, kli­ni­ke i mu­ze­ji su za­tvo­re­ni. Ge­ne­ral­nom štraj­ku pri­klju­či­će se i klu­bo­vi špan­ske fud­bal­ske li­ge iz Ka­ta­lo­ni­je.
Raz­log oku­plja­nja na cen­tral­nom tr­gu u Bar­se­lo­ni su na­sil­ne ak­ci­je po­li­ci­je – ko­ja je po­ku­ša­la da spri­je­či re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti te špan­ske po­kra­ji­ne.
Ka­ko ja­vlja iz­vje­štač RTS-a, na uli­ca­ma Bar­se­lo­ne su de­se­ti­ne hi­lja­da de­mon­stra­na­ta. Oni no­se za­sta­ve Ka­ta­lo­ni­je i tru­be, tra­že­ći da, iz­me­đu osta­log, oni ko­ji su na po­slu ob­u­sta­ve rad i pri­dru­že se pro­te­stu.
Ka­ta­lon­ska vla­da tvr­di da su se gra­đa­ni opre­dije­li­li za ne­za­vi­snost i sa­da raz­ma­tra da­lje ko­ra­ke na tom pu­tu, a vla­sti u Ma­dri­du op­tu­žu­ju za re­pre­si­ju. Ka­ta­lon­ci zah­ti­je­va­ju po­vla­če­nje na­ci­o­nal­ne po­li­ci­je, a ju­če uju­tro je 150 pri­pad­ni­ka na­ci­o­nal­ne gar­de na­tje­ra­no da na­pu­sti ho­tel.
Špan­ska vla­da po­sve­će­na je tra­že­nju za­jed­nič­kog od­go­vo­ra sa dru­gim po­li­tič­kim stran­ka­ma na „iza­zov ne­za­vi­sno­sti” Ka­ta­lo­ni­je.
Na sa­stan­ci­ma sa li­de­ri­ma so­ci­ja­li­sta i par­ti­je Gra­đa­ni, špan­ski pre­mi­jer Ma­ri­ja­no Ra­hoj is­ka­zao je sprem­nost da pro­u­či pred­lo­ge dru­gih stra­na­ka o od­go­vo­ru na ka­ta­lon­sko pi­ta­nje.
Špan­ski pre­mi­jer je za­hva­lan evrop­skim li­de­ri­ma na po­dr­šci ustav­nom po­ret­ku, a mi­ni­star prav­de Špa­ni­je ka­že da sna­ge re­da i bez­bjed­no­sti uvi­jek dje­lu­ju u skla­du sa za­ko­nom.
– Mi će­mo ko­ri­sti­ti sna­gu za­ko­na i sve me­ha­ni­zme ko­je nam da­je Ustav. Naj­va­žni­je je da se ga­ran­tu­je vla­da­vi­na pra­va u Špa­ni­ji i da se za­ko­ni spro­vo­de. Ako ne­ko ho­će da pro­gla­si ne­za­vi­snost di­je­la te­ri­to­ri­je, a ne­ma pra­vo da to uči­ni – on­da mo­ra­mo da pre­du­zme­mo ono što nam za­kon omo­gu­ća­va, da bi­smo to spri­je­či­li – re­kao je Ra­fa­el Ka­ta­la, špan­ski mi­ni­star prav­de.
Po­sli­je re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je ko­ji je Ma­drid pro­gla­sio ne­va­že­ćim, agen­ci­ja AP pre­no­si šta bi mo­glo da se oče­ku­je u Špa­ni­ji na­kon spor­nog gla­sa­nja na sje­ve­ro­i­sto­ku ze­mlje, is­ti­ču­ći da pro­mje­ne ne tre­ba oče­ki­va­ti pre­ko no­ći.
Ka­ta­lon­ski pred­sjed­nik Kar­les Pudž­de­mon iz­ja­vio je da će is­pu­ni­ti obe­ća­nje i da će pro­gla­si ne­za­vi­snost jed­no­stra­no na­kon po­bje­de na re­fe­ren­du­mu u ne­dje­lju.
Pudž­de­mon je obra­zlo­žio da pre­ma ka­ta­lon­skom za­ko­nu po­bje­da sa vi­še od 50 od­sto po­dr­ške zna­či pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti u ro­ku od 48 sa­ti od da­na gla­sa­nja, bez ob­zi­ra na okol­no­sti gla­sa­nja, kao ni to da je od­ziv bio ma­nji od po­lo­vi­ne bi­rač­kog ti­je­la.
Pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti mo­glo bi da se oče­ku­je već danas ili u če­tvr­tak, ka­da za­sje­da re­gi­o­nal­ni par­la­ment.
Do sa­da ni­jed­na ze­mlja ni me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja ni­je iz­ra­zi­la po­dr­šku za ne­za­vi­snost ka­ta­lon­skih vla­sti, ta­ko da će sva­ka de­kla­ra­ci­ja o ne­za­vi­sno­sti vje­ro­vat­no bi­ti od­ba­če­na, bar na po­čet­ku.
