HA­VA­NA – Ku­ba i SAD su zva­nič­no ob­no­vi­le di­plo­mat­ske od­no­se po­sli­je vi­še od pet de­ce­ni­ja, ka­da je od­mah na­kon po­no­ći, iz­me­đu ne­dje­lje i po­ne­djelj­ka, stu­pio na sna­gu spo­ra­zum ko­jom su di­plo­mat­ske mi­si­je pre­ra­sle u pot­pu­ne am­ba­sa­de.
Di­plo­mat­ske ve­ze su us­po­sta­vlje­ne ju­če­ra­šnjim po­nov­nim otva­ra­njem am­ba­sa­da u glav­nim gra­do­vi­ma dvi­ju ze­ma­lja, što je zna­ča­jan po­tez u prav­cu ob­u­sta­vlja­nja vi­še­de­ce­nij­skog ne­pri­ja­telj­stva, pre­no­se agen­ci­je.
U spolj­noj po­li­ti­ci ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me do isto­rij­skog pre­o­kre­ta je do­šlo vra­to­lom­nom br­zi­nom, sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci po­što su se dvi­je stra­ne do­go­vo­ri­le da za­ko­pa­ju rat­nu se­ki­ru i da rav­no­prav­no funk­ci­o­ni­šu.
Po­mak je do­šao po­što je Va­šing­ton pri­znao da nje­go­va po­li­ti­ka ko­jom po­ku­ša­va da uti­če na pro­mje­ne u ko­mu­ni­stič­koj Ku­bi pu­tem izo­la­ci­je i tr­go­vin­skih ogra­ni­če­nja ni­je uspje­la i da je di­rekt­na sa­rad­nja sa Ha­va­nom bo­lji na­čin kre­ta­nja pre­ma de­mo­kra­ti­ji i na­pret­ku.
Pr­vi put od 1961. go­di­ne, ku­ban­ska za­ta­va će se za­vi­jo­ri­ti na no­vo­sa­gra­đe­noj am­ba­sa­di u Va­šing­to­nu, na ko­rak od Bi­je­le ku­će.
Stan­drad­na za­sta­va sa bi­je­lim zvi­je­zda­ma u cr­ve­nom tro­u­glu i pla­vim pru­ga­ma za­u­ze­će svo­je mje­sto me­đu dru­gim za­sta­va­ma iz ci­je­log sve­ta ko­je kra­se ulaz u Stejt di­part­ment.
U još jed­nom isto­rij­skom ge­stu, dr­žav­ni se­kre­tar SAD Džon Ke­ri će zva­nič­no pri­mi­ti ku­ban­skog ko­le­gu Bru­na Ro­dri­ge­za pri­je odr­ža­va­nja za­jed­nič­ke kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re. Pret­hod­no će Ro­dri­gez pred­sje­da­va­ti ce­re­me­no­ni­ji obi­lje­ža­va­nja pro­ši­re­nja ku­ban­ske mi­si­je u pu­nu am­ba­sa­du.
Zbli­ža­va­nje dvi­ju ze­ma­lja po­če­lo je 17. de­cem­bra, ka­da su se Oba­ma i Ra­ul Ka­stro slo­ži­li da kre­nu pu­tem pot­pu­ne nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa, a do ob­na­vlja­nja di­plo­mat­skih do­no­sa do­šlo je sa­mo se­dam mje­se­ci ka­sni­je
Ka­da je Fi­del Ka­stro sa svo­jim po­bu­nje­ni­ci­ma pre­u­zeo vlast 1959. go­di­ne, dik­ta­tor Fu­hen­cio Ba­ti­sta je po­bje­gao sa Ku­be, a SAD su pri­zna­le no­vu vla­du. Od­no­si su po­če­li da se kva­re po­što su Ame­ri­kan­ci kri­ti­ko­va­li krat­ka su­đe­nja i po­gu­blje­nja Ba­ti­sti­nih pri­sta­li­ca.
Ku­ba je 1960. go­di­ne na­ci­o­na­li­zo­va­la ra­fi­ne­ri­ju naf­te u vla­sni­štvu SAD, po­što je od­bi­la da pre­ra­đu­je so­vjet­sku naf­tu. Usko­ro je iz­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja i svih dru­gih ame­rič­kih fir­mi.
SAD su u ok­to­bru 1960. go­di­ne pro­gla­si­le em­bar­go na naj­ve­ći dio iz­vo­za na Ku­bu, a pre­ki­da­nje di­plo­mat­skih do­no­sa po­če­lo je u ja­nu­a­ru 1961. go­di­ne. Tri mje­se­ca ka­sni­je, Ka­stro je pro­gla­sio Ku­bu za so­ci­ja­li­stič­ku ze­mlju, sa­mo dan pri­je ne­go što je iz­vr­še­na in­va­zi­ja na Za­liv svi­nja, ko­jom su SAD po­ku­ša­le da sru­še Ka­stra.
U me­đu­vre­me­nu, ame­rič­ki agen­ti su vi­še pu­ta po­ku­ša­va­li da ubi­ju ku­ban­skog li­de­ra.
(Tan­jug)