Studija koja je obuhvatila gotovo 600.000 ljudi pronašla je među njima 13 osoba koje su po svim predviđanjima trebalo da dobiju teške nasljedne bolesti, ali se to nije dogodilo. Naučnici se nadaju da će proučavanjem njihove DNK doći do novih terapija za mnoga stanja. Stručnjaci kažu da je pristup istraživanju, objavljenom u „Nature Biotechnology” fascinantan, ali da je još rano da se daju prognoze. Greške u DNK mogu izazvati mnoge poremećaje i bolesti.
Međunarodni tim istraživača pokušao je drugačiji pristup – oni su tražili ljude koji nose mutaciju, ali koji su uprkos tome zdravi.
- Milioni godina evolucije doveli su do mnogo više zaštitnih mehanizama, nego što smo mi uspjeli da otkrijemo. Većina studija genoma fokusira se na uzrok bolesti, ali mi vidimo veliki potencijal u pronalasku odgovora na pitanje šta to ljude sa mutacijom čini zdravim - kaže dr Erik Štat iz Medicinskog fakulteta „Ikan” u Njujorku.
Istraživači su prikupili bazu podataka o DNK 589.306 ljudi. Otkrili su da se trinaest osoba, koje bi trebalo da su razvile jednu od osam genetskih bolesti (cističnu fibrozu, Smit Lemli Opik sindrom, porodičnu disautonomiju, epidermolizu bulozu simpleks, Fajferov sindorm, sindrom autoimune poliendokrinopatije, kampomeličnu displaziju i atelosteogenezu) to nije desilo. U izvještaju stoji da su ove bolesti toliko ozbiljne da je „malo vjerovatno da bi mogla da prođe nezapaženo”.
Međutim, ova priča nema očekivani završetak. Naučnici nisu uspjeli da pronađu ove „superheroje”, zbog toga što su na početku istraživanja potpisali ugovore o anonimnosti.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