Evrop­ska uni­ja čvr­sto sto­ji uz špan­skog pre­mi­je­ra Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja i upo­zo­ra­va da bi Ka­ta­lo­ni­ja, u slu­ča­ju jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti, bi­la iz­ba­če­na iz blo­ka i za­jed­nič­ke va­lu­te. Iz ugla eko­no­mi­je ne­mo­gu­će je pred­vi­dje­ti da li bi taj re­gi­on sa­mo­stal­no op­stao. Ka­ta­lo­ni­ja ima go­di­šnji bru­to do­ma­ći pro­iz­vod od oko 215 mi­li­jar­di eura – naj­ve­ći od svih špan­skih re­gi­o­na i ve­ći od Grč­ke, ali se zna­čaj­no snab­di­je­va iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
Osim ukla­nja­nja špan­skih za­sta­va sa zva­nič­nih zgra­da, te­ško je pred­vi­dje­ti šta bi još ka­ta­lon­ske vla­sti mo­gle da ura­de po pro­gla­še­nju ne­za­vi­sno­sti. Ka­ko na­vo­di AP, uti­sak je da će de­kla­ra­ci­ja bi­ti sim­bo­lič­na.
Ka­ta­lo­ni­ja ne­ma bez­bjed­no­sne sna­ge da po­sta­ve gra­ni­ce, a ključ­ne obla­sti kao što su po­re­zi, spolj­ni po­slo­vi, od­bra­na, lu­ke, aero­dro­mi i že­lje­zni­ca su u ru­ka­ma špan­ske vla­de u Ma­dri­du.
Špa­ni­ja ima dvi­je op­ci­je i obje bi bi­le „bol­ne”. Član 155 Usta­va omo­gu­ća­va vla­di da su­spen­du­je, u pot­pu­no­sti ili dje­li­mič­no, re­gi­o­nal­nu sa­mo­u­pra­vu ko­ja ne po­štu­je ustav­ne oba­ve­ze ili ugro­ža­va in­te­re­se Špa­ni­je.
Ka­ta­lo­ni­ja će pr­vo bi­ti upo­zo­re­na i ako se si­tu­a­ci­ja ne pro­mi­je­ni na Se­na­tu će bi­ti da odo­bri no­ve mje­re, što će bi­ti jed­no­stav­no za Ra­ho­ja bu­du­ći da nje­go­va stran­ka ima ve­ći­nu u gor­njem do­mu par­la­men­ta.
Mo­gu­ća mje­ra ko­ju bi Ma­drid mo­gao da pre­du­zme je­ste sta­vlja­nje re­gi­o­nal­ne po­li­ci­je pod špan­sku kon­tro­lu.
„Eks­trem­ni­ja” al­ter­na­ti­va bi bi­la pro­gla­še­nje op­sad­nog sta­nja uko­li­ko bi su­ve­re­ni­tet Špa­ni­je bio ugor­žen, što bi do­ve­lo i do uki­da­nja gra­đan­skih pra­va. O to­me bi se ras­pra­vlja­lo u do­njem do­mu par­la­men­ta, gdje je si­tu­a­ci­ja za Ra­ho­ja te­ža po­što ne­ma ve­ći­nu.
Ni­jed­na op­ci­ja se ne­će de­si­ti pre­ko no­ći, ocje­nju­je AP.
S ob­zi­rom na sa­da­šnje sta­nje, kom­pro­mis bi bio naj­po­želj­ni­ji za sve, ali bez od­u­sta­ja­nja jed­ne od stra­na, naj­ma­nje je vje­ro­vat­no da će do nje­ga do­ći.
AP na­vo­di da obje stra­ne ka­žu da su otvo­re­ne za di­ja­log, ali da obje po­sta­vlja­ju uslo­ve ne­pri­hva­tlji­ve za dru­gu.
Ra­hoj je in­si­sti­rao na to­me da ne mo­že da ras­pra­vlja o re­fe­ren­du­mu uko­li­ko se ne iz­mi­je­ni Ustav, dok ka­ta­lon­ske vla­sti tvr­de da pra­vo na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje mo­ra bi­ti po­što­va­no.
Ka­ta­lo­ni­ja sa­da že­li da Evrop­ska uni­ja in­ter­ve­ni­še, što je ma­lo vje­ro­vat­no, i za­la­že se za me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje, sa čim se Ma­drid vje­ro­vat­no ne bi slo­žio.
Evrop­ski par­la­ment odr­ža­će danas spe­ci­jal­nu de­ba­tu o za­bra­nje­nom re­fe­ren­du­mu o ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je, to­kom ko­jeg je do­šlo do su­ko­ba gra­đa­na i po­li­ci­je.
(RTS)